#obrve

[belog-grada-crna-princeza]

Crna dama.

Shvati da ja ne mogu da pobedim sa tobom. I shvatam ja to, veruj mi da shvatam. Insistiraš na partiji šaha dok pokušavam da ti prevedem ženu prekoputa tebe u smislene rečenice. Rušim crnog kralja, a slučajno povučem sve figure sa stola. Uporno tražiš skrivene namere. Skidam džemper, ostajem u majici na bretele. Naslućuješ li šta je ispod? Meso? Vene? Ili savršeno iskonstruisana lutka? Stavljaš dlanove u džepove i za mene slika gubi ton. Ne mičem zenice. Nervozno uzdišeš, ustaješ od stola. Pesnicama tražiš kontakt. Čaša pada na pod u slow motion-u. Vriska, pometnja. Ostajem nepomično da sedim. Neka žena mi briše lice, gutam krv. Ne skrećem pogled sa tebe. Progovaraš. Psovke ili izvinjenja, ne mogu da razaznam; nevažno, isto je, manje više. Rane na tvojim zglobovima prstiju neopisivo me bole. Dok napuštamo mesto zločina, u izlogu zapažam proces zarastanja sluzokože. Zastajem da nanesem karmin, naravno crveni. Naslućujem nestrpljenje u tvom ćutanju i krivicu koja ga ne prekida. Smejem se, onako za sebe, da ne vidiš. Možda sam i sadista jer uživam koliko te boli kada me povređuješ. Svaku ranu podnosim, ako je praćena slatkim ukusom tvoga pokajanja. Pitam: i? Ko je pobedio? Podižeš obrve, ne znaš o čemu pričam. Mislim da smo u pat poziciji - sad te već izazivam. Zar nisi rekla da se ne igramo? Ali još uvek mi slediš hod i ja znam, drugačiju me i ne želiš, zar ne?

-Katarina

#beloggradacrnaprinceza #Crna dama #Tekst #tekstovi #pisanje #najlepsi tekstovi #balkan tekst #balkanski tekst #balkanski tekstovi #Šah #Pat pozicija

[pogledomdosrzi]

Kose obrve

Rijetko kada znam da pokažem zaista

Kako i koliko volim

Dok u sebi nosim svu ljubav ovog svijeta

Gušim se u sve i jednom osjećaju

O kojem tek mogu lako samo da pišem

A na komplikovan način pokažem

I miješam rubikovu kocku

Sa onom za čovjeće ne ljuti se

Jer ulažem najveći znoj svojih misli

Na nešto što je jednostavno

Koliko tačkice na svakoj strani kockice

A slažem bezbrižno onolike boje

Što inače iziskuju mnogo više truda

Upitan mi je ukus za dječake

Gdje hodajuće, savršeno smotane probleme

Maltene uvijek zamijenim

Sa bošnjačkom kršinom

Ali kada prijatelji dođu u pitanje

Čuvam ih trenutno u uskom krugu

A namjeravam sačuvati u još užem

I neću moći nikad iskazati zahvale na njima

Onolike kojih su vrijedni

Posebice za moju jednu jedinu

Platonsku ljubav

Moje remek djelo u obliku sunčevog stanovnika

I ne volim da razglabam svaki dan svaki sat

Cijenim svoje osamljeno vrijeme

I nemam problem da određene

Duže ili kraće dane provedem sama sa sobom

Čak to sve više i više praktikujem

I katkad su moji najspokojniji trenuci

Kada ih provodim u gradu sa slušalicama

Nije mi toliki problem više

Upoznavati se s novim ljudima

Niti ulaziti u nove kafiće

Uviđam kako svako ovdje vodi

Svoju frku i politiku

I nemaju volje za tuđim umnim zasijedanjima

Malo kada se loše osjećam u svojoj koži

I napokon sam našla frizuru koja

Najviše pristaje uz mene

Ne češljam svoju kratku kosu

Od šminke jedino upotrebaljavam

Sjaj za usne

Nakit mi je počeo skupljati prašinu

U kutijici koju sam dobila za

Jedanaesti rođendan

Sada jedino nosim lančić

Sa srcolikim medaljonom

Najklasičnije halke

I maminu burmu

Ne pišem više koliko sam prije

Mada, ne dam da se privremena

Opustošena ulica

Pretvori u napušteni grad

I još uvijek nisam neki logičar

Ja živim u uvjerenju da su moje sve žile

Pri stvaranju bivale nekako drugačije posložene

Jer ovakva komplikovanja u mislima

Mogu biti obrazložena

Samo nekim anatomskim poremećajima

Te ja ni sad ne znam kuda dalje

Sa ovim daj Bože dugim životom

Ali vremenom sam naučila

Kako se oko toga ne trebam sikirati

Ne bih trebala ni za mnoge druge stvari

I koliko god željela

Da se manim bespotrebne brige

Zauvijek bih voljela ostati

Djevojčica koja ima mrk pogled

Čak i onda kada nije ljuta

I umije da sasluša kad joj o bilo čemu pričaš

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poetry #poem #poezija

[bojesvemira]

Neke ugodnosti

Oktobar i plavo nebo

ben iznad desne obrve

ruža i suncokret

nedostajanje

piletina i bijelo vino

nadrkana šetnja

i maženje pred spavanje

burna buđenja

i još pijane noći

nudle i 365 dana

i još toliko vijekova

voljeti jednu ženu.

#ona #citati #ljubav #nedostajanje #suncokret #sarajevo #ljeto #ljubavni citati #balkan citati #sunce #balkan #svemir #tekst #najljepsi citati #nedostajes #citati o ljudima #lgbtq #daljina #mjesec #zivot

[this-daydream-is-dangerous-13]

https://twitter.com/bibpopo/status/1702947700860211325?t=ttw4REzfbdg1uTI9dmHR8w&s=19

I know the letters it stops at spells out 1989 taylor's version but it looks like letters appear twice before that.

I got this:

BMEQX OBRVS SEVHJ LWPM

SSRMA TJHKH VTLTH DSFW

do you think it spells out or means anything?

Am jealous Anon! I still don’t get anything on my phone, iPad, or laptop.

Anon besties - anyone want to play?

Thanks for the ask.

[sinderelaa]

Genetska manipulacija

kažu mi da kad se smijem

dosta ličim na mamu

a kad sam ozbiljna i smrknuta na oca

majčine su mi zelene oči

i to je vjerovatno stvar koju najviše volim na sebi

očev mi je inat a mamina mi je želja da

svakom ponešto ugodim, iako vrlo dobro znam

da će to da me košta

očev mi je i mali nos i malčice gušće obrve

koje su mi u pubertetu bile

najveći izvor manjka samopouzdanja

imam maminu empatiju i sposobnost razumijevanja

svih osjećanja koje insan može da podnese

al' imam i očevu tvrdoglavost i to mi je

moja najmrža osobina jer se bojim

da će me jednog dana koštati osobe koju volim

mamin mi je osmijeh i oblik usana

proporcija tijela i nježnost ruku

je li na ovom dunjaluku postoji nešto što je moje

za šta mogu reći da je samo i isključivo moje i ničije drugo

je li spoj hromosoma krucijalan za nastanak novog bića i svih njegovih karakteristika

i hoću li ikada biti svoja jedinstvena individua

#poezija #balkan #poetry #citati #balkan citati #bosna i hercegovina

[bezbrizna-laka-nezna]

moj covek nije bogat

on je zamalo i go i bos.

pali cigaretu na cigaretu -

izgubio je upaljac,

ne moze da ga kupi -

potrosio je sve na vino.

iz ociju mu sija ljubav

iza zastakljenih, zakrvavljenih ociju.

u njima vidim

srpski romantizam,

nemacki ekspresionizam

i ruski futurizam 

(to je neko moje licno misljenje).

kosa mu je razbarusena.

on govori francuski,

razume italijanski.

ustaje u pola dvanaest,

prosipa kafu po vreloj ringli.

lezimo u obliku slova T,

obrve su mu na mom kuku -

kaje se i grize ga savest.

mazim ga ipak po glavi tada.

on je samo izgubljen covek.

ne smem da izgovorim taj strasan broj

29.

[gtaradi]

#Badnjak #Božić #SanjaRotim

[belog-grada-crna-princeza]

Još od detinjstva mi govore da imam bujnu maštu.

ponovo sam

izmislila nekoga

u glavi

imao je tvoje

obrve i usne

tvoje potkolenice

i nonšalantno držanje

hod koji je govorio

da potiče

sa neke daleke planete

gde ne postoje

dosadne rutine

ni svakodnevne brige

običnih Zemljanina

izgrebane šake

odavale su junaka

hrabrog Robin Huda

kog nepravda boli

koji otima od pohlepnih

bogatih i sebičnih

sve kako bi spasio

nemoćne i gladne

s druge strane

blatnjave cipele

bile su nesumnjivi znak

umornog putnika

koji je pola sveta prepešačio

ne bi li se skućio

u sigurnom gnezdu

gde mu toplina i nežnost

nikad ne bi zafalile

smejao se zagonetno

ležeći na belom čaršavu

hotelske sobe

učila sam da tumačim

te osmehe

koji bi nekad značili

da ne može

dugo ostati

pa bih nam brže bolje

nasula još viskija

pića koje ne podnosim,

ali ima ukus

tih naših trenutaka

ponekad bi mu se

okice zacaklile

kad nabaci kez

vragolast

đavolski

tad bih mu pružila ruku

poziv na ples

do zore

u čast ove rizične igre

između nas

naposletku

kad bi ptice

pod prozorom

označavale nesrećne početke

činilo bi mi se

da mu je osmeh sumoran

korak bezvoljan,

a prtljag težak

dok se vraća tom životu

kom ja ne pripadam

i tako,

dani bi se vukli

viski bi se ugrejao

plesala bih sama po sobi

u ritmu zamišljenih tonova

našeg smeha

on bi za to vreme

bio daleko

mirno spavao

ne mareći za lažna imena

data na recepciji

ni uloge dodeljene

spletom čudnih okolnosti

iz moje lude glavice

znaš,

sad kad vas uporedim

razlike mi postaju

sve više

očigledne,

ali po tom nemaru

toliko je ličio na tebe.

- Katarina

#beloggradacrnaprinceza #pesma #tekst #poema #poezija #tekstovi #ljubav #pisanje #najlepsi tekstovi #ljubavni tekstovi

[lonikita]

ko me tero

da te volim, ko me tero??? e sta mi je ovo opet trebalo, bokili... taman sam te iskulirala u svojoj glavi. ponasam se ko neka siparica sibica. sad mosh misliti ja i ti sudjeni jedno drugom? oce to. i sta da radim sad s ovom opsesijom? nije klasicna opsesija, ali opet neka jeste. sta se to zbilo, ne samo pocetkom godine, vec i evo sad pre nedelju dana, da mi se vracas u vugla? ni ne pise mi se. pijem kafu koja mi se gadi, sredila sam obrve, mosh misliti, i razmisljam jos nesto "konstruktivno" sta uraditi... zube da probam s onim ugljem... sa licem ne mogu nista, samo da si ljusnem sumpornu. ko da cemo se videti sutra vece pa kao jako bitno. ko zna na sta i ti sad licis, mada ti si sad fradza sa kintom, tvoja cena je jeeeaaaaaa, svecki coek, a ja propala baba. sexual market value se obrnuo za 180. a tako to ide. jaooo kad si kenjao fazon ribe najlepse izgledaju u 22!!! to si ti srao. ma i tebe treba po guzici. sta sam ja koj kurac i glumila zensko IKADA?i ti si jos jedan rat in a maze, to jeste. ali nesto u tebi me je odradilo od starta, i ne prestaje. stalno potenciram te godine jer riknjavam i kao bitan faktor. e bole bole... sve si folirao. da ti napisem nesto, boleo bi te kurac. prvo put me ovako kuliras. jao jebeni nokti vise!!!! kakvi zubi daj da isecem ove kandze. nekad stvarno kazem sebi, ma ko jebe budalu. psihopatu jebote. jebala me hibristofilija. ma tako treba postaviti stvari. gubis me, upravo. jel me gubis? kao, znas sta radis. ma nemas pojma. daj nekog ala bosko mada evo i on me kulira ahahaha jebote svi me odjebase, ni stara slava ne vredi. nisam ni selebriti. sta da radim??? ma zaista me nerviras. meni je do neke frke, a ne to tebe. do brze voznje, pucnjave, droge, partijanja... a bosko da me ceka gajbi. da se stara sandra digne iz mrtvih, vec godinama samo razmislja kako... da nalepi tu masku ko sto rece i misko vozi. jbt nex kad mi je rekao kako oce da kao budemo ko vezana crevca i ne izlazimo sa gajbe i ne druzimo se ni sa kim, pala sam u depru!!!!!!!! samo sam zamislila zivot na periferiji u nekom roblju, i bolje da sam videla kevu u obliku duha nego sto mi je ta misao usla u glavu. i kao, samo bdsm. msm ok, bdsm ponekad zajebavanja radi, ali ne centar sveta. treba mi maskara. karmine imam. i onaj korektor od pre 20 godina koji ove cireve ne moze ni da prekrije. e napisem viziju svog zivota i sibnem je svim zainteresovanim i nezainteresovanim... meni treba neka poly veza gde cu biti i sa zenskom. jao jebote!!! umrecu a nista necu doziveti. panika me hvata ko kad sam htela da skinem djanu. doduse djana se skine sa 5 minuta a ovo??? kako organizovati sebi ovakav zivot??? boki jedino kad bi hteo da me vodi van zemlje pristala bih na klasican brak i mozda neku surogat shit. a onaj tomas??? a matori??? hahahha koja sam ja dileja. jebote koja sam ja prsotina!!! ma kakav u sustini boki. sem prangije, kola i neke kvazi misterije nema nista. svesna sam ja toga. kvazi krimi dzimi, ne zna ni on sta ce sa sobom. kad bih imala herca da promenim broj i na ovom samo ugasim i whatsapp i viber, pa bas da vidim ko ce me nadje. sedim i cekam kome ce se nadigne... moram da se raspitam kod sandrinog dekija za micu diskreciju... ko zna ko joj cuva ledja i koji su tu krimosi, a zaista i nidza bi mogao da mi postane malo prisnije drustvo. da bar smem da se upristojim, kosa zubi i to, pa ajde jos i sve ostalo manje vise. da smem da se druzim sa bilo kim. ne smem nista, umirem. sledece je sto ce m otkriti neki jebeni rak!!!!!!!!!!! e idem da se ubijem.

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 004

Oktobar 2019 , treća noć

Sinoć, kad sam sišla iz njene sobe,  krenem da pišem ovo i izgubim predstavu o vremenu, i  tek vidim da je pola jedan i da mi se užasno spava . Ovde je inače mrak od osam sati.  Noći su  vlažne i   hladne za ovo doba godine. Zaspala sam za tren. Iz sna me probudi kućni telefon  koji zvrcka  što znači da me Frau  baba zove.

"O  jebemusunce! I mesec  koji  moj sad oće, samo što sam legla"  I pravim se da ne čujem, ali ona besomučno zvoni. I ustanem ja. Šta ću, natučem  majcu i  pantalone pa  odem na sprat da vidim  gde gori.

-What do you need ?  -  Pitam ja, a jedva gledam. ( Šta ti treba ?)

-  I need šnaps ! - ( RAKIJE MI DAJ !)

" ŠNAPS ?! U OVO DOBA NOĆI? ŠNAPS TE JEBO!  OĆEŠ ŠNAPS?  ŠNAPS IT IS!!!  SAD ĆEŠ DOBIT ŠNAPS! "

Samo sam podigla obrve, uzela  pljoskicu sa stola  i odem u kujnu i nalijem  je iz itarske flaše,do vrha. 

Odnesem babi u sobu šnaps   - kad ona  zaprepašćeno:  – THIS IS TOO MUCH! -  ( OVO JE MNOGO )

"Ma teraj se bre  u pičku materinu , šta sad oćeš  da idem u drakstor da ti kupim unuče ???" 

- You do not have to drink  it all -  Ne moraš sve da popiješ -  rekoh   i okrenem se na peti i vratim se u krevet.

Još je bila noć kad je kućni telefon opet zvonio.  Pogledam na sat ono sedam sati  - a mrklica napolju ...  Tražila je  jutarnji šnaps.  Ponovo sam nalila punu pljosku iz iste flaše.

I naravno od spavanja više nije bilo ništa, ležala sam još malo i ustala  da kuvam sebi kafu.  

Babe nema iz sobe.   "Pa težak je hengover od pola litra  šljivovice ..   i ja ne bi mogla da ustanem kad bi to sve sasula u sebe ."  

Ona inače  uveče spremi   380 grama  rakije  - bruto doduše  , staklena  pljoskica  i  plastična flašica  imaju neku težinu, ali baba rokne najmanje pet rakija za veče  i to joj je doza  za "guten šlaf"  da može  da zaspi.  Ja sam mislila da me moja prethodnica zeza kad mi je to pričala da baba pije  rakiju da bolje spava.   Uveče se obeznani, bolje rečeno,  a inače  ima punu  natkasnu lekova i u kujni.  Jedan kuhinjski element je krcat kutijama s lekovima,  kapima, preparatima. Nije mi palo na pamet da baba može da rikne od te kombinacije, ali valjda  lekove pije  po receptu, ne pije ih više nego što treba ...

Ali sve u kombinaciji sa rakijom ???

Ipak se nisam previše udubljivala u to. - Želiš rakije ?  Izvoli. Tvoje zdravlje nije moja briga, samo me pusti da spavam ko čovek. -

 U neko doba  oko 11 sati  pojavljuje se baba  sa vunenom kapom na glavi:

- Aaoooh  I have pain !!! I am not feeling  well.  -  Imam bolove, nije mi dobro.  

"Ajdeee ?" 

-You gave  me to much alchohol  this morning !  You should pour to me  one half of a glass . ( Dala si mi previše alkohola jutros. Trealo je da mi sipaš samo pola čašice.)

"Pa ja sam ti kriva sad ???"

- You asked for it !  You wake me up and asked for  the šnaps! 

( Pa ti si tražila alkohol. Probudila si me i tražila rakije! )

-But you gave me  full botle of 42 % , I needed  38 %   it was  to strong for me. -  i drži se za glavu. Dala sam joj  rakiju od 42 % alkohola umesto od 38% koju ona pije.

"Ma da ..  ta od  38 prsent je  šumadijski čaj, bozica. Ne bi te bolela glava sad. Sram me bilo da me sram bilo."

I baba neće da komunicira , otišla u kupatilo, sedi tamo, puši, sluša muziku i drži se za glavu, čeka da je prođe.  Vrata od kupatila su ostala otvorena, pa sam mogla da vidim. Razmišljam  čime se leči mamurluk i pitam je da li hoće malo soka.

-Najn , danke. - ( Neću, hvala )

"Ponuđena, kao počašćena. Ako nećeš, ne moraš."  Rasonica ovde ne postoji, ni kao ideja.

Popušila je paklu  cigareta u kupatilu, a inače zatvara vrata od dnevne sobe gde inače puši da joj ne ide dim u hodnik i spavaću sobu.

......

Na red je došo ručak. Juče smo iz kupovine donele neke  spremljene ćufte, pakovanje  nešto manje od kila  i ja vidim na tacni jedna ćufta  a  plastika od ćufti prazna na stolu.

„ Dal je moguće da je pojela sve ćufte sinoć? Ili jutros ?" Ne mogu da verujem. Inače jede vrlo malo.  Pitam je šta će za ručak – ona oće ćufte  - ali ih zove frigadele.

"Pa gde da ti nađem ćufte sad  kad ono pakovanje prazno?" 

- In the  refrigerator!  They are frozen. -  Stavila ih je u zamrzivač - kaže baba.  

" Ooooo", laknu mi, ali samo za trenutak, jer ona hoće nove ćufte, ne te iz zamrzivača, nego da joj spremim nove od  melvenog mesa koje smo takođe kupile.  

I onda nastaje nova agonija ... Krećemo da zajedno spremamo ručak dok mi ona objašnjava  kako da napravim ćufte   a da ispadnu ćufte kakve ona voli i  to  zašta smatra da su ćufte, kao i na način kako ona misli da se prave.

- You do not know how to make   hšhazešfvasesfoaijfi -  nisam odmah zapamtila frigadele.  Kaže mi da ja ne umem da spremim ćufte.

-I know,  but I do not know if you will like it  my way ?   I put onions in that.-   Umem, ali  ne znam da li će da ti se svide. Ja stavljam crni luk u to.

-Yes  , onions. One  oniion is good.  -  Nema ništa protiv crnog luka. Onda   natoči vruću vodu  u šoljicu i potopi parče tosta , pa ga  ocedi  od vode.

Za to vreme ja je pitam  kolike hoće da joj budu ćufte. Zahvatim kašikom  malo mlevenog mesa i pokažem joj to kao primer. Ona me gleda ko debila i kaže: -  HALF - POLA. Ja prepolovim  ono iz kašike i pitam je:-This much ? -    Ovoliko ?

 Ona nemoćno sleže ramena  - Noooo, it is too dificult with you ..  Bibi has spoiled me .. and you do not know anything.

 -  Neee,  preteško je s tobom. Bibi  je mene razmazila kao malo dete a ti ništa ne znaš.

I tek mi pokaže rukom  na pola  pakovanja mesa - da od toga oće ćufte !!!

"Aaaaaaaaaaaaaaa!   Pa lepo  kaži  baba !"  Ona je ladno mislila da ja oću da pravim ćufte od pola kašike mlevenog!! Verovatno i deluje debilski :)

 I onda  ja dovršim operaciju  pravljenja ćufti,  isposlujem  cutting  board za  onions  , dasku za sečenje luka- koji sam naseckala na naj-klajne parčiće   i  napravila smesu  za ćute.

- Rukama ili kašikom ? - pitam pre nego što se dohvatim da mesim meso.

-  By hands, it is ok -  kaže - može rukama.

-  Where is oil ?- pitam dalje ja.    

Baba je ospice dobila odavno i svako novo pitanje je izluđuje , ali  njena kujna samo izgleda  obično ko naše kujne , ali tu vreba milijardu opasnosti  da nešto nisi stavio gde mu je mesto  ili nedaj Bože svemirske katastrofe da ti kaplje voda ili prska zejtin iz tiganja. A  tajno sklonište za krpe još nisam otkrila.

Ćufte se prže na  malo ulja, tj nekoliko kapi.

 "Ma da .. važi na garaži!"  Sunem ja još,  kad je baba izašla da može to lepo da se  isprži. Inače se  u tom  skupocenom,  toliko posebno čuvanom i održavanom teflonskom tiganju  pljeskavice prže u lebdećem položaju kako se ne bi  teflon  izgebao,  jer kad bi videla  belu  reckavu liniju verovatno bi dobila infarkt momentalno. Pljeskavice  se obrću  silikonskim  nekim predmetom  koji je  neprirodan i veštački do  gađenja , ali  nečujno sam se pomagala  viljuškom da se  jebene ćufte ne raspadnu kad ih budem  okretala tim predmetom.

Uz ćufte se jede  boranija  nepoznate sorte. Mahune su  veličine lenjira za geometriju, onog  od  30 cm, zelena, nikad videla u životu.  To se kuvalo petnaest minuta  po babinim instrukcijama  i sve vreme dok se sve to krčka na  štednjaku  strepim da se ne isprska šporet , što je katastrofa u najavi. Kad sam msilila da je  boranija kuvana , baba je utvrdila da je žilava. " Što li? Pitam se... Pa kad je tolka porasla verovatno se užilavila , jaranice."   I vratim ja to  da kuvam  na ringlu  još  petnes minuta. Valjda  se skuvalo, nema koske. Odnesem  babi parče  da  proba  ...

- Das ist okej ... You put in  here  some salt and  Holandeze. -   

-Dobro je sad. Stavi ovde malo soli i  Holandeze. -

"Salt je so, a šta je Holandeze? " Otvorim  frićider i pročitam sve naslove na flašicama u vratima  i nigde ne piše Holandeze. Znači,  opet moram  da odem u dnevnu sobu i da je pitam gde je taj holandeze, iako nemam pojma ni šta je to. 

Ona ode u kujnu i  iz frižider  sa police izvadi tetrapak,kao palvaka za kuvanje.

- AAAAAAAAAA  . Okej . - Kažem ja uz osmeh - slatko sa šlagom.

E sad treba da ocedim vodu iz boranije. I naravno iz šerpice mi ispadne  nekolko komada boranija u sudoperu., koja nije prljava  od silne higijene, ali  nije ni sterilna.

I de  ću s tim  uopšte?  Ako odem na terasu pored babe  do kante sa "bio otpadom" u ruci ima da me provali da bacam nešto, što sad nije  momenat da se baca.. Da zviznem kroz prozor komšije ima odma da me prijave u policaj. Da  šutnem u kantu za đubre ispod  sudopere,  baba  možda vrši popis  stvari u  kanti  pa će da vidi   boranije a onda sam najebala.  I sipam ja Holandeze u  šerpicu, posolim i promešam, pa pokupim one  komadiće boranije iz sudopere, pod vodom  operem pa ih ubacim nazad u šerpicu. Servirala sam  ćufte i boraniju na dva tanjira i odnela u dnevnu sobu za trpezarijski sto.

Konačno je baba dočekala svoje ćufte  sa  prilogom   i napucala se  da je zaboleo stomak, pa je tražila  čaj   mit anis  und kim.  Das ist gut  fur stomak.   Čaj od anisa i kima, koji je dobar za stomak.

"Ja ja ...  Zer  gut. "

Posle  ručka sam sišla u svoju sobu na odmor.  Baba valjda neće da me cima više do večere.

Samo me je jednom zvala telefonom  da joj zatvorim prozor u kujni  jer ne može da dohvati  i vidim  nasmejana je. Pitam je kako je , ona kaže : - Gut.  

"E vala bogu da si gut ...   Ćuuus."  i vratim se u svoju sobu na  mobilno  dopisivanje preko mesindžera sa  nekoliko dopisivača istovremeno. Ta aktivnost nema  milosti, jer kad jednom kreneš to da radiš  to ne može lako da se završi, a treba  priču o šnapsu istipkati  deset puta. Ispraznila mi se baterija zbog svega.

U neko doba čujem neko dolazi kod babe koja je pre toga  dugo telefonirala.

Mislila  sam da se žali na mene .. i  gotova je stvar, dobiću otkaz  sto posto. Ali sam se trudila da me  dočj šprehenzi odozgo ne dotiče  i  nastavila sam da dopisujem.

Posle nekog vremena  vrataranja ,  razgovora na nemačkom ,  kome  temu prema  intonaciji nisam mogla da odredim, dal je razgovor ljutit  ili nešto slično, ali  kao što rekoh – ni ne tiče me se. Ako im trebam nek me zovu, ja sama da se penjem gore neću, samo da me iskuliraju.

Onda čujem da neko silazi niz stepenice  s kerom  koji sitno cupka šapicama po drvenim stepenicama   od kojih druga odozdo škripi.   

Nok, nooook!  . Kuc kuc !  -  Čujem ispred vrata  i pojavljuje se  Nemica , nasmejana,  kod mene u sobi.

To je Sabina, žena koja je čuvala babu  dve godine pre nego što  su počele Srpkinje da je čuvaju ...došla je da mi da instrukcije i da mi pokaže  šta  mi  je nepoznato.   

Ufff, pade mi kamen sa srca, ja reko došla da mi očita neku bukvicu, kad ono sasvim suprotno. Šta ti je navika da očekuješ najgori mogući scenario u svakom slučaju.  

I ta Sabina  govori  engleski  30 posto, ali se razumemo. Pozvala me da  se popnem gore kod njih.  I ja odem, kad ono  i baba nasmejana, sve šoon... bite šonn...   klasse ...   NATURLIH.     

Baba nije gladna. Čudo   bi bilo da jeste.  Popismo kafu sa  Sabine.

Bibi  je u međuvremenu javila da su joj Mađari napisali kaznu od 70 eura za prekoračenje od sedam dana za koliko je premašila dozvoljenih 90 za boravak u EU.  To je bio posebno traumatičan događaj i za babu i za nju, jer nije imala sreće da se nekako izvuče, nego je morala da uplati te pare kad je došla u Srbiju i imala muke da nađe banku koja će da joj promeni eure u forinte.   

.......

Onda je došlo vreme za šauer, moje tuširanje. Moram bre, da se konačno okupam, ovo mi je treći dan na  bebi vlažnim maramicama.

Inače  je baba mađioničar. Ona se sama kupa  a posle njenog kupanja  mi je prvi dan rekla :   

- You can clean the bathroom now.  ( možeš sada da počistiš )

"Pa suncemujebem šta da klin??? Kad  se sve cakli.  "

Kako baba uspe da se okupa  a kada suva ko barut  - ja  stvarno pojma nemam.  

Prvi dan kad sam stigla bila sam preumorna za  kupanje. Drugi dan sam videla to čudo od suvoće kupatila  pa  pretpostavljam da se i od mene to očekuje, ali ja pošto nemam natprirodne moći nisam odmah smela da se usudim da  uđem u taj hram  higijene  i da probam da se tušnem. Ali  večeras moram da se okupam pa kud puklo da puklo  i ako zbog šnapsa ne dobih otkaz  zbog kupanja sigurno oću, jer  da se okupam bez vode  ne bi umela, a  oni  to izgleda to rade .ili se kupaju na  neki  kompresor.  #jebemliga ...

I   baba mi ljubazno objasni gde imam sterilne peškire, preuredno sklopljene  i prepusti mi kupatilo  tj tuš kabinu.   Uđem ja  zaključam vrata i priđem uz tuš   -  koji u životu videla nisam   ...  nešto  kružno sa dijamantom u sredini i ručka odozdo. Tuš baterija normalno  zakačena  crevom za držač,  ali kako se sad ovaj tuš pušta ? Sve mu jebem da mu jebem .. Uvatim za ručku i  cimnem levo desno .... Ništa.  

Povučem prema sebi ...ono krene  - ali se  u isto vreme i dijamant  u obliku velikog dugmeta  RASPADNE NA SASTAVNE DELOVE A TA RUČKA ZVEKNE O  POD  TUŠ KADE !!!

TINUNINUTINUNINU. Baba je čula tresak i iz hodnika prestrašeno pita na nemačkom: - WAS IST PASIEREN???

Ja otvorim vrata i pokažem joj  metalnu ručku  koju sam podigla s poda ...

I čekam da me ustreli ...

-How did this  happened? Can you put it back?  Šta se desilo? Možeš li to da vratiš nazad?

-Yes, I will put it back.  Vratiću ga - kažem ja...Kad bi se zajebavali...  Kako da ga vratim nazad, kad mi deluje kao slomljeni čelični deo ili slomljena imitacija metala od tvrde plastike....  upičkumaterinu ...  ajde sad  KLIKNI... KLIKNI NAZAD... KLIKNI MOLIM TE KO BOGA, KLIKNI PLASTIČNA NAKAZO... KLIKNI BREEEE, ODE MI GLAVA... KLIKNI, GOVNO JEDNO... 

I u neko doba uspem da slložim sastavne delove u  kružne proreze, i da zakačim ručku negde unutra kako je valjda bilo a da  sve ne ispada napolje... i da klikne...  Pokupim peškire  i  odem u dnevnu sobu da kažem babi da sam vratila kako je bilo  i vratim se u sobu. Dosta mi je sranja za danas, tuširaću se sutra kad budem dobila instrukcije kako se pušta jebeni tuš. Ili možda kad odem kući.

Update:  Tuš je već bio slomljen, pa lepljen i  pušta se tako  kako sam i ja probala da ga pustim  pa se raspao...  

..........

Grrrrr, savršeno savršenstvo  nemačko...  bolesno perverzna pedanterija, sterilizacija  žvotnog prostora,  obožavanje đubreta   koje ima svoje praznike u mesecu kad ga đubretari konačno preuzimaju  u noćnim časovima, kao da je neka sekta u pitanju...  besomučno  razdvajanje  hartije od  folije,  tegle od flaša po bojama,  bio otpad , pičke materine,  a onda se isti taj  Nemac ili Nemica   zemljoše, upropasti i obeznani od alkohola u toj meri da se bukvalno upiša u krevet ...  I onda ja  treba da se pravim da to ne vidim,  a i pravila sam se  i nije mi tražila da joj  menjam posteljinu, samo sam  prema šemi sklopila jorgan   a čaršav nisam ni pipnula sem  za  krajeve  da ga zategnem.  Šon ... šon. Jebemvammateronunenormalnu. Od onolikog alkohola  ladno je mogla i da se usere u svoj krevet, ali  vala bogu pa nije .   

Razmišljam  da li je ovo sramota što pišem ??? Čija sramota? Koga treba da bude sramota?

Bakica  je u suštini  fina jedna osoba, ljubazna, dok je ne uhvate lutke pa pošandrca, kao sinoć kad je tražila  nešto po frižideru panično preturajući pakovanja  sa mesnim proizvodima. Pretpostavila sam da je nešto belo - wajs tražila ali ga nije našla pa je  besno napustila kujnu, a dotle je bilo sve  u najboljem redu posle šopinga u gradu.

#gastarbajteri #život u Nemačkoj #naši u Nemačkoj #Srbi u Frankfurtu #Dijaspora #iseljenici #odlazak iz Srbije #negovatljice #nega starih osoba u Nemačkoj #pfhlegedienst #pflegerin #gerontološka sestra #gerontološka služba u Nemčkoj #švarcarbajt #rad na crno #šengen viza #carina #kombi prevoz

[allagi7]

Kad judi pricaju da neko izgleda kao vanzemaljac jer ima dobre obrve i jake crte lica obavezno plave oci??? Jedan pogresan korak i na putu su da budu gremlini ok? Sad su zemaljski?.

[sinderelaa]

Ti si posvuda

volim kad se u gradu nešto dešava

kad je neka svirka, okupljanje, manifestacija

svi ljudi budu na jednom mjestu i

imam osjećaj kao da je ljeto

ali danas mi je posebno išla na živce

ta gradska trka što je okupila

više osoba nego inače

samo zato što te nisam mogla naći

u nepreglednoj masi ljudi

i mislim da sam te vidjela u svakom čovjeku

koji ima dvije sitne bore na čelu

malo gušće obrve i oči čiju boju

ne bih mogla raspoznati

i kad god bih prolazila kroz masu

i gurala se s ljudima da dođem na malo

prostranije mjesto

u sebi bih proklinjala i gradsku trku i gužvu

jer mi brane da te pronađem

pa i onda kada su prošla ta dva čovjeka

koja su igrom slučaja, najbolji drugovi

momka što mi se prije tebe sviđao

i kad su me radosno pozdravili

jedino na šta sam ja pomislila je

kako malo obojica liče na tebe

i kako svako u ovom malom, glupom gradu

uvijek liče na tebe

po bilo kojem detalju lica

po bilo kojem načinu hoda

po bilo kojem osjećaju koji mi daju

po bilo kojem pogledu kojeg upute

ti si u svakome, uvijek i svuda

ponajviše u mojoj glavi

a ponajmanje u mom životu

t.

#poezija #balkan #ljubav #citati #poetry #balkan citati #bosna i hercegovina #ljubavni tekstovi #love poem #ljubavni citati

[tellllaura]

Eulogy speech at the funeral

Po višim duhovnim zakonima ovaj život se ceni po tome koliko smo naučili u njemu. Laura je u svom prekratkom veku imala izuzetno učeno i sretno detinjstvo. Jedanest sretnih godina bile su ispunjene dečijim druženjima I igrama, putovanjima i sportom , školskim predstavama i nagradama za odlične uspehe. Jedinstvena osoba i magično dete uvek se isticala brzim umom, duhovitošču, druželjubivošču i vidovitošču , obdarena mnogim talentima i interesovanjima za sport, glumu , film, matematiku, art, pisanje, magično… 

Privržen i velikodušan drug znala da preokrene negativno u pozitivno, bila je iskren primer i voča drugima. Laura je imala prirodni dar da ulepša dan i osvetli vreme svima sa kojima je dolazila u dodir, čak iako ih je srela prvi put. Verujem da Naš identitet I svest nisu ograničeni zemaljskim životom, jer ročenje I umiranje, život I smrt, su samo faze večeg ritma. Smrt nije odsustvo života, kao ovde-i-sada, nego samo različiti stepen bitisanja, koje nije više ovde-i-sada, nego u “iza. - Kao što “zemlja snova” nema geografsku lokaciju, tako da i naša “egzistencija iza” leži iza vrata naših subjektivnih percepcija. Verujem, da je Laurin odlazak njeno ročenje u “iza”, u ‘’zemlju snova’’. Za mene je njeno materijalno telo otišlo od nas u njenom zemaljskom životu ali, njena duša i duh če nastaviti da budu sa nama, da nas greju, hrabre i vode. Laura je učinila naš život neizmerno bogatim, naše čitavo biče je protkano ponosom i zahvalnošču što smo i ovo prekratko vreme imali čast da delimo život I budemo sa njom. Zadnje dve godine borbe sa teškom bolešču, Laura je bila okružena neizmernim požrtvovanjem i ljubavlju svoje majke i cele porodice koji su joj bili ne samo Mum and Dad, baka Sofija, deda Slobodan, tetka Olja, tečo Amir, brat Feča, nego i najbolji prijatelji. češto mi je govorila: “ mama, ti si moj najbolji prijatelj”. Tako da ču i završiti ovu prekratku i nedorečenu posvetu mojoj voljenoj Laurici kad je zaspala uz mene, sa poezijom Sergeja Jesenjina, zamišljajuči da su to bile njene oproštajene reči meni, njenoj mami: “Do vičenja, dragi, do vičenja; ti mi, prijatelju, jednom beše sve. Urečen rastanak bez našeg htenja obečava i sastanak, zar neč Do vičenja, dragi, bez ruke, bez slova, nemoj da ti bol obrve povije – umreti nije ništa na ovom svetu nova, al ni živeti baš nije novije.” Počivaj u miru Sunce moje jedino! 

od mame, 16 August 2007

#Laura Batic writing #telllaura #Laura Batic #laurabatic

[odleprsala]

A kako je tada bila popularna serija seksi i grad studenti su govorili da je na koricama grad a unutra *podigne obrve i pogleda u publiku*