#piši mi

[tisisvestodruganecebit]

Pretužno zvuči ova ulica bez tvog smijeha kad se vraćaš kući.

Svjetlo u tvojoj sobi odavno niko ne pali, više ne gledam niz ulicu tražeći tvoj lik u sjenama.

Meni, bez tebe, kao da ovdje više niko i ne živi.

Piši mi ako si sretna.

[uffflose]

“piši mi kad stigneš”

[shesadhernamewascinderella]

"Dragi prijatelju,

Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu.

Ta žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. 

Bez nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! 

Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam nju zavoleo, ali tek sa njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašten položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna żena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem pisati. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.

Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesretan čovek ne može biti pesnik”. Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko.

P.S. Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počet ću da mislim o smrti.

Ponoć je. Doviđenja."

#Branko Miljkovic

[belog-grada-crna-princeza]

Piši k'o nekad dva tri reda.

ej,

nego

jesam li ti rekla

da više

ne pijem?

ozbiljno,

ne preskačem večeru i trudim se

ranije da ležem

mada, znaš

da je dva posle ponoći

nekako taj

moj sat

nekad

sedim na podu

prekrštenih nogu

pišem na papir

sve razloge

zašto ovom svetu

ipak treba neko

poput mene

kunem ti se

da sam mahinalno

napisala

tvoje ime, pa ga precrtala

kad sam shvatila

šta sam učinila

preko dana

upijam

sunčeve zrake

lipa je procvetala

neko se raduje zbog toga

podsećam se

ne treba mi

serotonin iz kutije

ni tvoje usne mi ne trebaju

sasvim je u redu

što nećeš više

da ti recitujem

neku pesmu što sam

pročitala

dok se spuštamo niz ulicu

kao da je naša

sasvim je u redu

što zaboravljaš

da mi oči imaju

kestenjastu nijansu

kada na njih

svetlost padne

pod određenim uglom

i što zaboravljam

melodiju

našeg smeha

kako odzvanja

između zgrada

e, neki dan sam gledala

nešto kao

da je internet mrtav

jer su sve sada roboti

kao ne možeš biti

siguran

da taj neko

sa druge strane

ekrana

u stvari

postoji

pa sam pomislila

kako je to glupo

i na tren sam poželela

da ti javim

ali nisam ni ja više

sigurna

da ti

još uvek

postojiš.

- Katarina

#beloggradacrnaprinceza #pesma #poema #poezija #pisanje #tekst #tekstovi #balkan stihovi #balkan poezija #balkanski tekstovi #stihovi #stih #balkan #tuzni tekstovi #tužno #tuzno

[allberrtina]

p l a n o v i

Verujem da o tome niste nikada ni razmišljali, ali od Vrbasa do Mađarske treba tri časa. Toliko je naš razgovor trajao. Koliko je to samo vremena da se isplanira toliko toga.

-Krajem januara moram da se vratim ovamo. Mogla bi da pođeš sa mnom, na par dana. Ponesi knjige, uči i neću ti smetati. Ili piši, ovde bi imala veliku inspiraciju. Kada ćeš meni nešto napisati?

-Želim da živim na moru i da mi uvek bude toplo.

-Kupićemo kuću pored mora. Nećeš morati puno da razmišljaš. Tebi ostavljam da odlučiš gde ćemo na letovanje. Ili idemo u Zadar. Tamo je prelepo.

-Ponekad su ovi ljudi ovde previše za mene.

-Pitao bih te nešto sada, ali nisi raspoložena. Ja se stalno smejem ali brzo planem.

-I ja isto.

-Ma nema veze, čuo sam da je čaj od kamilice dobar. Ti nama kuvaj čaj pa ćemo brzo da se smirimo. Daleko sam ali me niko ovde nema.

-Mislila sam da je neko krenuo sa tobom.

-Nema ko, ja sam tebi ponudio.

Smeh. Čudno je kako glas i zaboraviš vremenom, ali zvuk smeha ostaje uvek tu.

-Nemoj tako slatko da se smeješ, zbunjuješ me dok vozim.

-Zar se ti tako lako zbuniš?

Soba 128 je čula mnoga obećanja, isplanirane dane i ljubavne male reči.

Hodnik studentskog doma je upijao ono prvo ljubavi.

Decembar je, ali nije ni najmanje hladno.

To daljina ljudima uradi.

#citati #ljubav #ljubavni citati #srbija #daljina #balkanski citati #serbia #belgrade #poezija #prolazi vreme #pesma #trecideo

[ultravioletna]

Da li ste se ikada zapitali kako je kada od potpuno neozbiljnih veza i odnosa, nešto u tebi prelomi i rešiš da daš šansu pre svega sebi, da zavoliš na duže staze, a onda i čitavom tom odnosu? Danas nam je prva godišnjica. Jako je čudno kada to izgovoriš za sebe. Mislila sam da je nemoguće. Malo zbog mog karaktera, malo zbog venere u blizancima koja mi je u natalnoj a malo i zbog onog “ Šta će to meni, mlada sam, život je preda mnom..” Jer mi je uvek nešto bilo preče. Karijeru sam stavila na prvo mesto. Pitanje iste u glavi mi je još od moje sedamnaeste godine. Teška srca sam nekada priznavala da moram da stvorim mesto i za ljubav. Ona ja od pre godinu i nešto dana, ne bi verovala ovoj meni, da postoji neko sa kim mi odnos traje. Ljubav, veza. Ipak, tu je i ja sam neizmerno zahvalna na tome što je tu. Njemu, što je tu. Hvala za one dane kada si išao i posećivao dedu dok sam ja bila u Turskoj. Što si mu pravio društvo dok je bio u bolnici. Što si uvek tu kad treba. Što ne moram ni da ti kažem da problem postoji, ti ga već rešavaš. Što mojoj mami pokloniš znak pažnje i kad to niko ne očekuje. Hvala za tonu slatkiša koje sam pojela sa tobom. Za tonu diiivnih obroka koje smo pojeli zajedno! Hvala za to što si mi pokazao da sam u stanju da podnesem nečije prisustvo, svakidašnje, iako sam mislila da je to nemoguće. (Za ovih godinu dana, najviše što se nismo videli jeste 5-6 dana, maksimalno) Hvala što sam uz tebe zaista spoznala da je ljubav nedovoljna. Da je potrebno mnogo nesporazuma, svađa, neslaganja, razgovora, ponekad i suza, da bi odnos napredovao. Da je jednostavno, svima bi nam bilo dosadno, a ono što je dosadno, obično brzo izgustiramo. Nemoguće je za nas da postanemo dosadni. Onoliko koliko sam se ismejala sa tobom, verovatno nikada neću ni sa kim, za života. Piši, briši, pa opet piši, ali zaključak je isti. Emotivno sazriš sa pravom osobom, u pravom odnosu. Još mnogo toga mogu da napišem o tebi, ali neka, biće još godišnjica. U komentaru je nastavak! https://www.instagram.com/p/CnuoMi9tC-v/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[nijesvejedno]

`Molim te, piši mi. Ako imaš posla, samo ga obavi. Bez tebe je kao u paklu kroz koji prolazim polako, ali nedostaješ mi toliko da bih mogao umrijeti. Ako ti se išta dogodi ja ću umrijeti u jadu kao što bi uginula životinja iz zoološkog kada joj ugine najbolji prijatelj. Šaljem ti svu ljubav svijeta Mary, i nisam nestrpljiv. Samo sam očajan.`

- pismo Ernesta Hemingwaya za Mary Welsh 1945.

#ljubav

[sinderelaa]

Piši mi

pravo me nerviraš i baš mi na živce ideš

ne volim što se sa mnom inatiš

a znaš da sam inata puna

ne volim što ako pogriješim

naljutiš se i hoćeš samo da odeš

i ostaviš me da sama pokušam razumijeti

gdje sam i jesam li uopšte pogriješila

pogriješiš i ti i nekad mi toliko

određeni centar u mozgu iritiraš

pa ti progledam kroz prste

i prešutim jer neću da ikog povrijedim

na zemlji kročiš duže već ja

a ja neke stvari želim shvatiti

i razumjeti sama

želim da se suočim sa surovom situacijom

i da budem svjesna ko je do nje došao

ja

volim što si detaljista

i što primjetiš sitnice

i bacaš ih u kutak svoje podsvijesti

znajući da ćeš ih brzo iskoristiti

i volim što ti nije problem pričati

o situacijama koje su ti nanijele ožiljke

i o svom ličnom napretku

iz razloga što si malčice egoističan i pun sebe

neću više navoditi šta na tebi volim

ako čitaš ovu pjesmu

i ako shvatiš da je o tebi

prošetaj stazom sjećanja

napiši i ti koju o meni

al' mi nemoj govoriti da je o meni

samo ubaci nešto prepoznatljivo

da znam ja, ti i one ptice na grani

što bi s nama pospane čekale zoru

i svojim pjevanjem nagovještavale da

će sutra biti još bolji dan

#poezija #balkan #ljubav #citati #poetry #balkan citati #bosna i hercegovina #ljubavni tekstovi #love poem #ljubavni citati

[anastasialauter]

Šta je za tebe idealan dan? Kako izgleda — da li je na kiši proveden, ili pod Suncem, ili, pak, koračajući kroz jutarnju maglu, još ne okopnelu, između svetova...

Kad stigneš, tj. kad ti vreme i raspoloženje dopuste, piši mi (-:

Marko

Cenim ovo pitanje, svidja mi se

recimo da je toplo vreme, sama se probudim u rano jutro, vozim kabrio putem kroz neku lepu prirodu, pustim onaj lagani, bajkoviti tehno da me ubaci u film, pored mene moja Senna, dobra hrana, vodjenje ljubavi sa nekim sa kim imam prejaku hemiju, jos dobre hrane, da procitam nesto barem kratko sto ce ostaviti intenzivan utisak na mene, ceo dan usput da pevam... i onda uvece da se spontano smestim negde udobno i zaspim od umora.

[munpurizumu]

piši mi brate ooouoouo

#audio #Spotify

[ketisworld]

Javi mi se kroz sunce,

Ili mi makar vjetrom piši☀️🍃

#sunshine #flowers #peaceful #wind #motivation

[radiogornjigrad]

Naida Mujkić: Januar je

Piši stara, ostavi se Slaganja drva Rekao je on, i piši Nađi nekog kretena Da ti složi drva, Jer drva lome sva Osjetila . Januar je Drva su raspolovljena . Svako jutro prije nego Što izađem zamotam palac medicinskim flasterom Cijeli život viđam Ljude polomljenih Prstiju Žutih modrih izrovljenih Raspuklih nokata I ponosni su na svoje ruke I ne kažu ruke su ogledalo duše Ali dođe mi da ih…

View On WordPress

#naida mujkić

[remenar]

Godina dana WRR-a

Prošla je godina dana od kada sam saznao za WRR - Weekly Rhythm Register. Od kada sam napravio svoj prvi WRR. Puno toga se promijenilo. U pozitivnom smjeru. Ako očekujete savjet što da budu vaše navike i koliko često da ih radite, ovdje to nećete pronaći. A ako planirate slijediti smjernice nekog drugog - nemojte. Navike koje želite steći moraju biti vaše i samo vaše. Što želite postići? Koji je ultimativan i dugoročan cilj? Koji je outcome? Zdravlje, bolji odnos s obitelji, učenje nove vještine, nova profesionalna karijera? To sami morate odlučiti. A zatim odrediti koje su to navike koje će vas dovesti do tog cilja. WRR će vam pomoći da usvojite navike. Savjeti u ovom članku će vam pomoći da nađete svoje navike, da budu realne i da pronađete vrijeme za navike kojima stremite.

S.M.A.R.T.E.R

Da li je bilo lagano? I da i ne. U početku sam se nadobudno i strogo držao što sam si zacrtao postići. To nije išlo dobro. Navike koje sam htio usvojiti nisu bile u skladu s trenutnim mogućnostima. Ali da bi odredio svoje navike prvo sam sastavio što želim postići. Koje je očekivan outcome tih navika. Ono što sam želio postići je: - raditi na zdravlju - činjenica je da pijem notorno malo vode, niti blizu dnevno potrebnih količina potrebnih za energiju i zdravlje. - sinu biti uzor - redovna fizička aktivnost je krucijalna za kvalitetan život. Cilj mi je bio, uz zdravstvene benefite, stvoriti uzor sinu da je redovna fizička aktivnost normalan dio života i vrlo je poželjna. - pisati - oduvijek sam volio pisati međutim nikako nisam nalazio način kako krenuti pisati. Dok nisam pročitao u Everybody Writes da ako želim pisati, moram čitati i pisati. Svaki dan. - učiti i rasti - nikada ne prestati napredovati. Najjeftiniji način je čitanjem. A knjige poput Range i Rebel Ideas su me naučile da raspon informacija treba biti velik. Raznolik. - biti profesionalno u toku s promjenama - u IT-u stvari se dnevno mijenjaju. Zamijenio sam, prilično beskorisno, čitanje dnevnih medija i društvene mreže s pažljivo biranom listom feedova iz područja interesa. - stvarati uspomene - klinac raste i još koji dan i doći će trenutak kada će najmanje vremena htjeti provoditi s roditeljima. Želja mi je bila da svaki dan bude uspomena. Zato svaki dan slikam klinca s predmetom ili u aktivnosti koja mu je u tom trenutku najzanimljivija. Lijepo je proći kroz sve te slike i vidjeti kako se mijenjao kroz svaki dan. Prvi ciljevi koje sam postavio bili su nadobudni. Bili se pre zahtjevni za taj trenutak u životu. Trebalo mi je čak puna tri mjeseca da nađem optimalnu kombinaciju navika i broja ponavljanja tih navika. Dovoljno da nije lagano i dosadno ali ne pre teško da je ne ostvarivo. Krenuo sam s vrlo malim količinama ali da se ponavljaju svaki dan. Tako da nemam izgovora da nešto ne mogu napraviti. Primjerice: - čitaj jednu rečenicu knjige - napravi jedan sklek/trbušnjak/plank - piši jednu riječ To je bilo dovoljno malo da nemam izgovora da nemam vremena. Ali kako se ponavljalo svaki dan, navika se stvarala. Dodatno, sam početak aktivnosti je pokrenuo momentum. Tako da bih pročitao i više od jedne rečenice, napisao više od jedne riječi i napravio više od jednog skleka. Od ideje da ću krenuti s čitanjem jedne rečenice iz knjige, došao sam na više od 40 pročitanih knjiga i više od 40.000 napisanih i objavljenih riječi. Čak i sada kada sam našao navike koje želim postići i odgovarajući broj ponavljanja - i dalje tražim povremeno nove izazove za savladati. Ovdje mi je pomogla knjiga "Your Best Year Ever". Ključni pojmovi iz te knjige su mi pomogli da postavim optimalne ciljeve za trenutak u životu u kojem se nalazim i vremenu kojeg mogu odvojiti. Knjiga savjetuje da svoje aktivnosti tj. navike definirate prema S.M.A.R.T.E.R. metodi. U mom slučaju  WRR-a, svaku naviku sam razradio prema toj metodi: - Specific - vrlo jasno definirana navika, primjerice umjesto "edukacija" je "čitanje". - Measurable - aktivnost mora biti mjerljiva, "čitanje" je dakle postalo "čitanje jedne rečenice" uz obavezan minimalan broj ponavljanja u tjednu. - Actionable - svaka aktivnost mora pozvati na akciju (call to action je dosta teško prevesti na hrvatski) pa "čitanje jedne rečenice" je postalo "čitaj jednu rečenicu". - Risky - u početku svaka aktivnost treba biti pre lagana. Toliko lagana da je smiješno. Recimo "čitaj jednu rečenicu". Kasnije je potrebno postepeno povećavati "težinu". Taman da bude malo izvan comfort zone ali ne preteško. The Goldilocks Zone. U mom primjeru krenuo sam s "čitaj jednu rečenicu", pa "čitaj jednu stranicu" a sada sam na "čitaj 4% knjige" kako mi je cilj pročitati barem jednu knjigu mjesečno. - Time key & triggered - aktivnost mora biti pokrenuta ili nekim trenutkom ili kao nastavak neke druge aktivnosti (vidi niže Habit Stacking) - Exciting - aktivnost bez dubljeg značenja neće održati razinu motivacije. Moj dublji cilj iza aktivnosti čitanja je kontinuirana edukacija i rast. - Relevant - aktivnost se mora uklopiti u trenutak u životu. Trebalo mi je neko vrijeme i eksperimentiranje da prilagodim WRR trenutnim mogućnostima. Najviše vremenskim ograničenjima. U mom slučaju nisam u mogućnosti odvojiti sat vremena dnevno da provedem čitajući. Onih 4% knjige, u ovom trenutku, je dovoljno i održivo.

Never break the chain

Navodno je to rekao Jerry Seinfeld kada ga je novopečeni komičar upitao kako da postane kao on. Savjet koji mu je Seinfeld dao je - "Never break the chain". Piši svaki dan materijal. Dobar ili loš, nije bitno. Ali piši svaki dan. Jednako vrijedi za usvajanje navika. Sam WRR je usvajanje navike koja vodi do drugih navika. Svaki dan evidentiram što sam napravio a što nisam. Nisam preskočio niti jedan dan evidentirati navike u WRR. Bilo je dana da nisam gotovo ništa napravio ali svejedno sam ih unio u WRR. Lošije je ne unesti današnji rezultat nego unesti da nešto nije odrađeno. Evidencija u WRR ima višestruke prednosti. Najvažnija je - score. Vidljivi rezultat. Svaki tjedan se vidi napredak.

Nagradite se

Kako kaže autor knjige Atomic Habits, za usvajanje poželjnih navika važno je vidjeti napredak i nagraditi se. Nagrade mogu bili razne. Ne znači nužno da je to kupovina nekog predmeta. Može biti i da se počastite nečime čega ste se odrekli. Recimo jedna epizoda neke serije. Nagradite se. Počastite se. Koliko god to malo bilo. Za uspješno odrađen tjedan, mjesec, godinu.

Nema digitalije za WRR

WRR vodim na "old school" način. Kemijska i notes. Postoji i razlog tome. Iako sam geek i volim tehnologiju. U ovom slučaju sam odlučio se vratiti na analognu metodu.

Razlog je vrlo jednostavan. Upaliti računalo traje. Tablet kada upalim uvijek stoji neka notifikacija koju nisam ugasio i korisna mi je. Oboje su distraktori i stvaraju frikciju. Notes ne. Uvijek mi je dostupan. Samo trebam otvoriti stranicu koju, usput, označavam gdje sam stao. Isto je i s pisanjem članaka. Prvi TUFD, The Ugly First Draft, je pisan rukom u notes. Automatsko ispravljanje pravopisnih grešaka i ostali alati su, meni, distrakcija i izgubim flow kada pišem. Dodatno, kada prepisujem iz notesa u blog, svanu nove ideje. Ujedno i popravljam taj TUFD u smislenije rečenice.

Habit Stacking

Jedan od najvažnijih savjeta koji mi je pomogao u stvaranju novih navika je "Habit stacking". Habit stacking je princip povezivanja nove navike s već postojećom, dobro uhodanom, navikom. Takvih navika već imamo nebrojeno puno a da ih nismo ni svjesni. Jedna od mojih dugo usvojenih navika je ispijanje prve kave ujutro kod kuće. Nema dana da se to ne dogodi. Na tu naviku sam "stackao" čak pet dodatnih navika. Ide ovako: - 1. Kada stavim kuhati kavu (postojeća navika) - popijem čašu vode (nova navika) - napravim nekoliko sklekova/trbušnjaka/plank (nova navika) - 2. Kada je kava gotova, čekam da se malo ohladi (postojeća navika) - pročitam dnevni feed vijesti iz područja rada ili interesa da budem u toku (nova navika) - 3. Dok pijem tu kavu - pogledam sažetak knjige (nova navika) - pročitam i stavim svoj komentar na one-page PDF sažetka knjige (nova navika) Koliko traje taj ritual? 20-tak minuta. Ali najvažnije, nije dodatnih 20 minuta. I prije je to toliko trajalo ali bi to vrijeme potrošio na besmislene aktivnosti koje nisu pridonosile kvaliteti života. Primjerice čitanje, često depresivnih, dnevnih novosti i scrolanje po društvenim mrežama. U mojem slučaju te aktivnosti nisu nikako pridonosile kvalitetnijem životnom stilu. Siguran sam da nekome te aktivnosti su bitne za karijeru pa će tim osobama to biti korisne navike. Zato je bitno pronaći svoje relevantne navike.

Ja nemam vremena za to

Puno puta sam to čuo. Isto sam i ja govorio. I bio uvjeren da nemam vremena. Dok nisam kroz nekoliko dana pažljivo pratio na što trošim vrijeme. Ovo je moj pojam "gubitka" vremena. Drugima će to biti poželjno ili potrebno. Meni nije. Najviše vremena sam gubio na društvene mreže. Više od 3 sata dnevno. Da bih smanjio taj gubitak vremena napravio sam dvije promjene: - Ugasio sam notifikacije - notifikacije su okidači koji su me "vukli" da otvorim aplikaciju a onda bi me uz tu notifikaciju povuklo na drugi sadržaj - ograničio sam vrijeme korištenja aplikacija na 15 minuta - shvatio sam da ništa ne propuštam i da u tih 15 minuta sam, i više nego dovoljno, u toku s događanjima Drugi velik gutač vremena mi je bio TV. Gledao sam serije koje sam već gledao. Vrtio sam po programima dokle god ne bih naišao na nešto imalo zanimljivo. A najčešće bih završio na 24 Kitchen i reprizi neke emisije. Ovo sam riješio vrlo jednostavno. Ugasio sam klasičnu televiziju i uveo streaming usluge. Sada pogledam samo ono što stvarno želim. Ciljano. Ne pregledavam 100-tine kanala hoću li naići na nekom kanalu na nešto iole zanimljivo. Treći gutač vremena su mi bili portali s dnevnim novostima. Em sam čitao vijesti koje mi nisu doprinosile privatnom i profesionalnom rastu, em su depresivne. Rješenje. Vrlo jednostavno. Maknuo sam sve dnevne portale iz history i favorites. Instalirao Feedly i posložio feedove samo na kategorije vijesti koje pridonose mom profesionalnom napretku.

The Score

Koliko čega sam napravio kroz godinu dana WRR-a. Brojke su, meni barem, impresivne... - ispisao sam 2 notesa bilješki, ideja, sažetaka knjiga, WRR-ova - potrošio sam 3 kemijske olovke - napisao sam 52 tablice WRR-a - pročitao sam 40 knjiga - napisao sam 20 članaka - ispisao sam 40.000 riječi - prošao sam kroz više od 100 ideja za članke - pogledao 700 sažetaka knjiga - stvorio 300 slika uspomena - prohodao 3.000.000 koraka - preskočio nula dana WRR-a Osjećam se fizički bolje. Engleski u govoru i pismu evidentno je bolji. Slike klinca me nasmiju i vrate uspomene. Naučio sam iznimno puno. Više nego ikada. Najvažnije, da nikada ne prestanem učiti i napredovati. Da li vi vodite WRR? Da li oduvijek ste htjeli usvojiti neke navike? Probajte WRR. Ne odustajte. Za stvaranje navika potrebno je od 30 do 180 dana ovisno o težini navike. Ali jednom kada se usvoje, bit će vam neobično da se ne držite navike. Read the full article

#habits #weeklyrhythmregister #wrr

[anjaperovic]

Strah me je

da mi strahovi postoje

kada sklopim oči

Da ih ne vidim i ne čujem

Ali da oni ostaju tu

Skriveni i stvarni

Pretenciozni i lukavi

Želim spas i izlečenje

a uvek se nađem u vatri

Proguta me more

A ujutru se probudim

Završim na pučini

I sopstvena bol me do sad nije uništila

a svakog dana čini se da sutra hoće

Zato mi ne piši i ne zovi me

ne mešaj me sa starim lažima

koje si kroz šapute uspeo da mi prodaš

Zaboravi mi ime i godine

Odavno se ne zovem tvojim imenom

i ne lažem o svojim godinama

Ne podsećaj me na ono što je jednom bilo

Jer si ti to odavno ostavio

Okrenuo se od mene

I pronašao sebe

Negde gde me nikada nisi vodio

Zato zaboravi ko je Anja

sa četrnaest i sedamnaest

A tek se ne usuđuj da saznaš

ko je ova sa dvadeset i po

Jer te voli više nego obe koje si znao

A ne sme da ti se preda opet

[allberrtina]

Tu negde u drugom gradu

Gde sam ostavljala

Za sobom mrvice ljubavi

Rođena je osoba sa

Sličnim navikama

Sličnim bolima

Sa ciljem da spašavamo

Ružne misli jedno drugom.

Govoriš

Kako želiš samo da me vidiš

Nasmejanu,

A za sebe čuvaš mesto

U paklu

Kao da ga uopšte

Zaslužuješ,

Ali ne sumnjam

Da bi se snašao

Pomrsio sve niti

Koje neko gore čuva u

Svojim rukama.

Tebe nedužnog

Uverili su da si tako loš

Nisi rođen da voliš i

Da budeš voljen

Ostavili te sa strane,

Ti si slab čovek

Poslat na zemlju i

Ne umeš da se boriš

Uspeo si da se ubediš

Da će poroci

Podići te sa dna.

Strpljivo čekaš Italiju

Da vidiš Toskanu i

Sve te vinove loze

O kojima sanjaš

Godinama,

Ti ne bi kročio nazad

Ali uveravam te da

Ćeš probleme poneti

ni strasti ni loza

Ih neće povući sa sobom,

Snalažljivo pronađeš načine i

Pojaviš se sa lažljivim rečima

Kako bi sve bilo lakše

Da sam tu pored tebe.

Ne verujem ti ni reči

kada govoriš

da te menjam nabolje i

kako niko neće trebati

da mi piše,

ti ćeš mi napisati

najlepšu pesmu,

ne piši mi na italijanskom

tu sei il mio paradiso

ne govori značenja

prevelike su to reči

koje se ne govore

tako olako i ako to ne misliš,

ma zar moram tome

da te naučim?

Preduhitrila sam te

Ovoga puta

Ja prva pišem pesme

A nisu ni blizu

Najlepših.

[chiarodilluna]

Moji tekstovi su posvećeni ljudima kojima nisam stigla na vreme da izgovorim neke reči. Kada se setim svake osobe, u meni se bude različita osećanja. Uglavnom to bude nostalgija ili tuga za nečim što smo imali, ili nismo, a mogli smo. I uvek znam šta da kažem, ne ustručavam se da izrazim svaku vrstu emocije koja prođe kroz mene. Ponekad bude teško da ih pretvorim u reči, ali na kraju uvek uspem. Međutim, kada krenem da pišem o tebi, ne znam odakle da počnem. Piši, briši… Ono što ti izazivaš u meni ne može se uporediti ni sa vulkanom, ni sa lavinom, ni sa olujom. Ono što ti budiš u meni se ne može uporediti ni sa jednim prethodnim. A najmanje te imam od svih njih… Pisati o tebi nije teško već nemoguće, jer objasniti svetu tvoje oči je neizvodljivo. Moram priznati da mi to odgovara, jer, šta njih briga za tebe?