#prija

[mothssmeat]

#mothart #prija :) #pasko #it's going in his tag it's related

[mishkakagehishka]

Al meni je redikulski da ja moran ić u grad glasat umisto da mi bude dodijeljeno isto biračko misto ka svakon drugon lokalcu u mojoj zgradi.

#jer ja i prija koja živi onak uru vrimena dalje od mene obe moramo sad ić do istog mista jel to logično #šta su me onda uopće pitali kad san prijavljivala koja mi je privremena adresa kad nie bitno

[pinkdoomflower]

Art style experiments and Claire’s NEW HAIR

#my art #fanart #claire sa #prija sa #sapphire academy #sapphire

[phenomeniall]

#dont reblog just take the pic #inspo: cara simmons #inspo: vivian montgomery #inspo: prija sukkasem #inspo: gemi serrano wijaya

[sinderelaa]

prepoznaj me tamo gdje me nema

nađi me u sitnicama dnevnice

jer sam ustvari, svugdje

i u kafi koju piješ

i u dimu cigare koji te okružuje

i na tvom obrazu u obliku suze

što ti do zadnjeg centimetra kožu miluje

i u toplom zagrljaju koji ti godi i prija

al' ne možeš sebi da priznaš

u suštini takav si uvijek bio

tražiš i lutaš bez ikakvog cilja

spolja si faca i prštiš samopouzdanjem

a ustvari te znam kao svoj dlan

nemoj da me zaboraviš

i nastavi da me tražiš

#balkan #poezija

[sanmyshunogirlie]

🌿 The Bun Ma Household

Athin was born and raised in Tomarang, but left it in his early 20’s, following the love of his life, Prija. Together they conquered San Myshuno and built a family. It seemed that everything was wonderful: they got married, had their own apartment, Athin worked in a famous auto repair shop, and Prija fully enjoyed the long-awaited motherhood, devoting most of her time to their daughter Ira.

But one day Prija just left. There were no goodbyes, no explanations, just a half-empty closet and an unmade bed.

Over years, things only got worse. A series of unfortunate events led to Athin losing his job. To get at least some money, he sold the apartment and made some calls.

It’s time for Athin and Ira to return to their homeland and try to get back on their feet.

#ts4 #the sims 4 #sims 4 #sims 4 screenshots #sims 4 gameplay #sims 4 for rent #bun ma household #simblr #🌆 #another storyline that i probably won’t finish #i’m finally back home #spent like a few hours updating everything #for now the game seems to work just fine

[pisemdaklepostojis]

"Video sam na televiziji. U dokumentarcu koji sam gledao o Mongoliji, od svih mesta na svetu. Nešto najbolje što sam gledao na televiziji u svom životu, odmah posle Gran prija Evrope 1993, naravno, najveće automobilske trke svih vremena, u kojoj je Ajerton Sena dokazao da je genije na kiši. Nakon tog Gran prija 1993, nešto najbolje što sam gledao na televiziji jeste dokumentarac koji mi je sve objasnio, otvorio mi oči, ispričao celu istinu:

kada pas završi svoj pseći život, u sledećoj inkarnaciji pojavljuje se kao čovek. Oduvek sam se osećao gotovo kao čovek. Oduvek sam znao da ima nešto u vezi sa mnom po čemu se razlikujem od ostalih pasa. Naravno, zarobljen sam u psećem telu, ali to je samo ljuštura. Važno je ono što je unutra. Duša. A moja duša je vrlo ljudska."

-Umijeće trkanja po kiši 🫀

#sarajevo #poezija #ljubav #ljubavnapoezija #citati o ljubavi #citati #stihovi #pjesma #zagreb #beograd

[svemir-u-glavi]

Pocnem da pisem, pa obrisem. Ne mogu vise ni ono sto sam jedino mogla i umela, da pisem. Toliko je haosa u meni, kao da cu da eksplodiram. Kao da se sve skupilo, kao da ne znam sta osecam. Nesto se desava i ne mogu da opisem sta. I ne znam da li mi prija ili me nervira.

#ljubavna poezija #poezija #balkan citati #balkan quotes #balkan #tekst o ljubavi #balkan tekst #tekstovi #zivotni citati #art

[spicymotte]

what is that thang??? (quick Prija & Charlotte sketch... they're from a future project)

#my art #sketches #anyway it's the thing's birthday today #my ocs #sunrise institut

[hipigram]

Jedna od najvećih istina u životu je…da mi apsolutno ne znamo šta je dobro a šta loše po nas…

Bukvalno pojma nemamo gde će nas neki događaj odvesti…

Koliko god delovao loše ili dobro u tom trenutku…

Tek iz budućnosti to možemo znati…

Koliko je samo primera…

Jovan upravo polako šeta od firme do kuće…oko 7km…jer ni u njoj a ni u kući ne može ljudski da se isplače…jer muškarci ne plaču…a jedna od krucijalnih prednosti novembra je da je dan kratak…a noć duga… i po tom mraku se suze mogu mnogo lakše sakriti…pa mu šetnja prija…nakon što su mu saopštili da je mnogo pametan…i vredan…i dobar…ali da će sutra na mesto o kome je maštao… i zbog koga je dušu svoju ispustio volontirajući prethodne tri godine…sutra biti zaposlena ****ćeva sestričina…

Milica upravo puši 70 cigaretu zaredom i trese se nakon što je njen suprug slučajno ostavio telefon kad je otišao u teratanu…i nakon što se sa njegovom ljubavnicom slatko izdopisivala celo jutro…stvarno divna žena…Bože uopšte nije znala da on voli da se mazi…i da je tako posvećen u predigri u poslednje vreme…i da voli da radi ono…i da ima slobodan celi vikend za nju baš kad je njegov stručni kongres u Beču…da l je to stvarno njen muž…kako?…kad nju nije dotakao mesecima…

Stevanu su upravo pukli ligamenti na kolenu…drugi put…za godinu dana…i reprezentacija postaje samo pusti san…i upravo cepa postere košarkaša po svojoj dečačkoj sobi…očajan…i besan…jer je sve izgubljeno…

Ljiljani je upravo profesor tražio da mu…pa znate već šta…ako želi da dobije asistentsko mesto…i upravo sad razmišlja da se naguta lekova…jer je to njen san i život…i ništa nema smisla bez toga…pa na šta je bre ona spucala 10 godina učenja i truda…i kako će sad naći lek za bolest…od koje joj je sestra umrla…

Verovali ili ne…

Niko od njih pojma nema da li je ovo loše što im se dešava zaista loše?

Ili pak dobro?

Ukoliko se Jovan propije…

Milica dobije karcinom pluća od cigareta…

Stevan navuče na dop…

A Ljilja postane kurva…

Onda je definitivno loš…

No…

Ukoliko se okrenu sebi…

I PRETEKNU ovaj teški period pred njima…

UPRKOS verovatnoći I svim obzirima…ostanu jaki…

I usmereni ka suštinskom cilju…

I shvate da život nije što i poljem preći…

Da su nepravde…neprijatnosti i problemi njegov sastavni deo…

Da to nije NIŠTA LIČNO…

I da je to jednostavno tako…za sve…samo nas jako boli kad smo baš mi to u pitanju…i kad su to naši snovi…

Pa se ljutimo i osećamo baksuzima bez ikakvog razloga…

I nastave da plivaju…koliko god ih hvatali grčevi…

Krenu od vrata čvrsto zatvorenih pred nosem…ka nekima koja su se tek odškrinula…

Ko zna?

Možda je sve ovo najbolja stvar koja im se desila u životu…

Možda Jovan nakon par meseci dehidriranja…shvati da u državnoj službi i nema baš neke sreće za pametne…talentovane…vredne

…i ispravne…i smisli način kako da postane preduzetnik…kako da radi ono što želi…na način kako želi…i da bude sam sebi gazda…da stvori mikrosistem u kome se znanje i trud i talenat cene…pa čak i plaćaju…minijaturni ali koji ima potencijal da poraste…i da mu obezbedi sve ono o čemu je maštao…čak i u Srbiji…

Možda Milica shvati nakon inhalacije…da razvod baš i nije toliki smak sveta…da i ona isto tako ima pravo na dugu predigru…vikende na Kopaoniku…i da se prema njoj neko odnosi kao prema Ženi…da ima toliko Posvećenih napolju…van njenog kućnog živog blata…koje ju je usisalo…

Možda Stevan načuje da se slična priča desila Igoru Kokoškovu…prvom neameričkon treneru u NBA-ju…pretalentovanom i divnom čoveku…i od danas počne da iscrtava one zamršene linije na košarkaškoj tabli…uvek za nijansu posvećeniji nego drugi…zbog tog žiganja u kolenu…koje ga podseća na san…

I možda Ljiljana odustane od poniženja…i „lakšeg“ puta…sačuva svoje dostojanstvo…i preda već jedanput te papire za Američku vizu…ionako su je sto puta zvali…i onda pročitamo o njoj za trideset godina…kako je potresno govorila na dodeli Nobelove nagrade…dok se zahvaljivala njoj…zbog koje je sav ovaj trud bio vredan…

Ko zna?

Ako krenu za tim šta žele ODMAH…vrlo verovatno će nagrabusiti…

Ako postave sebi pitanje šta zaslužuju…i šta žele ZAISTA… I ZA CELI ŽIVOT…

Ukoliko budu strpljeni I spašeni…

I ukoliko sebe stave na prvo mesto…

I prihvate uobičajni kontigent Sranja (ovde zaista nema dovoljno dobrog sinonima) koje život nosi…

I shvate da je Uspeh u stvari ne odustati nakon mnogobrojnih Neuspeha…

Da se život uvek svede na to kako Planom B ili C ili Z doći do esencije svoga sna…do onoga što je fundament naših vrednosti…

Da Plan A najčešće nema nikakav značaj…

Onda ništa i nije toliko strašno…

Uostalom…

Ko je i rekao da je lako?

Nijednom organizmu na planeti nije…

Mi se baš i nismo usrećili sa ovim velikim mozgovima koji stalno svašta nešto žele…

Ali možemo zato da upregnemo čitav njihov potencijal ne za Kuknjavu kako je teško…već za Kreaciju kako da nam postane dobro…

A tu je samo Nebo granica…

Stoga…

„Ko zna zašto je to dobro“…je zaista uvek istinita tvrdnja…

Jer je budućnost uvek otvorena…

I zavisi od nas…

A mi u njoj uvek imamo sebe…

Pa nek pljušti kol’ko hoće po nama…

Iskisnuti i nije toliko strašno ako ste na pravom putu…

Uostalom…

Pa kog biste žanra voleli da je film sniman po vašem životu?

Neka limunada…

Španska serija…

Dosadna dubioza…

Ljubić…

Pornić…

Ili možda naučna fantastika…

Avantura…

Dobar triler…

Ili čak Epski spektakl…

Možda ste tek na početku filma…

Kakav je to film bez dobrog zapleta?

I kako da se vežete za glavnog junaka ako mu sve ide od ruke?

Kako da vidite od čega je satkan?

I koje su mu tajne moći?

Sačekajte da vidite rasplet…

Ili ga stvorite…

Ogromna je sreća…

Da uprkos tome što vrlo često ne utičemo na scenografiju…vremenske prilike na setu…ambijent…atmosferu I sporedne likove…

Ipak niko drugi nije scenarista…

Već Mi…

Dr. Vladimir Djuric

#hipigram #balkan #dr vladimir djuric

[pinkdoomflower]

New brush!!! How do we feel about it?

#sapphire #sapphire academy #my art #fanart #claire sa #prija sa #mandy mahler #mandy jolanda mahler

[tamarica11]

Povampiriti se. Znas sta znaci to? To je ono kad ti u jednoj noci sve uspomene iz tebi najboljeg dela zivota proleti pred ocima, ono kad sedis sa njim i secate se svega onoga. Ono kad sedite posle toliko godina onako kao ljudi, vec formirani kad pricate o odraslim stvarima, temama, uporedjujete zivote, koliko ste u najboljim godinama aa u stvari tako matori.

Zaglavljeni u tom periodu biti ili ne biti, neuklopljeni u ovo danasnje vreme, u te danasnje sablone izmedju “dvadese gazim dobro mi je sasvim” i “lete mi lete tridesete”.

Sedim i gledam ga, ej bre postao si covek. Brada, malo manje kose nego sto se secam ali i dalje taj osmeh, i dalje taj glas i to da dignes obrvu svaki put kad te slazem a ti se ne mozes slagati.

Sedi i gleda me, lepa si, postala si zena, zrela. Eto ti prve sede na levom razdeljku. Postala si jaka, samostalna kaze, nema ni traga one plavooke koja osmeh nije skidala sa lica, koja brige imala nije iako jee vodila borbe.

Zaboravila sam koliko prijas. Koliko je vreme stalo i zemlja prestala okretati.

#balkan #citati #stihovi #bosna i hercegovina #crna gora #hrvatska #couple #ljubav #ljubavni citati #ljubavni stihovi #poezija #moje misli #balkanski tekstovi #tekst o ljubavi

[blackkmoonlight]

5.2.23. // nedelja

I sada je 4:49 posle ponoći,

svira muzika u pozadini

i jedino što mi je u glavi

jeste kako me činiš srećnom

i koliko mi je čudno

kada je nekom zaista bitno

da si dobro.

Kad brine jesi umorna,

zaista ga zanima kako si provela dan

i po pet puta dnevno te pita da li te je prošla glava,

razmišlja jesi gladna

i hoćeš li možda palačinku.

Smeje se sa tobom,

grli te sa puno ljubavi i brige.

Prija mu što si luda i svoja,

zna sa tobom

iako si teška i komplikovana

i mrziš ceo svet.

Prihvata te čak i kad si samoj sebi neprihvatljiva.

Brine jesi spavala

i što si opet celu noć bila budna,

pa se probudi i javi u pola noći

da vidi da li si zaspala.

Pruža ti beskonačnu podršku,

mir i ljubav.

Prihvata te slobodnu i čudnu,

svojeglavu i napornu.

Deluje da neki ljudi

zaista umeju sa vama

čak i kada vi sami ne umete.

• • • • • • •

Drugačiji si,

znaš,

od svih ljudi ikada

činiš da se osećam posebno

iako sedimo u gužvi ljudi

gledamo odbojkašku utakmicu

pa čak i kad se čujemo.

Ne znam u čemu je stvar

i šta zaista znači sva ta tvoja drugačijost,

ali mi prija

i

jedino što želim

jeste da

potraje.

—

#blackkmoonlight #citat #citati #bosna i hercegovina #love #balkan #ljubav #crna gora #misli #hrvatska #balkanski tekstovi #tekst #daljina #misao #srbija #ljudi #zivot #daleko #zivotni citati #ljubavni citati #sarajevo #citati o ljudima #citati o zivotu #ljubavni citat #citati o ljubavi #mislim #o tebi #postojanje #drugaciji #cupa

[sinderelaa]

I šta sad?

Često ne znam šta i kako da mislim

Kad sam svjesna da ti kroz glavu ni ne preletim

A kamo li da prođem, zabijem se u svaki sokak tvog uma

Da otkrijem zašto si takav kakav jesi

I čemu ova distanca među nama

Kad mene boli, a ni tebi možda ne prija

Nekom je bliskost i prisnost najbolji drug

Nama je nož što ide sve dok zadnja kap krvi

Iz tijela ne izađe

I obilježi me kao mrtvom ženom koju je ubilo razmišljanje

I sanjanje i maštanje i zamišljanje

I ko onda da se krivi, nakon takvog kobnog čina

Zločincem te nazvati ne mogu, jer zločinac nisi

I to te na koncu, neće ni obrisati ni otjerati

I mrtva bih za tobom, vjerovatno, patila

Kapljice krvi bi vrištale tvoje ime

Pa i svaki atom tijela dok me u potpunosti ne bude

I šta onda?

Deveraj sa lešom koji je na pogrešnom mjestu

U pogrešno vrijeme

Svakako je tako vazda i bilo

Hem sam leš

Hem je sve pogrešno

#poezija #poetry

[pogresnoprotumacena]

the 18 mind

volim da me jure

da se okreću za mnom i da mi osim pića poklanjaju sve

zavisna sam od dodira, energetskih pića i onih sranja od vejpova

variram od malo šminke do jake gde me ne prepoznaju

ne odgovaram više na poruke i ne jurim

ne trudim se

date him till u hate him

slušam muziku do daske jer me bas vozi a i osećam se van svog tela kad je tako

ne prija mi niko

upoznaje mi se mnogo novih ljudi jer me rutina smara a i zavisna sam od nje istovremeno

radi me na ex yu ali i na ovu komercijalu

možda pogledam neki naš stari film, danas je 5 godina bez Glogovca

i tako, klasičan četvrtak

[zodijak]

Čest profil

Ne pišu se pjesme samo posebnim,

neka ova bude sasvim običnoj djevojci

onoj koja se ni po čemu ne izdvaja,

koja radi na sebi da bi zasijala,

iako je sjaj njen očiti Godo

za koju je teško naći poredjenje,

neki prikladan epitet

čija ljepota nikog ne ostavlja bez daha,

onoj nesigurnoj djevojci

koja bira odjevnu kombinaciju satima

kako bi izgledala najbolje

iako duboko u sebi zna

da pogled na njoj se mjeri u stotinkama

koja je sretna kada dobije bilo kakvu pažnju,

obično je u društvu nekoga iz koga vrišti harizma,

pa njihove realne standarde nameće sebi,

a njoj su itekako nerealni,

pa svaka riječ koja ne prija njenom uhu

zvuči kao metak i reže poput sablje

ona je najčešće žrtva u svakom odnosu

i za svaku osobu ima spreman litar suza

a svaka suza je produkt njene podsvijesti

da je sasvim obična djevojka

i da se ni po čemu ne izdvaja od drugih

pa se na sve načine trudi

da kompezira nedostatak osobnosti,

zagrijanom stolicom, otkačenim hobijem,

drečavom bojom kose ili kičastim nakitom

pa na sva zvona maše svojim dostignućima

ona vrišti jezikom nesigurnosti u želji da bude primjećena

ona se nalazi u svakom gradu

u svakoj ulici i u svakom haustoru

ona je siva u paleti boja univerzuma,

ali njena sreća je da je svijet pun daltonista

#poezija #poetry