momcilonmiu22

[momcilonmiu22]

Ivan Toth Depeña - Reflect

Instalacija Ivana Tota Depenje zasnovana na svetlosti „Reflect” je trajno postavljena u lobiju vladinog centra Stephen Clark u Majamiju u novembru 2011. Naručeno od strane inicijative Miami-Dade Art in Public Places, delo osvetljava dinamiku prostora u predvorju i ohrabruje osećaj otkrića kod posetilaca.

Ovo dinamično umetničko delo je dizajnirao umetnik sa idejom da na zabavan i interaktivan način dočeka posetioce i zaposlene u Vladinom centru“, rekao je Majkl Spring, direktor Odeljenja za kulturu. „To će podstaći lobi i simbolizovati posvećenost okruga da bude informativan i da reaguje na naše građane.”

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Arno Beck

Grafika i konceptualne slike Arno Beka evoluiraju oko digitalne estetike i fokusiraju se na analognu proizvodnju digitalnih slika. Povezujući se sa jezikom digitalne kulture, motivi su zasnovani na kompjuterskoj grafici niske rezolucije, igricama i interfejsima. To je međuigra između savremenog sveta digitalnog ekrana i tradicionalnih tehnika.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Ouchhh - Dare to Dream/VODAFONE_2016

Kreativna agencija za nove medije Ouchhh napravila je sve vrste audiovizuelnih radova, od velikih projekcijskih mapa i svetlosnih umetničkih instalacija do animacija i komercijalnih reklama. Za svoj najnoviji projekat, Dare to Dream, deo Vodafone Digital Transformation, Ouchhh je režirao, dizajnirao i animirao projekat praćenja lica gde se vizuelni elementi, od kojih su mnogi kibernetički i veoma šareni, projekcijom mapiraju na lice u realnom vremenu.

[momcilonmiu22]

Sarah Sze - Timepiece, 2021

Timepiece (2021) noću transformiše fasadu četvorospratnice na vrhu istorijskog Rajnsprunga u niz slika koje se naizgled oslobađaju iz svog okvira. Mnoštvo nasumično kodiranih video sekvenci—mesec, trik sa kartama, električna oluja i još mnogo toga—pojavljuje se u sumrak, raste, pikselizira, blešti i na kraju se raspršuje. Kao i priroda, izgleda da imaju nepredvidive živote. Satmer je kolekcija slika digitalno izmešanih, poput špila karata, u realnom vremenu. I umetnik i gledalac doživljavaju živu koliziju slika u kompoziciji koja se stalno razvija u ovom trenutku. U ovom očaravajućem digitalnom procesu, Sze dalje istražuje svoj originalni koncept mjerenja vremena kao ključnog okvira za znanje, značenje i zapis proživljenog života. Ovaj projekat podržava Gagosian.

[momcilonmiu22]

Generative Hut - A.R.E / Augmented Reality Exhibition

Kao umetnička forma, „generativna umetnost“ je krovni termin skovan za sva umetnička dela koja su nastala korišćenjem autonomnog sistema, kao što je algoritam, kompjuterski kod ili mašina za crtanje. Generativni umetnik sarađuje sa algoritmom, gde je predaja kontrole veliki deo procesa; što rezultira preklapanjem nauke, tehnologije, umetnosti i dizajna.

Ne postoji ograničenje potencijala generativne umetnosti, što znači da delovi u A.R.E-u slete negde između reda i haosa.

#Youtube

[momcilonmiu22]

ϟℙ∀ℳℳ

SPAMM, (SuPer ART Modern Museum) koji okuplja preko četiri stotine međunarodnih umetnika, kao deo nekoliko onlajn kolekcija. SPAMM je virtuelni muzej posvećen digitalnoj umetnosti, koji daje prostor kulturama u nastajanju. Povezuje umetnike i institucije, stvara međunarodne mreže, stvara nove oblike saradnje i umetničke produkcije

ϟℙ∀ℳℳ živi na mreži mnogo pre nego što razmišluanja

ϟℙ∀ℳℳ je otvoreni prostor koji ne sadrži svoju granicu.

ϟℙ∀ℳℳ NEMA GRANICA. SLAVIMO Umetnost, život, internet i zabavu

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Iregular - CONTROL NO CONTROL

CONTROL NO CONTROL je velika LED kocka koja reaguje na sve što je dodirne i svaki pokret na njenoj površini. Pojednostavljeni obrasci i generativni zvuk se pojavljuju kako dolazi do interakcije. Omogućavanje 48 ljudi da učestvuje u isto vreme, iskustvo je izuzetno intuitivno, što dovodi do brzog angažovanja publike i produženih interakcija.

Neka vrsta socio-digitalnog eksperimenta, delo istražuje odnos između učesnika i interaktivnih instalacija. Testira sposobnost umetničkog dela da suštinski „instruiše“ i delegira konačni audiovizuelni rezultat publici koja na kraju dobija kontrolu nad delom. Nakon što ga je više puta predstavio na kontinentima i kulturama, CONTROL NO CONTROL je otkrio da se ljudi širom sveta obično ponašaju na isti način oko kocke i da svi provode mnogo vremena u angažovanju. Ovo zauzvrat sugeriše sposobnost umetničkog dela da manipuliše i javnošću, naglašavajući zamućenu prirodu kontrolnog odnosa napred-nazad.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Daniel Iregui - ANTIBODIES, 2020

ANTITELA su interaktivno iskustvo koje oponaša ovaj fenomen i stvara slično virtuelno druženje. Kako se ljudi pridružuju, sistem prati izazvane izraze lica učesnika, reagujući preklopljenim vizuelnim i audio obrascima. Nakon svake interakcije, snimljena iskustva ljudi se dodaju u galeriju bestelesnih ljudskih bića.

Bez drugih opcija da održimo našu društvenu ljudsku prirodu, primorani smo da se bavimo virtuelnim komunikacijskim platformama, bez postavljanja pitanja. Pored bezbednosnih rizika, takođe postajemo potpuno izloženi dok ove tehnologije slušaju naše razgovore, prate naše pokrete i proučavaju naše ponašanje. ANTITELA to otkrivaju tako što jasno vizualizuju aktivnu akciju praćenja sa prekrivenom grafikom koja prati svaki pokret naših lica. Komad takođe naglašava pitanje samosvesti: u stvarnom životu vidite samo druge oko sebe, nikada sebe, dok ste u ovom „novom normalnom“ scenariju takođe u gomili koju opažate, što može da izazove mnoštvo emocija zbog osetljivosti do uzdržanosti i nesigurnosti. Konačno, ukazuje na to koliko je lako biti „prisutan“, ali potpuno odsutan u takvim kontekstima, pretvarajući se da obraćate pažnju samo tako što ćete biti ispred ekrana.

Veb verzija

ANTITELA su hibridno umetničko delo: u početku imajući oblik veb-sajta kome se svako može pridružiti u bilo kom trenutku, prirodno se razvilo u fizičku instalaciju i za javne prostore kako su mere zaključavanja postepeno ublažavale. Do sada je više od 20.000 ljudi iz 48 različitih zemalja učestvovalo u onlajn iskustvu dostupnom ovde:

Oba formata koriste CURSOR, vlasničku tehnologiju koja kombinuje optiku, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje u funkcijama praćenja. ANTITELA su refleksija i kritika koja jasno manifestuje presek između takvih tehnologija i njihovog sve većeg uticaja na naše društvene živote.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Ivan Toth Depeña - Reflect

Instalacija Ivana Tota Depenje zasnovana na svetlosti „Reflect” je trajno postavljena u lobiju vladinog centra Stephen Clark u Majamiju u novembru 2011. Naručeno od strane inicijative Miami-Dade Art in Public Places, delo osvetljava dinamiku prostora u predvorju i ohrabruje osećaj otkrića kod posetilaca.

Ovo dinamično umetničko delo je dizajnirao umetnik sa idejom da na zabavan i interaktivan način dočeka posetioce i zaposlene u Vladinom centru“, rekao je Majkl Spring, direktor Odeljenja za kulturu. „To će podstaći lobi i simbolizovati posvećenost okruga da bude informativan i da reaguje na naše građane.”

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Refik Anadol - QUANTUM MEMORIES, 2020.

Kuantum Memories koristi najsavremenije, javno dostupne podatke i algoritme istraživanja kvantnog računarstva Google AI za istraživanje mogućnosti paralelnog sveta obradom približno 200 miliona slika prirode i pejzaža putem veštačke inteligencije. Ovi algoritmi nam omogućavaju da spekulišemo o alternativnim modalitetima unutar najsofisticiranijeg dostupnog računara i kreiramo nove skupove podataka generisanih kvantnim šumom kao gradivne blokove ovih modaliteta. 3D vizuelni komad je praćen audio iskustvom koje je takođe zasnovano na podacima generisanim kvantnom bukom, nudeći impresivno iskustvo koje dodatno dovodi u pitanje pojam međusobne isključivosti. Projekat je inspirisan i spekulacija o tumačenju mnogih svetova u kvantnoj fizici – teoriji koja tvrdi da postoji mnogo paralelnih svetova koji postoje u istom prostoru i vremenu kao i naš.

Koristeći nasumične fluktuacije kvantne buke kao jedinstveno carstvo mogućnosti i predviđanja, Kuantum Memories pruža interaktivno estetsko iskustvo praćenjem kretanja publike u realnom vremenu i simuliranjem kako se njihove pozicije posmatrača zaista zapliću sa vidljivim ishodima uvek- menjanje umetničkog dela."

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Janet Echelman - 1.8 LONDON, UK, 2016.

Monumentalna plutajuća forma je sastavljena od slojeva vlakana, isprepletenih i upletenih zajedno u živopisne nijanse koje pulsiraju sa promenljivim vetrom i vremenom da bi stvorili koreografiju talasastih boja. Noću je skulptura oživela projektovanim svetlom u boji. Precizne boje i uzorci kreirani su interaktivno sa članovima javnosti, koji su bili pozvani da koriste svoje pametne telefone da biraju boje i dodiruju šare dodirom prsta. Ovi obrasci su projektovani na monumentalnu površinu skulpture, i nastavili da stupaju u interakciju jedni sa drugima, stvarajući efekte talasanja koje svi mogu da vide.

Naziv dela je 1,8, koji se odnosi na dužinu vremena u mikrosekundama tokom kojeg je Zemljin dan skraćen kao rezultat jednog fizičkog događaja, zemljotresa i cunamija 2011. koji su proizašli iz Japana. Forma skulpture inspirisana je skupovima podataka o visinama talasa cunamija koji se talasaju preko celog Tihog okeana. Umetničko delo se bavi sadržajem koji se odnosi na naše složene međuzavisnosti sa većim vremenskim ciklusima i našim fizičkim svetom. Mrežna struktura skulpture je fizička manifestacija međusobne povezanosti - kada se bilo koji element pomera, to utiče na svaki drugi element.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Daniel Rozin - Wooden Mirror, 2014

Drveno ogledalo je ogledalo napravljeno od drveta, sastavljeno od više pločica nalik pikselima. Svaka od ovih pločica je opremljena motorom koji im omogućava da menjaju položaj, stvarajući igru svetlosti i senke. Baš kao u pravom ogledalu, lice gledaoca se reflektuje skoro u realnom vremenu zahvaljujući sistemu kamera povezanih sa računarom, skrivenom iza instalacije. "Wooden Mirror" istražuje granicu između digitalnog i fizičkog prostora pretvarajući piksele u materijal – u ovom slučaju drvo, najprirodniji materijal od svih. Gledalac postaje sastavni deo dela koji se od inertne drvene površine pretvara u portret koji se stalno obnavlja. Danijel Rozin nas kroz ogledala poziva na razmišljanje o samoj percepciji i spaja suprotne materijale kako bi personifikovao odnos čoveka i prirode.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Rosa Menkman - 365 Perfect Decalibration, 2019.

Rosa Menkman je holandska umetnica i istraživačica rezolucija. Njen rad se fokusira na artefakte buke koji su rezultat nesreća u analognim i digitalnim medijima. Ovi artefakti mogu ponuditi dragocen uvid u inače opskurnu alhemiju standardizacije i podešavanja rezolucije.

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Daniel Temkin - Glitchometry Stripes ,2016.

Svaka slika počinje kao niz crno-belih pruga. Oni su sonificirani - uvezeni u audio editor. Zvučni efekti se dodaju pojedinačnim kanalima u boji, kao da su zvuk, transformišući sliku. Pošto se alat koristi na nekonvencionalan način, ne postoji način da se odmah prati efekat. Manipulator slike ima osećaj šta svaki efekat radi, ali nema preciznu kontrolu nad rezultatom.. Umerenijim korišćenjem jednostavnijih zvučnih efekata ("delay and flanger"), izlaz je manje bučan i jasnije grafički.

[momcilonmiu22]

Witaya Junma - Into the wind, 2019.

Inspirisan posmatranjem okoline u svakodnevnom životu, “Into the Wind” je započeo kao eksperiment za reprodukciju prirodnog procesa u prirodnom prostoru, zasnovanog na tehnološkoj tehnici i ljudskoj percepciji. Glavni fokus ovog projekta je vetar, jednostavna prirodna sila koja teče između nas. Ne možemo da ga vidimo, ali možemo da doživimo njegovo postojanje, osetimo njegove pokrete i posmatramo njegov udah života u travu i polen. Ova instalacija poziva gledaoca da replicira vetar tako što svojim dahom pokreće posebne mehanizme. Uglavnom, “Into the Wind” se sastoji od tumačenja procesa puhanja mehurića. Oblici i forme mehurića variraju u zavisnosti od toga kako gledalac duva, pošto posmatra ceo proces i mehanizam, zahvaljujući radu transparentnih struktura. “Into the Wind” je dizajniran da oponaša prirodu, pretvarajući dah u vetar kompjuterskim programiranjem. Vetar tada aktivira i pokreće delove mehanizama. Rezultati su svaki put drugačiji, čineći svaku interakciju jedinstvenom. Projekat takođe podstiče publiku da doživi i preispita procese. Da li su oni posmatrači ili su deo mehanizma?

#Vimeo

[momcilonmiu22]

Refik Anadol - MACHINE HALLUCINATION, 2019.

Najnoviji eksperimenti sinestezijske stvarnosti Refika Anadola duboko se bave ovim vekovnim pitanjima i pokušavaju da otkriju nove veze između vizuelnog narativa, arhivskog instinkta i kolektivne svesti. Projekat se fokusira na latentna bioskopska iskustva izvedena iz reprezentacija urbanih sećanja kako ih ponovo zamišlja mašinska inteligencija.

Za Artechouse-ovu lokaciju u Njujorku, Anadol predstavlja univerzum podataka Njujorka u 1025 latentnih dimenzija koje kreira primenom algoritama mašinskog učenja na preko 100 miliona fotografskih uspomena Njujorka koje se nalaze javno na društvenim mrežama. Mašinska halucinacija tako generiše novi oblik sinestetskog pripovedanja kroz svoju višeslojnu manipulaciju ogromnom vizuelnom arhivom izvan konvencionalnih granica kamere i postojećih kinematografskih tehnika.

#Youtube