#umorna od zivota

[lifeinbooks]

mila, saberi se, znam da si umorna, ali u redu je, sutra su najavili sunce

#lifeinbooks #zalutalipjesnik #umor #umorna od zivota #umorna #sunce #oblacno #citati #knjiga #citati iz knjige #books #booklover #book qoute #balkan

[suck-itaand-see]

Bili smo sve jednom i nikad vise.

umorna lezem umorna se budim i proklinjem svako novo vece, a kada svane iznenadim se sto sam dozivela jos jedno svitanje. nista mi na kraju nije bitno sem cinjenice da sam na trenutke koji su trajali citavu vecnost volela druge neopisivo mnogo, dok oni nesvesni toga zive svoje zivote, a ja svoj provodim voleci ih. mnogi nikad ne saznaju, a oni kojima izgovorim to samo - saopstim i odem. odlazim iz tvog zivota, ali nastavicu da zivim samo zbog tebe i za tebe i svi ce misliti da sam sebicna i samoziva i nikada nece znati da uspevam ostati fizicki u zivotu samo jer te volim, psihicki sam sa tobom u nekom drugom svetu. odlazim i ostavljam ti dusu pred cipelama, kaljam svoj obraz i gazim svoju licnost i smejem se, govorim ti - vidimo se! i videcemo se, ali nikad te vise istinski necu uociti. toliko sam ti se priblizila da napokon mogu da te ostavim. odlazim i smejem se, niz stepenice ispred mene ispadaju mi delovi tela, kupim ih i dok se gasi svetlo u hodniku, otvaram vrata ispadajuci samoj sebi iz ruku, trcim ka ulicnom svetlu da me ne pojede mrak. tu si predugo i previse sto je znak da ne mozes ostati zauvek, moras da odes, previse me znas, previse te znam, sve postaje konfuzno i neprijatno, volim te i idem da te sretnem u svojoj glavi gde se tek upoznajemo i ponovo dozivljavamo, samo tamo ostajemo. bili smo sve jednom i nikada vise necemo biti nista. mozda smaknuta sa uma, izgovaram ovo i mislis da baljezgam, ali ja to zaista mislim. s tobom umem da budem jedna citava vecnost ili samo jedan mali trag u njoj. ne brini se, ti ces meni zauvek biti vecnost, bicemo do kraja povezani i nista nas ne moze razdvojiti sem ova realnost koju ne umem zato te i u njoj ostavljam. bicemo jednom sve ponovo, na drugom i nekom lepsem mestu, daleko od tela, daleko od reci, samo sa secanjima i osecanjima, do tada / volim te beskrajno, celi moj um prepusten je samo tvome postojanju iako odbijam da te sagledam ponovo kao pre. moja dusa kupljena je od strane tvojih savrsenih pogleda, misli i govora. moje srce previse slabo je da bi te moglo zadrzati i odrzati u ovoj stvarnosti. odlazim dalje bez tebe iako, govorila sam sebi to nikada ne smem uraditi! sada, moram, jer postajes mi sve, ja postajem niko / preplavljujes me svojim postojanjem toliko da ja vise ne postojim. zivecu nekim svojim tempom, nekom svojom pricom, nekom svojom tugom - tuga si ti, ali zauvek ces ostati, ne zelim nikome drugom dopustiti takvu privilegiju. za svoju tugu zivim, ne zelim nikada da prestanes da me bolis jer jedino tako bicemo zajedno iako to nikada neces znati. ti si deo moje bolesti, skoro si citava ona, ne zelim da se izlecim, ne volim lekare. samo trazim spas u tudjem zagrljaju i dok me grle, secam se tvog narucja i samo ponovo, samo za tebe se grlim. ljudi nisu ljudi, oni su alat da prezivim, a ti si andjeo koji gura me napred da ne oduzmem sebi telo, ti si andjeo koji mi pokazuje kuda da idem i gde da skrenem. ti si moj andjeo koji me cuva, iako me ne vidi iako me vise ne poznaje. smejem ti se, podsmevam ti se. toliko te volim da postaje smesno sto nikada neces vise to znati. propustices saznanje o tome koliko nekome znacis, a mozda kada se sretnemo na drugom svetu, tek onda saznas. nisam ispunjena u ovoj realnosti, u ovoj realnosti nisam nista sem - voljenje tebe. uzaludna jutra, noci poput crnih provalija i beskraj preda mnom, gadi mi se sve. hocu da nadjem vrata koja nisu zakljucana i izadjem odavde.ne volim svoju kozu, mala mi je i neudobna, moje srce eksplodira na dnevnom nivou i pomislim da umirem, mada nikada se to ne desi. molim se da fizicki nestanem. ali, ako se to desi, ko ce te ovoliko voleti? ne smem da umrem, moram da te volim. ne smem da umrem, moras da me cuvas i vodis. ne smem da umrem, dok ne umres ti. mozda ti tek na sahrani opet saopstim da si ceo moj zivot samo ti. ljubav prema tebi. doci cu na sahranu da ti saopstim to i odem. kao da se nikada nismo znali. vidimo se u nekom drugom svetu, uskoro ili ipak ne. volim te i pronalazim te svuda, vazduh si koji disem i bez tebe sam niko. ja ne postojim, postojis ti da te volim i da zbog toga zivim. u kosmarima jecam da me neko spasi, bilo ko,a budim se zahvalna sto jos ti zivim u kandzama. ko ovde ne pripada? jecam, spasite me, spasite me, molim vas, ne mogu vise opstati ovde. svi mi se smeju, kazu glupaco prestani biti sebicna, ne zivis samo zbog sebe. ali oni ne znaju, samo za tebe rodih se i proziveh. pre nego sto sam te upoznala znala sam da moram ostati ziva da bi se susret desio, prvi i poslednji susret u mom zivotu koji izgleda tek pocinje. jecam spasite me, jecam, molim vas zavrsite moj zivot, jecam, molim vas odvedite me daleko od svega sto sam spoznala. u ogledalo govorim/ jos jedno jutro, cestitam ti/ jos jedno jutro i dan koji mogu da zivim samo za tebe. produzavam ti zivot, ali ti to ne znas. svoj, valjda kratim. imam osecaj da svoj kratim, hvala ti na tome.

[ruzamalogprinca]

Izvini, ako si umorna, ako si cekala, cenim i mnogo mi je drago i hvala ti.

Necu praviti uvod, koji mi sluzi da se opustim, to je kad samo zelim da ti pisem, tako da to u stvari i nije uvod, a sad znam sta sam obecao.

Imam ljubimca. Usvojio sam ga u martu jedne godine, kao pufnicu, bio je sav prljav i kupao sam ga u nekoj ciniji od plastike koju sam dobio uz Plazma keks, a dok ga susim i ceskam, ako prekinem, ustane kao hipnotisan i pribije se uz mene.

Prvo sam ga zvao ruzicasto prase. Pio je mleko na cuclu, dramio je cim ostane sam i odmah je postao razmazen... Ne vredi... Sad ima dugu dlaku i izrastao je u lepog psa. Videla si ga na slici, a i znam da volis zivotinje.

U nasem kraju (kao i u svakom) ima jedan pas lutalica koji ordinira i koji se snalazi. Nekad dobije granule, i od mene, kada ga vidim i dodje kod mene da se mazi. Kako to vidi moj ljubimac, pocne da laje i rastrgnuo bi lutalicu i ne prestaje dok god se ne udaljim od njega i srecno mase repom kad se vratim u dvoriste.

To je pricica, na zaloost, izbrisah pola, jer je mnogo detalja bilo napisano, ali je sustina tu...

Da li je dovoljno da ti kazem da sam ja kao moj ljubimac. Pametna si glavica i zakljucujes ko si ti u ovoj pricici.

Da... Davno sam cuo za izraz ljubomoran kao pas. Spoznao sam i zasto je to tako tek sad.

Da, ljubomoran sam, a ljubomoran ne mozes biti ako ti nije stalo do nekog, a ako ti je stalo do nekog, ne mozes ga ostaviti 5 i vise dana da ne znas bar da je dobro, kad volis nekog komuniciras sa njim i ne teras ga da se preispituje i da razmislja negativno, kad volis nekog ne teras ga od sebe, kad volis pravis kompromise, kad volis ne brojis, radis nesto da to pokazes... Kad volis... Jednostavno volis, delis sve sa tom osobom... Delis i svoje misli... Prave misli i lepe i strahove i banalne i dubokoumne.

Zapamti... mislim da ti je jasno kako sam se ja zaljubio u tebe (nije ovo da zapamtis)... Ja sam se zaljubio u tvoju licnost u tvoju dusu, u nacin razmisljanja u tvoje sposobnosti u tvoj odnos prema meni, u tvoje smedje krupne oci koje su slikale sve ove stvari i obojile mi svemir u sve boje spektra, a tvoj izgled je dosao kao nesto sto se samo po sebi uklopalo u lik Lilu (koja u filmu uopste ne lici na tebe i ja je uopste i nisam onako zamisljao), savrsene Boginje ljubavi.

Ja sam daleko od Boga, ja sam smrtnik, koji voli i koji te nikada slagao nije i koji ce odrzati sva obecanja koja ti je dao, pa makar bilo u Parizu, gradu gde smo se upoznali, u nekoj ruralnoj sredini, sto mi uopste nije vazno, ali moze da zacini.

LiLudice, obozavam te i volim te strasno.

Ljudi ne mogu bas sve da izmisle, pa i taj za vecinu, pojam, za mene, svu lepotu zivota, pod nazivom srodna dusa ja sam nasao u tebi. Ne na tebi... Zapamti to i zapamti da mi to znaci sad i uvek dok mislim o tebi i dok budem imao snage u sebi, a ojacala si me na razne nacine i imam vise snage i ljubavi nego kad sam te prvi put video.

Izvini na vremenu, potrajalo je, ali jedna sstvar se vezivala za drugu, a ovako se nisam osecao nikad, ni sto se tice osecanja prema nekom, ni sto se tice svih divnih cudovista koja igraju u meni cim se setim tvog lika i na jednoj slici koju nisam odavno video.

Ljubim te u glavicu za laku noc i izvini ako si cekala.

Volim te, laku noc, najmilija, odmori lepe oke.

01:56 24.01.23.

P.S. ako ima slovnih gresaka, ne zameri

[silencekamila]

"Umorna sam ljubavi, umorna od života, umorna od čekanja, umorna od pričanja"

#umorna #ljubavni citati #citati #balkan citati #teskt #najljepsi tekstovi #tekstovi #cekanje #prica #praznina #tumblr text post #balkan tekstovi #balkan #stvarnost #zivotni citati #jebem ti zivot #zivot #smisao zivota #umorna od zivota #umorna od pricanja #umorna od cekanja

[pisac-u-tami]

I zaista bila je najljepsa, imala je prelijep osmijeh, cesto je tu bila za mene kada mi se svijet rusio, ili kada sam ja rusio svoj svijet. Cesto sam bio tu za nju, kada nije znala kako, ili kada je bila jednostavno umorna od zivota. Ona je mnogo vesela osoba, ali je malo umorna, ne znam, nismo se dugo culi. Nekada je bila vazan dio moje proslosti, i mnogo me drzala da ne padnem, i mnogo sam joj zahvalan. Pamtim je nasmijanu, pravi veseljak, pozitivna osoba bez obzira na oluje koje joj je zivot donosio. Mnogo sam je volio, bila mi je kao sestra.

Ostalo je sjecanje na neka davna vremena.

D.

#kraj #samoca #usamljenost #14 #nedostajanje #movies #ljubav #poezija #zivot #ljubavni stihovi #pisac #knjiga #poezia #balkan quotes #balkan tekstovi #balkan citati #misli #pricam ti o njoj #citati o prijateljstvu #citati o ljubavi #citation #citati o zivotu #zivotni citati #citati o sreci #citati o ljudima #uspomene #prica #tekstovi

[fack-of-bitch111]

Zemlja u kojoj se deca uce da kad osrastu treba da beze preko

Zemlja koja ima pametne mlade kojima se prica da “budale najbolje prolaze”

Zemlja u kojoj politicari rade sve samo ne svoj posao

Zemlja u kojoj su odrzani izbori iako je Covid-19 idalje bio veoma prisutan i uzimao dosta zivota

Zemlja u kojoj se od naroda kriju informacije o broju zarazenih, preminulih i potencijalno zarazenih virusom

Zemlja u kojoj ispiti NISU javna okupljanja

Zemlja u kojoj predsednik bezi u Francusku dok ljudi protestvuju u najvece, a iz aviona porucuje da je nasa zemlja jaka i da cemo mi ovo prebroditi

Zemlja u kojoj taj isti predsednik kontrolise skoro sve moguce medije i novinare, a oni koji mu se suprotstave bivaju kaznjeni i proglaseni za opoziciju

Zemlja u kojoj se sve zna, a u kojoj se o svemu cuti

Zemlja u kojoj kad gledas emisije satiricnog karaktera o politicarima u njoj , moras da se smejes da ne bi plakao od muke

Zemlja koja je umorna od svega toga i kojoj je dosta!

#serbia

[zamenazaljubav-blog]

Oprostite mi.

Nakom godinu dana provedenih na klinici za odvikavanje onog 364 poveli su me kod psihijatra, da poslednji put razgovaram sa njom pred pustanje.Stavila me je ispred ogledala i rekla da moram sve da rasicstim sa sobom, to je jedini izlazi, pocela sam da pricam, po prvi put obratila sam se sebi, ali ne sebi kao osamnaestogodisnjoj djevojci koja je vise bila umorna od svega, vec onoj maloj desetogodisnjoj djevojcici sto mi nikad nece oprostiti ovo.Izdala sam je.

"Znas da te volim, pokusavam da se izborim, vidis jaka sam, ne kao ti sto si bila.Nisi vjerovala u bajke nikada, znala si da su laz, ali ja, ja sam povjerovala u najvecu, vjerovala sam u NJEGA i da ce se izvuci.Uvijek smo bili tu jedno za drugo, tako smo samo i znali da postojimo.Znas pokusala sam da spasim i onog tvog desetogodisnjeg djecaka, najboljeg druga, sto ti je bio cijeli svijet, onog osmanaestogodisnjeg vise nema.Vjerovatno znas, umro je istog dana kad i ti, nadam se da se makar gore druzite.Nemocna sam, prazna i hladna.Bez vas sam niko, nema me samo prazan duh koji na zalost jos vidljiv ljudima seta ovim bijelim hodnicima.Moje stanje kazu da se popravlja ali znam da me lazu, pokusavaju da me ohrabre a ne znaju da mi je svejedno jer bez vas meni nema zivota.Kako da se vratim u onu nasu kucu koju smo kupili sa samo sedamnaest godina jer nas nasi nisu podrzavali pa smo pobjegli.Kako da udjem tamo, kad sve je napravljeno za dvoje, a znam da nas nikada vise nece bit dvoje.

Izgledala da sam ipak vjerovala u nasu bajku, samo nije imala srecan zavrsetak.

Zao mi je, zao mi je i nasih roditelja, jos uvijek se nadaju da cu im se vratiti, ali ja osjecam njihove poglede pune tuge, oni su i mene vec sahranili sa njim.Brat me je obilazio svaki dan u nadi da cu mu se vratit, da ce mu se vratiti njegova sestra.Sjecas se kako smo mu pomagale, kad smo imale 15, a on samo 6 pa si krenula u prvi srednje a on u prvi osnovne, govorila si mu da ste isti, da ces uvijek biti tu za njega, da ga nikad neces ostaviti, jer je on tvoj brat, tvoja ljubav.I nisi ga ti ostavila, ja sam.Svaki put placuci me je zvao, molio me da se vratim, da obojim crnu sobu u plavu, da unesem malo zivota u kuci, govorio mi je da svi samo o meni pricaju ali ne lijepe stvari a on me je pamtio kao najljepsu, najveseliju i najzabvniju osobu punu ljubavi i radosti.Jedina je svijetla tacka ostao u mom zivotu, ono malo nade za prezivljavanjem mi on daje."

Gledam u ogledalo i vidim je, nasmijanu djevojcicu cupave kose i najljepsih zelenih ociju kako gleda u njega, tamnoputog djecaka, kafenih ociju u kojima je bio samo njen lik.Pocinjem da vristim, vise vas nema, vidim samo njega, sad vec odraslog kako povlaci bijele crte koje su nas odvojile, a vas nadam se spojile gore.

Razbijam staklo i znam upravo sam ubila i ono malo bratove nade o mom oporavku.

"Oprostite mi, ja bez njega ne postojim".

Odustali su od mene.

[lifeinbooks]

Da li nekad ležite u krevetu i kontate koliko se u stvari uopće ne osjećate dobro

#sanjar-i-borac #mrak #noc #dobro #laz #laganje #sama #zivot #umorna od zivota #citati o zivotu #jebem ti zivot #zivotni citati #citati #balkan

[gramstrpljenja]

Umorna sam. Previse. Nisam umorna jer se nisam naspavala. Spavam ja, mnogo. Zivota sam umorna. Nisi ni svestan koliko, na sve to i ti si mi falio. Umorna sam od nadanje,vere,cekanja. Trudim se da uvek prespavam dan,nadajuci se da cu manje ceznuti za zeljom da te vidim, zagrlim, poljubim. Hocu pricati do jutarnjih casova sa tobom, spavati sto manje, trositi ovo uzaludno vreme sa tobom, pricati o tome koji fakultet hocu upisati, pricati o tome kakva imena hocemo dati buducoj deci, bila to nasa ili... Hocu to, jako.

[frogsd]

Jednom je jedan mladić pitao monaha:

"Ima li u životu išta lepše o mladića i devojke koji se drže rukama i srcem na putu u brak?"

Monah mu odgovori:

"Da, ima nešto još lepše.

Prizor starog čoveka i stare žene koji zajedno završavaju putovanje na tom putu. Njihove su ruke grube od zivota, ali se još uvek se drže zajedno. Njihova su lica puna bora, ali jos uvek zrace. Njihova su srca umorna i povijena, ali još uvek jaka.

Naposletku monah reče mladiću i ovo:

"Nije bitno koga želiš u mladosti, već sa kim želiš deliti starost"

[hocuidjelairijeci]

Zasto je tako jebeno tesko bit tinejder u ovom svijetu? Ponekad smo previse mladi za sve sto nam se dogada i znam da to zvuci otrcano,ali je tako. Jer gledam danasnju mladez,sjedim u kutu i promatram ih i vidim jednu veliku prazninu. Nema tu niceg zivog,ljudi moji,da dode smrt otisla bi jer nebi imala sto uzeti sa sobom,nema tu nista zivo,svi smo mrtvi. Mrtvi iznutra,ali lica su puna osmijeha. I glas se cuje daleko,ali sto je glasniji smijeh to je tuzniji i vise zudi za pomoci. Ali pomoci nema i nikada je nece biti jer nikog nije briga i nikada nece. “To tako mora biti” kazu mi. Ma kvragu i sve ako to tako treba biti. Boli do te mjere da se pocnemo unistavati. Kako? Neki koriste zilete,a neki jednostavno odu s drustvom van te se napiju ili napuse ko stoke. Samo da se izgubi dodir sa realnosti kad su nam vec svi snovi ionako mrtvi. Jer realnost je sranje. I sranje je to sto te odgaja samohrana majka dijagnosticirana sa depresijom i to sto joj svakog 5-og u mjesecu moras dic tablete u apoteci jer nemate auto pa trcis da uradis to poslije skole pa onda u parkic s drustvom zapalit dvije-tri cigarete za koje si skupljao pare 3 dana. Sranje je to sta zivimo u takvoj drzavi gdje samo oni sa vezom mogu naci posao,pa ti brat mora u Njemacku i ne vidas ga po godinu dana,a ti bi sa njim u kino i na sladoled pa da mu prepricavas sta je bilo u skoli,ali njega nema! Uzeo ga sef Svabo,a ti moras bit sretan jer ipak salje pare doma za kruh. Koristi svoju mladost u kojoj bi trebao uzivati,radeci za Svabe,ali dobro je to jer Svabe masno plate,a to znaci da imas nove tenesice za skolu da ne nosis one stare i potrgane. Zivjeli Svabe! Sranje je sta si oca vidla 2 puta u zivotu jer je okorijeli alkoholicar i to sto ne placa alimentaciju za tebe je isto sranje jer kao i da ne postojis. Zivot je sranje. I umorna sam od traganja za boljim zivotom. Bojim se da cu potrositi svoje dane i jednog dana se pitati gdje mi je mladost bila. Bojim se da ovo nije samo faza jer ova jebena ‘faza’ traje vec skoro 3 godine i ja sam na rubu. Na rubu litice. I nemam kamo,samo jedan izlaz. Vidim samo jedan izlaz,a to je to. Samoubojstvo. Sto nakon samoozljedivanja i mozes. Lose je. Lose sam,ljudi moji,i nisam nikad mislila da cu to rec,ali tako je i trebam POMOC,vristim za to ali kao sto rekoh niko me ne cuje i bojim se da ce me to natjerati da odem zauvijek. Tragicno je sto djevojka od 15 godina zeli nestati sa planeta Zemlje. To je tuzno. Ovaj svijet je tuzan i plasi me. Plasi me sve i svi. Jer svi nose maske i ne znam vise. Umorna sam. Umorna sam od zivota. I sad bi mi rekli “kako ti mozes bit umorna pa tek ti je 15 godina jos te puno toga ceka”. Godine ne pitaju. Kladim se da odrasla osoba nebi mogla jedan sat prezivjeti u mom svijetu sa mojim mislima. Mislima koje te stalno podsjecaju da ne vrijedis nista te da si najodvratnije bice na svijetu. Misli koje ti nedaju da spavas nocu. Misli koje ti govore da se bacis pod auto kad prelazis cestu. Tesko je to brate moj,ali nitko ne razumije i nikada nece. I ovo vjerovatno nitko nece vidjet jer tko bi citao poludjelu mene i moje boli?! Ljude ne zanima. Generacija nam je sebicna,ali to je okej,sta drugo mozes da ocekujes od ljudi koje provode noci placuci i dane smijuci se glasno,a ispod maske se skriva umorno i tuzno lice.

ovo je prijatelju moj sve sto ti nikada necu reci,a zelim da znas o meni

[likizmedjimurja]

I zaista bila je najljepsa, imala je prelijep osmijeh, cesto je tu bila za mene kada mi se svijet rusio, ili kada sam ja rusio svoj svijet. Cesto sam bio tu za nju, kada nije znala kako, ili kada je bila jednostavno umorna od zivota. Ona je mnogo vesela osoba, ali je malo umorna, ne znam, nismo se dugo culi. Nekada je bila vazan dio moje proslosti, i mnogo me drzala da ne padnem, i mnogo sam joj zahvalan. Pamtim je nasmijanu, pravi veseljak, pozitivna osoba bez obzira na oluje koje joj je zivot donosio. Mnogo sam je volio, bila mi je kao sestra.

Ostalo je sjecanje na neka davna vremena.

https://evo-ne-znam-boga-mi.tumblr.com/post/613129132167053312

#reblog

[sarrrrrcii-blog]

Snovi,veci od zivota. Hiljadu sam zivota prezivjela u njima,sama birajuci svoju sudbinu,sve te duge haljine i lijepe stvari koje ne volim. Birajuci ruku koja me mazi umjesto udara,birajuci usne koje me ljube umjesto grizu. Zivot gubi od sna,a od poraza sam umorna. Zato uvijek biram san. U snovima vecim od zivota,zauvijek je moj. Svaka noc je nasa. Voli me,kako me nikad nije volio,ili bilo koga.

Voli me kao da mu nisam greska.

[lifeinbooks]

#sanjar-i-borac #mogucnost #mogu #gore #najgore #zivot #umorna od zivota #citati o zivotu #citati s twitera #twiter #citati #balkan

[mhaouch]

Ljubavi mog zivota, ako ponekad zadrhtim i pustim po koju suzu na ramenu tvom, ne briši ih. Ja sam samo jedna obicna ranjiva osoba, umorna od padanja. Samo me zagrli i uciniceš veliku stvar za mene. Ugrejaces mi srce i smiriti dusu. Volim te.

- Mhaouch

[lifeinbooks]

Nakon nekog vremena i ja sam se umorila, ne ide ovako više, ne ide..

#sanjar-i-borac #umoriti #umorna #umorna od zivota #zivot #citati o zivotu #citati #balkan