#srbi u hesenu

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 007

27- oktobar  - nedelja   - moje prvo slobodno popodne

Sinoć kad sam legla, sama od sebe mi se upalila sijalica, da sam ja zapravo  kuvala  užasni jutarnji čaj  od kako sam došla jer joj nisam stavljala zaslađivač, a ona pije  termos čaja sa pet tabletica.  Nije ništa  rekla  - sem da joj je čaj horibl  tj užasan. 

Danas  sam prvo stavila zaslađivač  u termos  i  posle ništa ne pitam babu ...  a ni ona ništa ne komentariše, što znači daje dobro ... 

Vreme je danas izuzetno tmurno, vraćen je sat, spava mi se ceo dan. Od ujutru pa do ručka mi brzo  prođe vreme. Baba je panično primetila  nešto u hodniku pa me zvala da mi pokaže: -Das ist    hmbljclaafufen -  Ustvari neke mrve i sitni tipoljci na  itisonu koji su zahtevali  promptno  usisavanje.

Na plafonu u  spomen sobi  gmizalo je nekoliko  crvića moljaca, koji su   prilično veliki što će reći da se dobro hrane. Ostala sam pri uverenju da je bolje da joj ne kažem ništa o tome, jer ko zna koliko bi posao za mene  to značilo ako se otkrije kolonija moljaca u njenom garderoberu.

U grosse šlaf cimer - velikoj spavaćoj spomen sobi  zapravo nema  nikakvog spomenika sem  bračnog kreveta u kome niko ne spava, ali se on uredno namešta  posebno presavijenim  jorganima  i jastucima oblikovanim na  veoma specijalan način, da bi potencijalnog spavača bilo strah da legne tamo. A ko zna dal je iko ikad spavao tamo ?

Posle sam  krenula sa pripremama za ručak. Ručak sam pravila od sveže boranije, zelene, dugačke  i  pilećeg mesa  prokuvanog samo u vodi. Boranija se servira s nekim prelivom, a meso klot ..  onako "divnog" mirisa  kuvane piletine, 2 karabataka od kojih je jedan bio za mene. Gornji sloj mesa je i nekako jestiv, ali  vidim baba u slast  čereči i glođe to  parče do zadnje mrve kao nešto najukusnije na svetu.

Kuvana pileća koža, jedno ljigavo, ljigavo bljaaaakkkkk .. Ja to, ni pored najbolje volje nisam mogla da pojedem  pa sam nekako prošvercovala svoj tanjir sa ostacima do kante za bio otpad.

Baba  reče:  -Guten  šmek!-   što znači da  joj se svideo ručak

"Ma fes baba, mi ovo jedemo kad je ratno stanje ...."  Još se stresam ...

Inače oni  toliko nešto  šparaju, i na kraju  im ne vrede sve ove njihove pare jer ih ne troše.  Super  sređena kuća  koju stalno nešto briskaraš, čistiš i onda jedeš kuvanu piletinu.    

"Jao,   kolko mi se spava...  Zaspala bi istog momenta   ..ali moram da čekam da se i babi prispava da bi joj pomogla da stavi neku masku za inhalaciju.  To je u stvari inhalator, podrška za disanje, na vodenu paru pod pritiskom. Maska se stavlja na nos a pričvršćuje kaiševima preko glave. Protok vazduha je bučan i preterano jak za obično disanje. Kako se baba uspava prikopčana na to, nije mi bilo jasno.

Sad je boli rame, možda će da legne ranije. A tek je pola devet.

Posle tog ručka trebalo je da čekam Nemicu Sabinu da mi pokaže kako se uključuje mašina za veš  umesto da  mi je slobodan dan  i ja prilegla... I  taman sam zadremala   zove me baba na kućni telefon:

- Sabina će da kasni, a ti možeš da ideš negde ako želiš - pa mi je nabrajala gde sve mogu da idem, što se meni fućkalo. Vreme grozno, vlažno, hladno, tmurno. Mogu da izađem da protegnem noge, ali da  idem u obilazak znamenitosti, ne pada mi na pamet.  Ponovo  se presvučem i nevoljno izađem napolje, umesto da sam lepo llegla da dremam ko čovek.

Posle kratkog obilaska sela u kome  smo živele bila sam oduševljena dvorištima i nemačkim kućama, ali  sam  skratila planiranu šetnju  jer mi je zaista bilo hladno.  Uspela nekako da  operem kosu  onim tušem na izdisaju  i  opet, samo što  ugasih fen, zove me baba:  – Došla  Sabina  s kerom. Sabina samo  nešto ukće i buhće  na univerzalnom jeziku uzdaha umornih ljudi   i  ja odem na sprat da sedim s njima  dok one šprehuju  a ja ne razumem ni reč.

Što li sedim da me pita čovek  a slobodan mi je dan.

Odem u kujnu da jedem nešto i ptam Nemicu  jel hoće da silazi  u suturen povodom mašine za veš, a ona me gleda ko da sam luda i beči oči  u smislu – ćuti bre sad , kakva mašina idem kući umorna sam. -

I kaže  mi da će  to biti za koji dan. Tako da ćemo hram zvani vešeraj,  osveštati  u utorak  a ne danas kako je planirano.

Sad mi duša spava iako je pola deset, pola jedanaest po jebenom starom,  a moj radni dan još nije gotov.

Ovde sam već šest dana, vreme brzo prolazi. Prva nedelja mi je sutra gotova  - što znači prvih 300  eura  za koje bi u Serbiji   morala  da rintam mesec dana.

I konačno me u pola dvanaest, zvala da joj stavim masku, sad je  pola jedan po starom!

"Red devil" - tako me zove  " Crveni đavo" - Trebalo mi nekolko dana da ukapiram da je to zbog kose , jer više nemam crvenu majcu na sebi. A možda joj se od šnapsa pričinjavalo, nisam se udubljvala.

Jebo ti red devil mamicu švapsku,  spava mi se breee ...

Pokušavala je da  navije telefon da joj zvoni za sutra  i ne čuje me kad joj kažem  ja ću da navijem  alarm samo legni  da ti  turim to na glavu. 

Pri sebi drži oba kućna telefona, jedan na  kućištu a drugom je kućište u dnevnoj sobi i svako veče ih navije da zvone u pola devet ujutru, iako nema ama baš nikakva posla u to vreme da bi ustala i nikad nije ni ustala u pola devet.  Svrha navijanja mi je ostala do kraja nerazjašnjena.

Uz put mi je objasnila kako ređa gaće u šupladen i kako ih pomera  prema ivici kad potroši gomilicu, bele na bele,  bež na bež ! - Da, to je bitno. - kažem, tek da nešto kažem. "Ma da, to je od krucijalne važnosti !!!"

- Idi proveri dal su zaključana kola-

Danas mi kaže da sam ostavila nezaključana ulazna vrata. Pa kad ne znam kako se zaključavaju. Od spolja ne može  da se uđe bez ključa – i kako sam ih to ostavila nemam pojma. A možda baba izmišlja. Spavalo mi se previše da  bi razmišljala o tome, sada.  I dok sam proverila da li su zaključana sva vrata, unutra i napolju,  rasanila sam se. Njoj je lako, ona ima šnaps za nok down, a ja samo vodu za noć, ako mi budu suva usta ili ožednim.  Jeben je to život. Ali ja stvarno ne znam ni šta bi bilo kad bi mi Srbi  kod kuće zarađivali tolke pare, sutra ću o tome da mislim.

Petkovica kod nas beše ,a ovde Heluvim, Noć veštica  u toku, tikve i zombiji. Šta li se time slavi, nemam pojma a ni ne zanima me baš puno.

#gastarbajteri #srbi u nemačkoj #srbi u frankfurtu #srbi u berlinu #srbi u hesenu #privremeni rad u inostranstvu #oglasi za posao #švarcarbajt #šengen #evropska unija #srbija #airsrbija #kombi prevoz #negovateljice #dnevnik jedne negovateljice #moraš da se smeješ #flegedinst