#Сам Себе Па
Text
Intro 00:00
Dark Fidelity Hi Fi-The Happy Consumer 00:26
Nimbostrata-Synth Medley I 04:10
Kevin Pearce-Crazy Universe 08:36
Actress-Oway ( f 7 ) 11:36
Thought Bubble-ReEntry 16:15
Abrão-Intensidade - Rina Remix 19:59
Kirk Degiorgio-The Oakland Feel 24:40
Virusmoto-ᛈᛟᛚᛁᛗᛟᚱᛈᚺ ᛖᛊᚲᚨᛈᛖ 26:01
Pabellón Sintético-Bauhaus 31:58
Listening Center-Portable Electronic Musical Instrument 40:30
Albin-Sent 43:25
Michal Turtle-Phantoms of Dreamland 47:53
Komarebi-Run With It 59:17
Drapizdat, Сам Себе Па-Бо Не 1:04:35
Sylvia Sommer-Tinguely 1:09:03
Payta-Sunnier Days 1:10:55
Outro 1:13:42
Artists:
#Dark Fidelity Hi Fi#Nimbostrata#Kevin Pearce#Actress#Thought Bubble#Abrão#Rina#Kirk Degiorgio#Virusmoto#Pabellón Sintético#Listening Center#Albin#Michal Turtle#Komarebi#Drapizdat#Сам Себе Па#Sylvia Sommer#Payta
3 notes
·
View notes
Text
Алекс: Брооо! Я ЖЕНЮЮЮСЬ! Зову тебя на свадьбу в Винденбург! Соберем всю родню!
Дэвид: ДА ЛАААДНО?! ТЫ КОНЧЕННЫЙ ПСИХ! 我的天啊! Ты же совсем малой! Но я так рад за тебя!
А.: Даа ахахах! Будешь моим свидетелем на свадьбе?)
Д.: Спрашиваешь еще! Почту за честь! Боже. Я счастлив, Ал. Правда.
А.: Побереги соленую воду, бро! Реветь будешь на церемонии!)
Д.: Обязательно.
Д.: А это мой проказник Нео! Пальцы лучше держать подальше, он кусается как акуленок!
Н.: ПА!! ПАПА! хихихи *рубеж "первое слово"*
А.: ВОУ! Да ты и говорить его уже научил!
Д.: ... Вообще-то... нет...
А.: Нууу, крутой парень! А кофе делать умеет?)
Д.: М? Н е т . . .
Д.: Ты звонил Эйту?
А.: НЕТ! Какого черта я должен ему звонить?! Он сам припрется! Бри должна была позвать.
Д.: Помиритесь, Ал, вы как маленькие. У меня пацаны быстрее мирятся, чем вы...
Калисто: Брааааат, а у меня скоро тоже праздник :3 Подари мне в��его лишь пару тысячек на День рождения?)
А.: Калисто! Не перебивай, когда взрослые базарят! Иди нафиг отсюда! Иди позвони отцу, скажи, что мы долетели! И не вздумай ляпнуть, что наш багаж просрали! А то я расскажу из-за кого!
К.: Ойойой! Подумаешь! Можно новую одежду купить!
А.: Вот заработаешь и купишь себе! Иди, звони!
Д.: Я пришлю тебе самый классный подарок. Это то, о чем ты давно мечтаешь.
К.: Обещаешь?
Д.: Честное слово.
А.: Такой классный, вот бы своего такого же)
Д.: ???
Д.: Алекс.... подожди. Он классный только на ближайшие три часа. И только потому что я развлекал его всю ночь. Не спал! Не ел! У меня глаз из-за мешков не видно! Дети - это огромная ответственность! Целая тьма затрат! А тебе всего восемнадцать! А отец знает? Он точно не одобрит.
А.: Пхахах, бро! Без паники! Я женюсь по любви, а не по залету) Мы с девушкой уже три года вместе живем.
Д.: А, ФУХ! Чтож ты сразу не сказал)) Это супер! Я так рад за вас! Но ты еще так молод, Алекс! Живи полной жизнью, исполни все мечты, а это все успеется! Поверь мне! Не будь детей, я бы еще гулял и гулял! А с ними... даже времени на девушек нет.
А.: Верю, бро) Но мне сильно тянуть нельзя. Никто не знает сколько лет мне осталось.
Д : Я уверен, что не все так плохо, как они говорят, бро. Все обойдется. Даже отца после рака на ноги подняли.
А.: Забей, лучше об этом не думать. Я не думаю. Я счастлив, я знаменит, я женюсь, жизнь удалась)
59 notes
·
View notes
Text
4 наслови препорачува...
...Виктор Танасковски (музичар, поет)
Филм: „Paris, Texas“, Вим Вендерс
- Не знам дали можам и дали сакам да елаборирам премногу на оваа тема. Добро, објективните причини зашто е „Paris, Texas“ предобар веројатно им се јасни на сите што го гледале. Што се однесува до субјективните, можам само да кажам дека за мене овој филм значеше еден прекрасен пресврт, во секој аспект и во сите мои погледи на стварноста.
Книга: „Брак на рајот и пеколот”, Вилијам Блејк
- Како некој кој примарно се занимава со музика, до Блејк стигнав преку „Дорс“. Поточно, и до Блејк и до Хаксли истовремено; Како и да е, покасно овој процес се сврте и направи payback, па Блејк влијаеше на начинот на којшто правам и издавам музика, скоро секогаш у пакет со: слика и текст, и апсолутно секогаш „направи сам“. Ако разбивањето догми се земе како главна премиса на оваа книга, тогаш може да се каже и дека Блејк, како еден прото-мултимедијален и самиздат чудак е и првиот анти-индустријалец и панкер у историјата на уметноста кој поставува „блупринт“ за DIY култура. Фала Блејк, ваљда стварно „the road of excess leads to the palace of wisdom”, ти би знаел.
Плоча: “Discipline”, King Crimson
Увек највише ме допираат дела коишто ми отвораат уште еден куп ствари за „further reading” (и listening). Тешко ми е да издвојам само еден нивен албум, зашто практично на секој нареден звучат како нов бенд, али за мене конкретно „Discipline“ е посебно битен како мост помеѓу сите музики што ги сакам. Додека со деби албумот од 1969-та Кримсон земаат све што може од сета музика дотогаш, и од тоа прават новина наречена прог-рок, во 1981, кога целото прог-рок дв��жење ја губи смислата и се фаќа себеси во стапицата на сопствените клишеа, албумов го реобмислува жанрот from scratch, па од бајатиот прог-рок одново прави... музика. Уз пут, предвидува уште неколку жанрови што допрва ќе бидат измислени. Уште поважно, слушајќи го „Discipline“, можам целосно да се изолирам и да ги занемарам сите техничко-математички решенија со кои изобилува и само да го слушам, чисто, без да размислувам за целата мајсторија, туку само да ја осеќам сировата емоција позади оваа музика, која е моќна до таа мера, што самата интелектуална позадина и технички перфектна комплексност стануваат апсолутно небитни.
Ликовно дело: „Невестата соблечена гола од нејзините младоженци, дури”, Марсел Дишан
- Она што многу го сакам кај Дишан е фактот што, додека со сите свои дела му пркоси и му противречи на академизмот, догматизмот (пак), клишеата (пак), ми се чини како овде да си противречи и на самиот себе. Делово, сакал или не, и те како е „retinal“ и „pleasing to the eye”. Освен тоа, на сличен начин како „Discipline“, толку е вешто сработено што точно таа прецизност овозможува да биде посматрано без препреки, баш пошто е доведено до некое совршенство на играње со: деталите, перспективата и геометријата, што нема ништо што „смета“, па дозволува да биде перципирано „чисто“, со фокус само на неговата суштина и значење. А за да е уште попарадоксално, можно е и воопшто да нема ниту посебна суштина ниту значење. А можно е и да кажува нешто во врска со некакви односи на моќ, или макро-микрокосмички (дис)баланс, или нешто трето. Не знам, затоа и толку ми се свиѓа.
2 notes
·
View notes
Text
Никога не жалим, најмање себе. Очеви су у ри-тама, леже по блату. Шта да им кажем, шта да им тумачим? Они почињу да ме питају. Не знају да сам туђинац, па се лукаво и потмуло врзу око мене, око најмлађег, и питају ме питају. Ови очеви причају којешта сентиментално, а jа то не волим. Доврага, jа сам учен човек и знам с ким имам посла.
Милош Црњански
2 notes
·
View notes
Text
О жалобах
Я-то мужЫк прассстой. Мне и душу излить можно. При том, не стану давать тупорылых советов. Вот только далеко не всем я буду сочувствовать. Но так получается, что чаще всего мне жалуются на жизнь те, кому я не то, что не сожалею, а которых за их жалобы откровенно хочется пиз#ануть по голове.
-ой, шото бииизнес мой х#ёво идет.
Бл#ть, бизнес у него х#ёво идет. Я работаю на дядю за минималку. Таскаю на базаре ящики. Ты будешь мне жаловаться, что у тебя би#нес х#ёво идет?
-ой, бензин подорожал. Машину заправлять дорого.
С#ка, ты, бл#ть, еще и на машине ездишь? Кто тебя заставляет на ней ездить? В чем проблема как я в любую погоду на вельчике? Или вообще на маршрутке, если богатый такой. Ааа, некомфортно тебе? Ж#па мерзнет? Так иди жалуйся таким же мр#зям успешным, как ты сам.
-в универе сеессия, преподы мозгиии е#ут.
Подожди. А кто заставлял тебя поступать? В чем проблема была поступить как я в ПТУ? Нет? Ты хочешь в офисике сидеть теплом ж#пой своей или чиновничком стать? Ну, так нех#й мне жаловаться. Иди ной таким же избранным как и ты.
Вот серьезно. Кто заставляет вас быть такими успешными, а потом жаловаться? Шефу вон джип сзади подмяли. Ну, и х#й с ним. Я б еще владельцам джипов не сочувствовал.
В семьеее у них проблееемы. Сееемьи они, бл#ть заводят. Почему я не могу позволить себе завести семью, а вы заводите? И потом жалуетесь, как это тяжело? Та пошли вы на#уй. Жен они в постели тр#хают и деточек в школу водят.
Зато попробуй кому-то из них на свою жизнь пожаловаться. Сразу же становятся все такими а#уенными учителями и начинают сеять свои е#учие советы.
#на вашей орбите#сатира#жалобы#украинский автор#украинский тамблер#пролетарий#украинский пост#украинский блог#украинский#укротамблер#успешность#про жизнь#о жизни#русский автор#на русском#по русски#русский пост#русский блог#русский тамблер#русский дневник
3 notes
·
View notes
Text
"Ha почетку свих стаза и путева, у основи саме мисли о њима, стоји оштро и неизбрисиво урезана стаза којом сам први пут слободно проходао.
То је било у Вишеграду, на тврдим, неправилним, као изглоданим путевима, где је све суво и чемерно, без лепоте, без радости, без наде на радост, без права на наду, где неки горак залогај, који човек никад није појео, поиграва у грлу са сваким кораком, где жега и ветар и снег и киша једу земљу и семе у земљи, а све што ипак никне и роди се, жигошу и савију и погну толико да би га, кад би могли, побили другим крајем у земљу, само да га врате у безобличје и таму из које се отекло и никло.
То су безбројне стазе које као конци и гајтани шарају брда и падине око вароши, увиру у бели друм или нестају поред воде и у зеленим врбацима. Нагон људи и животиња нацртао је те путеве а нужда их угазила. Ту се тешко и полази и иде и враћа. Ту се седи на камену и заклања под дрветом, на суву месту или у оскудну хладу, ради одмора, ради молитве или сељачког пребрајања пазара. На тим стазама које ветар мете и киша пере а сунце окружује и раскужује, на којима се срета само измучена стока и људи ћутљиви, тврда лица, ту сам ја засновао своју мисао о богатству и лепоти света. Ту сам, неук и слаб и празних руку, био срећан опојном срећом до несвести, срећан од свега онога чега ту нема, не може да буде и никад неће бити.
И на свим друмовима и путевима којима сам доцније у животу прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли о богатству и лепоти створеног света. Јер, испод свих друмова земље стално је текла само за мене видљива и осетна оштра вишеградска стаза, од дана кад сам је напустио па до данас. У ствари, по њој сам ја одмеравао свој корак и подешавао ход. Целог века ме није напуштала.
У тренуцима кад ме замарао и тровао свет у ком сам по злу случају живео и чудом се одржавао у животу, кад се мрачио видик и колебао правац, ја сам тада побожно простирао преда се, као верник молитвени ћилим, тврду, убогу, узвишену вишеградску стазу која лечи сваки бол и потире свако страдање, јер их све садржи у себи и све редом надвисује. Тако, по неколико пута у дану, користећи свако затишје у животу око себе, сваки предах у разговору, ја сам прелазио по један део тога пута са кога никад није требало ни силазити. И тако ћу до краја живота, невиђено и потајно, ипак прећи суђену дужину вишеградске стазе. А тада ће се са концем живота прекинути и она. И изгубиће се тамо где завршавају све стазе, где нестаје путева и беспућа, где нема више хода ни напора, где ће се сви земаљски друмови смрсити у бесмислено клупко и сагорети, као искра спасења, у нашим очима које се и саме гасе, јер су нас довеле до циља и истине."
Иво Андрић - Стазе, лица, предели
4 notes
·
View notes
Text
Ја - прогонитељ
Коме сам ноћна мора, нек престане — да ме сања
Тајно друштво - угурсуза, баксуза, и сродних њима им - сиктер!
Обавештавам да сам се ишчланила из Тајног друштва
Баксуза,
Угурсуза,
Психопата,
Манијака,
Демагога,
Узвишених,
Прекопотребних,
Ничим изазваних,
ал '
Неопходних!
Кад би се зезали!
Шта, шта, шта?
Кажем, нека мене као чланице треће, да не кажем оне стране.
Нека мене, ома ће да ми сване.
Пун ми је а да није мој (до мојега)
смопрозваних, самодовољних, све док туђу крв сисају као своју.
А посисали и пресисали. Сад им требам ја да будем она страна.
А ја хоћу ал' под својомкм заставом.
Желим то од свег срца, јер ако су Они права – ја сам Она – страна!
Цркните мали а високо летећи мрави и мравоједи – два у један. Турбо фазон како то ових дана бива!
Турбо свеци, турбо психијатри, турбо магичари, турбо практичари,
а
Свици без лампе, кочничари без кочница подмазаних бар...
Возачи без волана!
Цигаре – без дувана!
Умрите њушке човеколике собом замазане!
Одјебите светлећи, јер ми светли сијамо увек, без струје и појачала.
Јеботе, нисам ја Холивуд – ви сте камењар њихов. Да не кажем – камењарке!
Бар да имате поштене макрое, него се сами нудите! Подмосташи!
Одјездите у вашу рупу бруталну и оставите нама вечитим ђацима да срљамо на сунце жмурећи.
Незналице.
Одјебитис ви са лампионима у седалима, па уместо да на њима седите, ви светлите. Са дупета!
Паразити и амебе без погонског горива које усрчете као асфалт наше стопе давно утиснуте!
Па сад ви правите пролаз нама без стопала, нама без хода упалог у ваше блато.
Не браните ме од себе. Не трошите моју утробу да испуните своју звечећу. Празнином.
Не крцкајте мој лампион као обично стакло од ваше пивчуге.
Иако пијете из конзерве и то нешто значи.
Шта зна свиња шта је диња.
Носите се исправљачи, затезачи, мануални радници на туђим брдима и планинама.
Сиђите са мојих висина и зароните у своје пећине, пардон – дубине.
У три лепе маскирани у Зеку- Пеку а за ноћ вештица!
Марш!
0 notes
Text
НАЦИОНАЛИЗАМ СВЕТОГ САВЕ
Предавање које је Свети владика Николај Велимировић, тадашњи епископ жички, одржао на Коларчевом народном универзитету у Београду на Недељу Православља 1935. године
У једном свом прошлом предавању ја сам истакао ону унутарњу и главну покретaчку силу у Светоме Сави, која је овога Божијег човека и народног хероја покренула на сва она велика дела која је створио и која потомство његово до данашњег дана поседује као неотуђиву својину. Та покретачка сила у Сави била је визионарска вера у живога Христа и пламена љубав, спојене уједно као што је спојен извор са реком која из њега истиче. Визионарска вера осветљавала је цео ум Савин и потапала све мисли његове у буктињу вечитих небеских истина, а пламена љубав обузимала је цело срце Савино и својим жаром сагоревала у њему сва друга страсна осећања.
Ту способност, да један човек себе толико одземљи и онебеси, да може рећи за себе: Не живим ја него Бог живи у мени, назвао бих источњачком способношћу. Уистини, многи нам примери показују, како прошли тако и савремени, да је то по преимућству способност великих религијских личности Истока. Ако то мисаоно и осећајно савршенство назовемо божанским одушевљењем, можемо слободно рећи да је њиме Свети Сава уздигнут у прве редове божанских људи које је Исток дао човечанству. Но, људи са таквим божанским одушевљењем обично су бежали од света и тражили самоћу, тражили самотно сунчање под врелим зрацима Сунца Правде, вазда чезнући – према једној индијској речи – да буду и увек пребивају „усамљени са Усамљеним“. И Свети Сава је имао тај неодољиви нагон за самоћом, за пребивањем „усамљен са Усамљеним“, и у томе је сродан свим великим источњацима.
Али, као рођени Балканац, то јест као човек са најбољом синтезом Истока и Запада у себи, Сава је имао једно преимућство над великим и генијалним људима Истока у томе што је могао бити активан и енергичан на општем послу до савршености једног великог Европљанина. Најпре најбољи зидар самога себе, Сава је потом био најбољи зидар свога народа. Најтрудољубивији стваралац свога карактера, он је потом био најнеуморнији стваралац карактера свога народа. Најмарљивији сабиратељ духовне и моралне снаге у себи, он је потом био највештији изразитељ те снаге на широком платну народне историје. Све је код Саве ишло у нормалном поретку: прво Бог па човек, прво човек па онда свет, прво просвећење себе па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура. Ево велике и корисне опомене нашем поколењу, у коме многи иду наопаким путем: играју по периферији а не познају центра; муче се да изразе, но немају шта да изразе; трче да просвећују, а сами су непросвећени; заглушују виком о култури, а не брину о карактеру; траже уређење целога света, а нису уредили своју душу ни своју кућу.
САДРЖИНА СВЕТОСАВСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА
Највећи труд који је Свети Сава показао, после труда над својом душом, том првом њивом Господњом, јесте труд над народом својим, том другом њивом Господњом. Сав тај труд његов над народом српским, сву ону ужурбану и многосртуку делатност његову као правог Европејца, и плодове те делатности, ја ћу назвати Савиним национализмом. Овај Савин национализам обухвата народну Цркву, народну династију, народну државу, народну просвету, народну културу и народну одбрану. Основу и центар свега светосавског национализма чини народна Црква. Она је као дух који оживљава цео народни организам, осветљујући, загревајући и сједињујући једном вером, једном надом и једном љубављу.
/ крај првог дела /
0 notes
Text
`Књига живота...
Не може се затворити па поново отворити по сопственој вољи.
Најзанимљивије место у њој се не чита двапут, већ се судбоносни лист сам од себе окреће.
Човек би хтео да застане на страни на којој се воли, а страна на којој умире већ му је под прстима...
0 notes
Text
Шта сам од тебе хтела? Па вероватно оно што нисам смела... Шта сам у теби видела? Па вероватно нешто с чиме би се себи више свидела... Зашто то у себи нисам тражила? Па јер сам се себе и својих могућности плашила... Зашто сам се плашила? Јер си био све оно о чему сам маштала...
0 notes
Text
летни рефлексии
во време на псевдо пријателства, псевдо заедници, псевдо здружувања од интерес, псевдо радост и егзалтација, псевдо присутност а темелита отсутност, псевдо групирања и припаѓања, имам чувство дека колку сум повеќе сама толку сум помалку осамена... колку сум повеќе отсутна од лажните и виртуелните заедници, толку сум поприсутна во малите, темелити, органски релации кои го оправдуваат постоењето во секојдневието... и така... битката против обесчовечувањето, како го беше нарекол Блаже Конески, продолжува...
Колку многу релации почиваат на псевдо пријателства и псевдо заинтересираност едни за други, до степен на некој вид ритуално единство. А се' доаѓа од патолошкиот страв да се биде сам, па макар и на кратко, и од потребата да се држат нештата под контрола. Во спротивно отпаѓањето од општественото миље е вознемирувачки симптом на неприлагоденост. Шмеман говореше суштински за оваа постојана напнатост во опкружувањето на денешницава која почива врз подметнатата позиција дека сечиј живот зависи од други луѓе...
Mоите рефлексии не се воспев на самоста, туку напротив - градење проникнувачки заедници, во кои другиот ќе биде нашето огледало и во добро и во лошо, а не само пресметано алиби за нашите стравови да се соочиме со себе и со својата бездна.
0 notes
Text
Wednesday 20 December Mixtape 406 “Unknown Magic”
Ambient, Electroacoustic, Electronic, Drone, Trevlad Sounds
Wednesdays & Sundays.
Support the artists and labels.
Please subscribe so future shows can bloom.
https://linktr.ee/trevlad
Trevlad Sounds-Welcome in you wonderful listener 00:00
Wojciech Golczewski-Superunknown 00:31
Dr Atmo & Ramin-Fight The Judgement 03:48
Innerst Inne-Skogen 10:08
Drapizdat, Сам Себе Па-Тер Ве 15:43
Badge Époque Ensemble-Air, Light & Harmony 20:12
Jaakko Eino Kalevi-Chaos Magic 24:37
Tiger Tigre & Taurelle-Sport Mécanique 28:55
Virusmoto-ᛊᚾᚨᚲᛖ-ᚹᛁᛏᚲᚺ ᛊᛏᛟᚾᛖ 33:14
Imrryr-2nd 37:37
Alessandro Alessandroni-Luci Rosa (From 'L'Adolescente') 41:27
Duolant-Chasms Unknown 44:48
Joseph Shabason-Ed Templeton 48:03
Les Imprimés-Falling Away (Instrumental) 50:37
Pabellón Sintético-Crepitar 53:40
#Wojciech Golczewski#Data Airlines#Dr Atmo & Ramin#Fantasy Enhancing#Repeatle#Drapizdat#Сам Себе Па#Not Not Fun Records#Badge#Époque Ensemble#telephone explosion records#Jaakko Eino Kalevi#Tiger Tigre & Taurelle#ERR REC#Virusmoto#Frequency Domain#Imrryr#Alessandro Alessandroni#Four Flies Records#Duolant#Woodford Halse#Joseph Shabason#Les Imprimés#Big Crown Records#Pabellón Sintético#Trevlad Sounds#innerst inne
0 notes
Text
Ш.: Может все-таки военник? Пока не поздно. Всего один звонок, завтра привезут.
Э.: Не, спасибо, па, я хочу сам пройти через это! Ты сам говорил, что пора брать ответственность за решения. Я беру! Это мое решение. Может это поможет мне разобраться в себе, что именно я хочу. Научусь стрелять, заведу полезные знакомства - это такой опыт! А может даже заработаю пару медалек, как ты! Приду в парадном кителе и ты будешь мной гордиться!
Ш.: Угу-угу. Поверь, сынок, там не так радужно как ты себе представляешь. Все что я получил с войны - это отбитые легкие, ночные кошмары и ветеранскую надбавку в косарь. А у тебя такие перспективы в спорте... столько возможностей... и ты выбрал это.
Э.: Не волнуйся! Когда я вернусь, я сразу восстановлюсь в боксе и добью до заслуженного мс!
Ш.: Да. Конечно. Охотно верю.
Ш.: Я буду скучать. Удачи тебе, Эйт. Будь осторожнее. Буду ждать тебя.
Э.: Спасибо, пап. Я тоже буду скучать.
35 notes
·
View notes
Text
Я очень благодарна судьбе и высшим силам за то, что они развели меня с Антоном тогда. Благодарю!!!!!
Еще есть некоторые моменты, которые хотелось бы прояснить.
Я поняла что боюсь вляпаться в неудачные отношения. Предыдущих мне хватило. И теперь я очень опасаюсь. Прям очень. Прям очень очень очень. У меня теперь Стеша есть и я боюсь ее втянуть в какую-то историю по своему скудоумию. Мне всегда казалось что я очень умная. Но сейчас я понимаю что это не так. Я такая же тупая как и все остальные. Сколько бы книг я ни прочитала, мне это никак не помогло в жизни. Я плясала по граблям, которые били мне по лбу и не могла при этом понять: А ЧЕ ТАК БОЛЬНО? От чего?))) При этом читала много книг, но тут же не замечала бревна в глазу и летящих грабель. И вот сейчас я поняла что я ту па я. Да чего уж там….человек сам по себе тупой. Как вид. Так что это нормально.
Но я бы хотела все же прожить лучшую судьбу из возможных, даже имея столь ограниченные интеллектуальные возможности. У некоторых ведь получается? И я хочу.
Но тут вопросы к себе. Какие у тебя партнеры, такая и ты. Они тебе равны. Рафаэль равен мне. Прискорбно, но да. И все остальные были равны мне. В своей неустроенности, неприкаянности, неблагополучности что ли. В душе я часто себя именно так и чувствую. Это ощущение самой себя мне заложили родители. Но вот в чем дело, я уже вышла с уровня родителей и фактически я успешный человек, но внутреннее состояние осталось и как его гармонизировать с реальностью я не знаю.
Мне всегда хочется чтоб партнер меня как бы вытянул вверх из моего внутреннего неблагополучия. И я психую если этого не происходит, если он не организует пространство так, чтоб мне стало хорошо и я почувствовала себя благополучно. Но по-хорошему я сама должна вытянуть себя вверх, чтоб партнер был равен мне. И тогда мы приходим к другому вопросу: я избегаю реализации. И все мои партнеры были тоже не реализованы. Все как один. Они были мажорами, которые только тратят деньги, но как личности они были пусты и никак себя не проявляли, не трудились, не ставили целей. Все, абсолютно все мои друзья и знакомые просто нихера не делают. Вова мне пишет: ой, на Бали останусь еле наверное на месяцок. Дима уехал на Пхукет потусить, собирался жениться, но передумал и свалил купаться. Я не могу никуда поехать, поэтому просто хожу по магазинам, скупаю всякие штучки дрючки и кушаю. Рафаэль тоже не работал и просто кайфовал. Славик не работал. Антон типа работал, но по факту его родители заставляли туда ходить, они ж его туда и устроили. Он отлынивал как мог. ВАНЯ мой муж тоже не работал, кстати говоря))) Я сейчас вспомнила и прифигела….это мы действительно почти всегда жили на шее родителей.
Мои работающие соседи не понимают как я живу и смотрят с подозрением. А я ничего не делаю потому что привыкла так. У меня нет серьезной деятельности, нет работы, есть типа подработка ….это я так считаю. И люди вокруг меня соответствующие.
Но я бы хотела реализоваться.
Ладно. Другой вопрос: со мной действительно плохо обращались. Как я это допускала? Как простить себя за неуважение к самой себе? Мне иногда стыдно думать о том, что я позволяла с собой делать. И смогу ли я распознать в следующий раз плохое отношение к себе и пресечь его вовремя, не увлекаясь глубоко в ситуацию, вовремя из нее выйти? Смогу ли я? Или опять выгоды какие-то мифические станут важней чем совесть, гордость и самоуважение?
Давай так: только любовь и теплое отношение будет мерилом, а выгоды ты удовлетворяешь сама себе. Чтоб не было соблазна мириться с говном ради выгод. Вычеркнем их вообще. Хотя вряд ли это возможно. Выгодой может являться само сохранение отношений. Потому что другого партнера себе днем с огнем не сыщешь. И тогда что ты будешь делать? Будешь мириться с плохим отношением? Я не знаю….
Самой с собой должно быть настолько хорошо и выгодно, чтоб легко расставаться и без проблем уходить в одиночество.
Я недавно представляла ситуацию, что если бы я жила в о��ществе, где много классных людей. Добрых, позитивных, открытых, культурных. Как бы я жила и сейчас чувствовала? Ну, наверное б 90% моих проблем решилось бы.
0 notes
Text
Придрзала сам многим људима врата док су излазили,
Па трцала за њима
Цестама и уским каменим путевима
Исјекла кољена падајуци,
Грцевито дрзала њихове ногавице
Да ме не оставе.
А остављена сам била давних дана,
Остављена од саме себе,
Којој нисам дрзала врата.
Изасла је сама.
Нисам знала.
0 notes
Text
В машине под окном: я сам будто се бя наказал этим не па ниманием Е Е Е
Я: ПЕРЕСТАЛ СЕБЕ ТУПО ДОВЕРЯТЬ И БЕЗ УСТАЛИ ЖАЛОВАЛСЯ НА ЛЮДЕЕЕЕЕЙ
Май гилти плэжа играют на улице аахха
14 notes
·
View notes
Last Seen Blogs
