Tumgik
#краснопис
deiphobahileev · 2 years
Text
Владимир Сорокин "Норма" (6)
Владимир Сорокин “Норма” (6)
нормална аритметика нормален краснопис нормално мастилено петно нормална попивателна нормална гумичка нормална Светланка нормален смучащ бонбон нормална курабия нормален геврек нормален сандвич нормална физкултура нормална зала нормален учител по физическо нормален дневник нормална топка нормална щафета нормални гащета нормална чиста фланелка нормална висилка (to be continued)
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
newermindiary · 3 years
Photo
Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media
вчора доробила останні краснописи для твіттерян. згадала про цей записник, що купувала колись приблизно у 2013-2014 для письменницького рукопису. на першій сторінці виписані два абзаци одного з моїх ранішніх оповідань, яким я у свій час дуже пишалась. там був чи то сюрреалізм, чи то магічний реалізм, що тоді ще не був такий загальновизнаний. 
проте я тоді була надто незріла, щоб дійсно написати там щось довге і заповтнити всі 80 сторінок.ось він і лежав, чогось чекав.
там виявився доволі непоганий папір для щоденної практики, тож тепер я пристосую його під краснопис.
покищо гра закінчена, бо в мене не вистачає часу на усе разом, але мені загалом сподобалось і я планую її поновити, коли впевнюсь, що це буде не на шкоду моїм справам.
я доволі помітно підтягнула навичку і це мене дивує. бо досі я не приділала достатньо багато часу і уваги краснопису, хоча інструменти в мене є багато років. на той час в інтернеті було дуже важко знайти відомості, як правильно цим займатись і ринок обмежувався тушшю для креслення і ватманами, що не надто добре поєднуються в щось зручне і вражаюче. це зараз можна знайти якісні зарубіжні матеріали і безкоштовні відеоуроки, хоча минуло не так вже і ��агато часу. 
в києві навіть є круті майстерні, де можна записатися на курс і багато чому навчитися, вони навіть не надто дорогі, але в мене все одно нема на них грошей. стараюся займатися самостійно. ось навіть щось вдається. 
і все одно я уявляю, як розбагатію і зможу дозволити собі усі курси і усі інструменти, які захочу...
13 notes · View notes
cecocd · 2 years
Photo
Tumblr media
"Надежда." "Hope" Cyrillic Calligraphy Tse #artcalligrapher #artphotography #artphoto #bulgariacalligrafia #bulgariancalligraphy #bulgariancalligrapher #calligraphycyrillic #bulgarianalphabet #calligraphybulgaria #calligraphylettering #calligraphybusiness #calligraphy #calligraphypractice #calligraphyart #typography #typo #hope #tseart #арткалиграфия #калиграфиябългария #българскакалиграфия #калиграфия #калиграфити #калиграфияпером #българскоизкуство #надежда #краснопис #българскаазбука https://www.instagram.com/p/Ca9IQrLIiy1/?utm_medium=tumblr
0 notes
daydreams-believer · 7 years
Text
КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА-Никола Маџиров
Во прегратката зад аголот ќе препознаеш дека некој некаде оди. Секогаш е така. Живеам меѓу две вистини како неонка што се колеба во празен ходник. Моето срце собира сè повеќе луѓе, зашто нив веќе ги нема. Така е секогаш. Четвртина од будноста ја трошиме во трепкање. Нештата ги забораваме уште пред да ги изгубиме - тетратката по краснопис, на пример. Ништо не е ново. Седиштето во автобусот е секогаш топло. Последните зборови се пренесуваат како накосени кофи во вообичаен летен пожар. Утре пак ќе се повтори истото - лицето пред да исчезне од фотографијата првин ќе ги изгуби брчките. Кога некој заминува сè што е создадено се враќа.
1 note · View note
shorin74 · 5 years
Text
Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.
Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.
Бављење калиграфијом подразумева играње са разним врстама оловака, пера, пенкала, мастила и врста папира. За разлику од сликања, калиграфијом се могу бавити сви јер сви знају слова, док је за сликање потребан таленат или мноого вежбања. Елем уз само мало вежбања, добро перо и мастило брзо ћете доћи до оригиналног свог начина писања слова.
За мене главни узор у писању као што рекох представљају средњевековне српске књиге и повеље. Дакле, говорим о рукописним књигама које су се одржале на овим просторима много дуже него у другим деловима света (до 18. в), јер су штампарије и штампање српских књига за време Турака биле забрањене.
Рукописне књиге су настале у православним српским манастирима који су током средњег века били прави центри писмености на Балкану. У нашем школству није довољно наглашено колико је црква одговорна за увођење писмености и науке код нас.
У то време контекст је био другачији, јер су писменост и образовање били резервисани само за монахе, владаре и евентуално трговце. Није постојало школство у смислу да је обавезно и доступно сваком човеку како је то случај данас. Могао је свако лако да крене у црквену школу, али би у њој остајали само ако сте изврсни. У та давна времена писменост се неговала пре свега преписивањем и проучавањем јеванђеља, молитви и животописа.
Књиге су биле скупе јер се писало на пергаменту, који се добијао од коже коза и оваца или на ручно прављеном папиру. Рецимо за писање Мирослављевог јевађеља било је потребно више десетина коза за добијање довољно коже за израду 181 листа. Писар би руком месецима, понекад годинама писао и осликавао књигу. Та књига би затим стављана у корице (књиговезана) и украшена златом и драгим камењем. Те вредне корице су због своје вредности биле мета пљачкаша и освајача и зато већина старих књига нема оригиналне корице, већ су често поново коричене пар векова касније. На самом крају та књига би била похрањена у неку цркву или манастир за богослужење у следећим вековима.
За време турске окупације књиге су спаљиване јер су неговале сећања на славну историју, старо српско царство и државност. Књиге скриване по забаченим манастирима, кућама или изношене у правцу Венеције, Русије и Аустро-Угарског царства. Пред крај турске власти, књиге су немилице продаване купцима у иностранству. Нажалост, један од највећих продаваца српске културне баштине је био господин Вук Караџић који је продао преко 1000 рукописних књига (србуља), али о томе другом приликом.
Старословенски
Књиге су писане на старо-српском језику, за који се данас уобичајно користи израз црквено-словенски. Међутим тај назив је само згодан компромис за скривање његове праве природе. Тај језик је био коришћен на српском двору и био је језик племства и монаштва. Монаси и црква у то време су биле облик цивилне власти старе српске државе, нешто између општине, болнице, музеја, библиотеке, школе и сеоске задруге данас.
Да ствар буде још гора тим старо-српско-словенским језиком смо писали ми, Бугари и Руси, коришћен је на територији Румуније, Молдавије, Грчке, Босне и Далмације а разлике су биле толико мале да писменим људима није био потребан преводилац. Другим речима, да није било Вукове реформе и да је писменост отишла у другом правцу на бази неговања старог језика и писмености ми би смо данас без превише муке читали наше, бугарске и руске средњевековне књиге.
После Вукових реформи и увођењем школског система друштво је форматирано. Српски језик је измењен на нови облик хрватско-српског језика и од тада више нисмо у стању да читамо своје средњевековне књиге. Туга.
Да ствар буде још гора, читајући књигу Српско-српски речник 3. свеска (линк за куповину) професора Радована Дамјановића сазнах како је за време титове Југославије на Филозофском факултету, катедри за историју средњег века Србије, тај старо-словенски био изборни предмет, а латински је био обавезан предмет. Како ћеш проучавати историју Србије ако ниси у стању да читаш средњевековне српске књиге? Зашто латински? Звучи као завера.
Због проучавања ћириличне калиграфије, почех по мало да читам и проучавам старо-словенски, ево згодне књиге коју је написао Светозар Николић ако сте заинтересовани.
Елем, доста историје да се вратимо калиграфији.
Мастило и перо
У средњем веку мастило се добијало од храстовог жира или од чађи. Боје су се добијале од поврћа или млевењем минерала, а у смесу се често додавало жуманце и алкохол.
За писање је углавном коришћено гушчије перо или трска јер су обе ствари биле лако доступне свуда. Врх пера је обликован ножем тако да добије жељену дебљину слова и количину мастила.
Светлописи
У почетку ми се чинило да средњевековна преписивачка делатност није довољно креативна, међутим писар је своју уметничку слободу остваривао у изради минијатурних илустрација. Ту и тамо текст би био илустрован малим сликама или геометријским облицима са богатим украшавањем и бојама. Често су прва велика слова у тексту нацртана као слике.
Код нас и у свету се за ове минијатуре користи израз ”илуминације”, али у српском језику постоји много лепши заборављен израз – светлописи.
Светлописи су понекад украшавани златом и обилују јако ситним детаљима за које је потребна добро увежбана рука. За цртање оваквих детаља је вероватно кориштен увеличавајући суд и малe прецизнe четкице.
Мирослављево јеванђеље је познато по својим светлописима почетних слова.
Калиграфски вјаз
Један облик светлописа је познат као ”калиграфски вез” или ”вјаз” и мени лично најлепши део ове приче. На први поглед та украсна форма писања је негде на пола пута између ћирилице и мистичних руна. Слова су издужена, преплетена и полускривена тако да је потребно прилично познавање тематике да би сте били у стању да растумачите шта тачно пише. Ево пар примера са српских повеља.
  Основна техника писања слова
Пар речи око методологије обуке, потребно је неколико дана да мало цртате праве, косе и криве црте како би развили сигурност покрета. Пре писања потребно је да на папиру извучете слабо видљиве линије како би вам слова остала у линији.
Неопходно је видети основне потезе, након тога је доста лакше скапирати како је нешто рађено проучавањем самог текста. Направио сам мали видео да некоме помогнем ако га интересује, мада је моја калиграфска вештина заиста скромна.
youtube
Како почети и где набавити опрему
Написах овај текст у жељи да повећам број људи који ће се заинтересовати за нашу стару писменост. Можда ће неком то бити само хоби, али се надам да ће временом бити више људи који ће схватити значај проучавања старо-словенског и старих рукописних књига. Знање је моћ.
Како лако да уђете у калиграфски хоби? Ево опреме коју препоручујем за почетак:
Pilot parallel перо за калиграфију
Пилотово паралелно перо можете купити преко Али експреса, а има га и код нас у продавницама боја и четкица за уметнике.
Друга опција која се често користи код нас је да користите обичну трску, бамбус или гушчије перо и дајем вам линк до Youtube видео клипа на коме можете научити како се то ради.
За крај ево лепог видео клипа у коме су приказани сви процеси израде рукописне књиге:
youtube
O ćiriličnoj kaligrafiji... Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе - не мислим на то.
0 notes
zajdisonce · 7 years
Text
Во прегратката зад аголот ќе препознаеш
дека некој некаде оди. Секогаш е така.
Живеам меѓу две вистини
како неонка што се колеба во
празен ходник. Моето срце собира
сè повеќе луѓе, зашто нив веќе ги нема.
Така е секогаш. Четвртина од будноста
ја трошиме во трепкање. Нештата
ги забораваме уште пред да ги изгубиме –
тетратката по краснопис, на пример.
Ништо не е ново. Седиштето во
автобусот е секогаш топло.
Последните зборови се пренесуваат
како накосени кофи во вообичаен летен пожар.
Утре пак ќе се повтори истото –
лицето пред да исчезне од фотографијата
првин ќе ги изгуби брчките. Кога некој заминува
сè што е создадено се враќа.
#:)
0 notes
newermindiary · 3 years
Photo
Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media Tumblr media
підсумок минулого тижня.
виписала краснописом твіти людей, що залишили коментар під пропозициєю на моїй сторінці.
чесно кажучи, було трохи шкода приділяти кожному твіту окремий аркуш паперу, бо це папір для креслення 180г/м2, і я забрала останню папку в магазині, де такий купую. коли буде нове завезення, невідомо.
кожна робота зайняла в мене більше години. це був цікивий і корисний досвід, бо я хочу розвиватися у цьому напрямку і це, звісно потребує часу, зусиль і вкладень. хоча, мені треба було займатись підготовкую до зно, а, головне, ЗАРЕЄСТРАВАТИСЬ на нього, чого я досі не зробила, бо окрім краснописів, писала також свої твори. до 5 березня є час...
мені потрібна 25 година у добі!
я часто уявляю себе на краснописних курсах, де я моглаб переймати досвід професіоналів і прискорювати вдосконалювання своїх навичок. бо я вчуся цілковито на власному ентузіазмі і доступних безкоштовних джерелах. а між іншим, кириличних шрифтів не так вже й багато, доводиться проводити окрему роботу по інтерпретації.
але я собою пишаюся
не певна, чи я буду колись монетизувати це гоббі, але в моїй діяльності воно так чи інакше стане у нагоді. 
зокрема, в мене є ідея одного письменницького проекту, де я хочу задіяти саме каліграфію. 
2 notes · View notes
cecocd · 4 years
Photo
Tumblr media
Kindness Calligraphy Tse #art #calligraphybulgaria #calligraphy #calligrafia #calligrafia #typographyart #handlettering #handmadefont #freestylecalligraphy #kindness #fun #drawing #red #abstractcalligraphy #abstractart #tseart #арт #калиграфия #типография #българскакалиграфия #българскоизкуство #букви #краснопис #добро #доброта (at Plovdiv, Bulgaria) https://www.instagram.com/p/CAxQsNvj7t0/?igshid=1v3mo4aipm4w5
0 notes