bluestudentzonkhands

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

Tirez sur le pianiste - François Truffaut (1960)

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

Emmanuelle Seigner in ‘Bitter Moon’

[bluestudentzonkhands]

The pianist 2002 : by Roman Polanski

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

#charles bukowski #reading #poezija #love yourself #love poem #ljubav #poems on tumblr #bukowski quotes

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

remember that the news often focuses on negative things but that does not mean there are only negative things. plenty of positive things happen all the time, but they go undocumented. there is good in this world ♡

[bluestudentzonkhands]

[bluestudentzonkhands]

#charles bukowski #bukovski #poezija #srbija #hrvatska #stih #tw suicice #love poem #love yourself #ljubav

[bluestudentzonkhands]

Aleksandar Sergejević Puškin

Voleo sam vas, moja ljubav stara

Još uvek, možda, spi u srcu mome

Al zašto ona nemir da vam stvara?

Ja nisam rad žalosti vas njome.

Voleo sam vas nemo, beznadežno,

Pun strepnje i pun ljubomorne boli

Voleo san vas iskreno i nežno

- Nek bog da tako drugi da vas vole

#poezija #aleksandr puskin #russia #russian poem #proza #ljubav #srpski #stih #poems on tumblr #beograd

[bluestudentzonkhands]

Just booze&madness

Ovo je jedna od retkih prilika kada pišem u tišini. Zapravo nije tišina, samo nema muzike. Preslušao sam sve što se danas moglo preslušati. Stavio sam slušalice na uši da ne bih slušao do beskonačnosti ponovljivu pesmu autoputa. Slušam Bukovskog kako čita svoje pesme. Onu o plavoj ptici. O plavoj ptici čovečnosti koja može da upropasti prodaju njegovih knjiga u Evropi.

Ponekad poželim da budem glup. Koliko? Ne znam. Mislim da bi svaki gram gluposti više koji bih imao u sebi bio od presudnog značaja. Ali ne znam kako da unesem to u sebe. Celo čovečanstvo bi da bude pametnije, ali ja ipak ne bih. Znam još par dobrih ljudi koji bi se vrlo rado podvrgli tom zahvatu zaglupljivanja. Ipak, čovečanstvo u svom asortimanu ne nudi tu uslugu.  Možda čovečanstvo ustvari zabole za pamet. Mene ipak ne. Sad je i jasno zašto bih želeo da budem gluplji. Pa makar i za gram.

Ja sam mislio da biti pametan i misliti znači da ćeš uspeti da ostvariš veći deo svojih planova u životu. Ok, nisam puno pogrešio, to je skoro pa tačno. Mislio sam da imati dostojanstvo i hodati kroz svet kao neprocenjivo delo prirode znači da ćeš biti cenjen kao osoba od strane svojih saboraca, ljudi koji te okružuju. E tu sam debelo pogrešio. Pamet, dostojanstvo i uspeh, ne idu jedno sa drugim. Taj ljubavni trougao orgazmira samo ako jedna od te tri stvari čeka na svoj red. A zamislite trojku u kojoj osoba broj tri čeka na svoj red. Puno je nezadovoljstva tu. Previše emocija za trojku.

Ja sam mislio da umetnost treba makar malo da uspori svet u jedenju samog sebe. Da ga prekine u večeri kao eksluzivna vest na TV-u. Da ga zamisli. Izazove. Da ga podseti odakle je krenuo. Ali i tu sam pogrešio. Vreme je jedino bitno. Ono se jedino ne odaziva na Lesi. A u vremenu mi nismo našli ništa vrednije od toga nego da sažvaćemo svet u kojem smo rođeni i da ga povratimo i nazovemo budućnost. I onda nestanemo. Neko od nas možda dobije spomenik. Ne znam da li je pametno radovati se tome. Spomenici su ovde samo zaostavštine prljavih sistema. Onih prethodnih ili onih aktuelnih.

Želeo bih kad bih mogao da budem gluplji, jer ne bih morao da brinem zbog nekih istina koje me danas muče. Mlad sam saznao neke stvari koje možda nije trebalo da znam. Čini mi se da tako ljudi odlaze u ludilo. To je proces. Traje. Skupi se njih dvadesetak i to je mrtva trka do kraja. Ko će pre potonuti u istinu i shvatiti da se cilj nalazi u sred minskog polja. A trka je već počela. Vi pratite ludilo uživo. Ovo je najsavremeniji reality show. Sušta realnost. Sirovi život. I kao što reče gospodin kog sam spomenuo na početku. No hope. Just booze and madness.

[bluestudentzonkhands]

“Pogasio sam svetla i u mraku se iskenjao i ispušio cigaretu. Pomislih da se istuširam, ali prikazaše mi se naslovi: POŠTAR UHVAĆEN KAKO PIJE HRISTOVU KRV I TUŠIRA SE, GO, U RIMOKATOLIČKOJ CRKVI.”

— Bukovski, Post Office

[bluestudentzonkhands]

potrebno mi je da prošetam niz ulicu nekud u popodne puno senki nađem sto ispred kafea sednem poručim piće i da sedim sa tim pićem a muva da sleti na taj sto. zatim da u pozadini čujem kako se neko smeje. zatim da vidim ženu koja prolazi u zelenoj haljini. da vidim kera koji prolazi debelog kera kratke smeđe dlake i očiju koje se keze. da umrem sedeći tako. da umrem uspravnih leđa dok su mi oči i dalje otvorene. hoću da mi avion preleti nad glavom. da prođe žena u plavoj haljini. onda hoću istog debelog kera kratke smeđe dlake i očiju koje se keze da ponovo prođe. to će biti dovoljno posle svega drugog posle svega ostalog.

[bluestudentzonkhands]

— И чем ты занимаешься весь день?

— Лежу в кровати.

— Это ужасно.

— Нет, это прекрасно. Мне нравится.

— И что же прекрасного в твоем лежании весь день напролет?

— Я могу ни с кем не видеться.

— И тебе нравится это?

— О, да.

— Ну, и что дальше?

— Иногда я слушаю радио.

— А что ты слушаешь?

— Музыку. Разговоры людей.

— А о девочках ты думаешь?

— Конечно. Но это бессмысленно.