#Ситизен | Explore Tumblr Posts and Blogs

schizopunkt · 2 years

Text

Шта се крије иза НАТО-вог „когнитивног ратовања“: „Битка за ваш мозак“ коју воде војске Запада

Западне владе које су у војном савезу НАТО развијају тактике „когнитивног ратовања“, користећи тобожње претње Кине и Русије да оправдају вођење „битке за ваш мозак“ у „људском домену“, да „свакога претворе у оружје“.

Пише: Бен Нортон (Ben Norton) Превод: Сабо Таби Извор: Grayzone

НАТО развија нове облике ратовања да би водио „битку за мозак“, како то кажу у овом војном савезу.

Војни НАТО картел предвођен САД испробавао је нове начине хибридног ратовања против својих непријатеља које су сами прогласили за то, укључујући економско ратовање, сајбер ратовање, информационо ратовање и психолошко ратовање.

Дакле, НАТО је покренуо потпуно нову врсту борбе коју је назвао когнитивним ратовањем. Описан као „претварање наука о мозгу у оружје“, нови метод укључује „хаковање појединца“ искоришћавањем „рањивости људског мозга“ да би се применио префињенији „друштвени инжењеринг“.

Све до недавно, НАТО је делио рат у пет различитих операционалних области: ваздух, земљу, море, свемир и сајбер. Али пошто развија стратегије когнитивног ратовања, војни савез разматра нови, шести ниво: „људску област“.

У истраживању из 2020. које је спонзорисао НАТО о овом новом облику ратовања јасно је образложено: „Док су дејства извршена у пет области вршена да би се остварило утицај на људски домен, циљ когнитивног ратовања је да свако буде оружје.“

„Мозак ће бити бојно поље 21. века“, истиче се у извештају. „Људи су спорна област“, и „будући сукоби међу људима ће се вероватно десити прво дигитално а потом физички у непосредној близини чворишта политичке и економске моћи.“

Истраживање о когнитивном ратовању из 2020. које је спонзорисао НАТО

Премда се у студији коју је подржао НАТО инсистира на томе да је већи део њеног истраживања о когнитивном ратовању намењен одбрамбеној сврси, она се такође слаже и са тим да војни савез развија офанзивне тактике, констатујући: „Човек је често најрањивија тачка и то би требало признати да би се заштитио људски капитал НАТО али и да би били у стању да извучемо корист од рањивости наших непријатеља.“

Језивим изношењем на видело, у извештају се отворено каже да је „циљ когнитивног ратовања нашкодити друштвима а не само војсци“.

Извештај је истакао да Западне војске, док држе на нишану НАТО читаво цивилно становништво, морају ближе да сарађују са академском заједницом да би искористиле друштвене науке и хуманистичке науке као оружје и помогле савезу да развије своје капацитете за когнитивно ратовање.

Истраживање описује овај феномен као „милитаризацију науке о мозгу“. Али изгледа да је јасно да ће НАТО развој когнитивног ратовања довести до милитаризације свих аспеката људског друштва и психологије, од најинтимнијих друштвених односа до самог ума.

Таква свеобухватна милитаризација друштва се одражава у параноидном тону извештаја спонзорисаног од стране НАТО, у ком се упозорава на „убачену пету колону, где се свако, несвесно, понаша сходно плановима једног од својих супарника“. Студија јасно показује да су ти „супарници“ који тобоже искоришћавају свест Западних дисидената Кина и Русија.

Другим речима, овај документ показује да ликови у војном картелу НАТО све више доживљавају домаће становништво као претњу, бојећи се да би цивили могли да буду потенцијалне кинеске или руске ћелије спавача, подмукла „пета колона“ која доводи у питање стабилност „Западних либералних демократија“.

НАТО развојна кампања нових облика хибридног ратовања дешава се у тренутку када војне кампање држава чланица држе на мети домаће становништво на нивоу без преседана.

„Отава ситиз��н“ (Ottawa Citizen) је известио овог септембра [2021.] да је Здружена оперативна команда искористила пандемију ковида-19 за вођење информативног рата против сопственог становништва, испробавајући пропагандне тактике на канадским цивилима.

Интерни извештаји које је спонзорисао НАТО сугеришу да је ово откриће само загребало по површини таласа нових техника неконвенционалног ратовања које Западне војске примењују широм света.

Канада домаћин „Иновацијског изазова НАТО“ о когнитивном ратовању

Најава НАТО Иновацијског изазова за јесен 2021. на веб-сајту канадске владе

Два пута сваке године, НАТО одржава манифестацију типа продајне презентације коју је брендирао као „иновацијски изазов“. Ове кампање – којима су наизменично државе чланице домаћини на пролеће и на јесен – позивају приватне компаније, организације и истраживаче да помогну развој нових тактика и технологија за војни савез.

Изазови типа „Резервоара са ајкулама“ (ен. Shark Tank, ријалити ТВ емисија у којој предузетници износе пословне презентације пред панелом од пет инвеститора или „ајкула“, који одлучују да ли ће инвестирати у њихову компанију, прим. прев.) одражавају преовлађујући утицај неолибералне идеологије унутар НАТО, пошто учесници мобилишу слободно тржиште, јавно-приватна партнерства и обећање готовинских награда да би се унапредила агенда војно-индустријског комплекса.

Канада је домаћин Иновацијског изазова НАТО за јесен 2021. а његов назив је: „Невидљива претња: алати за супротстављање когнитивном ратовању“.

„Когнитивно ратовање настоји да промени се само оно што људи мисле, већ и како се понашају“, написала је канадска влада у својој званичној изјави о изазову. „Напади против когнитивне области укључују интеграцију информатичке, лажног/нетачног информисања, психолошке [области] и способност друштвеног инжењеринга.“

Отавино саопштење за штампу даље каже: „Когнитивно ратовање позиционира свест као бојно поље и област за чију превласт се води борба. Његов циљ је посејати несклад, подстаћи сукобљене наративе, поларизовати мишљења и радикализовати групе. Когнитивно ратовање може да мотивише људе да делују на начине који могу да наруше или фрагментирају иначе кохезивно друштво.“

Представници канадске војске које подржава НАТО разматрају когнитивно ратовање на панелу

Заговарачка група која се зове „НАТО асоцијација Канаде“ (NATO Association of Canada) мобилисала се да би подржала овај „Иновацијски изазов“, блиско сарађујући са војним уговарачима на привлачењу приватног сектора да инвестира у даље истраживање у име НАТО – и зарад сопствене добити.

Премда је „НАТО асоцијација Канаде“ (НАК) технички независна НВО, њена мисија је да промовише НАТО, и та организација се хвали на свом сајту: „НАК има снажне везе са владом Канаде укључујући Министарство спољних послова и Министарство националне одбране“.

У склопу својих настојања да промовише канадски НАТО Иновацијски изазов, НАК је 5. октобра одржала панел дискусију о когнитивном ратовању.

Истраживач који је написао читаву студију о когнитивном ратовању 2020. коју је спонзорисао НАТО, Франсоа ду Клузел (François du Cluzel), учествовао је у дискусији, заједно са канадским официрима које подржава НАТО.

Панел од 5. октобра 2021. о когнитивном ратовању, у организацији НАТО асоцијације Канаде.

Панел је надгледао Роберт Бејнс (Robert Baines), председник „НАТО асоцијације Канаде“. Модерирао је Гарик Наи (Garrick Ngai), директор маркетинга у индустрији оружја који је на дужности саветника канадског Министарства националне одбране и потпредседника и директора НАК.

Бејнс је отворио дискусију напоменом да ће учесници разматрати „когнитивно ратовање и нови домен такмичења, у којем држава и недржавни актери настоје да утичу на оно шта људи мисле и како понашају.“

Председник НАК је такође радо напоменуо лукративне „прилике за канадске компаније“ које обећава Иновацијски изазов НАТО.

НАТО истраживач описује когнитивно ратовање као „начине да се науди мозгу“

Панел од 5. октобра је отворио Франсоа ду Клузел, бивши официр француске војске који је 2013. помогао стварању Иновацијског чворишта НАТО (iHub; Aj-hab), којим је након тога управљао из свог упоришта у Норфолку, Вирџинија.

Иако „Aj-hab“ на свом веб-сајту инсистира, из правних разлога, да „мишљења испољена на овој платформи не представљају гледиште НАТО или било које друге организације“, ту организацију спонзорише „Савезничка команда за трансформацију“ (СКТ), описана као „једна од две стратешке команде на челу војне командне структуре НАТО“.

Иновацијско чвориште, стога, делује као нека врста унутрашњег НАТО истраживачког центра или тинк-тенка. Његово истраживање није нужно званична НАТО политика, али њега директно подржава и надгледа НАТО.

2020., врховни савезни командант за трансформацију (ВСКТ) је дао задатак Ду Клузелу, као менаџеру „Ај-хаба“, да спроведе шестомесечно истраживање о когнитивном ратовању.

Ду Клузел је у октобру ове године сажео своје истраживање на панелу. Он је своја запажања започео напоменом да је когнитивно ратовање „сада једна од горућих тема за НАТО“, и „постало је појам који се последњих година стално појављује у војној терминологији“.

Иако је Француз, Ду Клузел је истакао да се стратегија когнитивног ратовања „тренутно развија под мојом командом овде у Норфолку, САД“.

Менаџер Иновацијског чворишта НАТО је одржао говор је са „Пауерпоинт“ презентацијом, почевши са провокативним слајдом на коме је когнитивно ратовање дефинисано као „битка за мозак“.

Когнитивно ратовање: битка за мозак

„Когнитивно ратовање је нови концепт који започиње у информативној сфери, то је једна врста хибридног ратовања“, рекао је ��у Клузел.

„Он почиње са хипер-повезаношћу. Свако има мобилни телефон“, наставио је. „Он почиње са информацијом зато што је информација, ако тако могу да кажем, гориво когнитивног ратовања. Али он сеже далеко даље од пуке информације, што је самостална операција – информационо ратовање је самостална операција.“

Когнитивно ратовање се преклапа са великим технолошким корпорацијама и масовним надзором, зато што „све то има везе са стицањем стратешке предности употребом велике количине података“, објаснио је Ду Клузел. „Ми производимо податке свуда где идемо. Сваког минута, сваке секунде док се крећемо, ми идемо онлајн. И изузетно је лако искористити те податке да бисмо вас боље упознали и искористили то знање да бисмо променили начин на који размишљате.“

Наравно, НАТО истраживач је тврдио да су страни „непријатељи“ тобожњи агресори који примењују когнитивно ратовање. Али истовремено, он је јасно рекао да Западни савез развија сопствене тактике.

Провизорна дефиниција когнитивног ратовања: умеће употребе технологија зарад промене сазнајне способности људских мета

Ду Клузел је дефинисао когнитивно ратовање као „умеће употребе технологија зарад промене когниције (сазнајне способности, прим. прев.) људских мета.“

Те технологије, напоменуо је, обједињују поља НБИК – нанотехнологију, биотехнологију, информациону технологију и когнитивну науку. Све заједно, „то чини једну врсту веома опасног коктела који додатно може да манипулише мозгом“, рекао је он.

Ду Клузел је затим наставио да објашњава како нови егзотични метод напада „иде далеко даље“ од информационог рата или психолошких операција (сајопс).

„Когнитивно ратовање није само борба против онога што мислимо, већ је пре борба против начина на који мислимо, ако можемо да променимо начин размишљања људи“, рекао је. „То је много моћније и иде далеко даље од информационог [рата] и сајопса.“

Ду Клузел је наставио: „Суштински је важно разумети да је то лов на нашу когницију, на начин на који мозак обрађује информације и претвара их у знање, пре него пуки лов на информације или на психолошке аспекте наших мозгова. То није само деловање против онога што мислимо, већ такође деловање против начина на који мислимо, начина на који обрађујемо информације и претварамо их у знање.“

„Другим речима, когнитивно ратовање није само још једна реч, још једно име за информационо ратовање. То је рат против нашег индивидуалног процесора, нашег мозга.“

НАТО истраживач је нагласио да „је ово изузетно важно за нас у војсци“, зато што „има потенцијал да, развијањем новог оружја и начина да се оштети мозак, има потенцијал да ангажује неурологију и технологију у пуно, пуно различитих приступа да бисте утицали на хуману екологију… зато што сви знате да је врло лако претворити цивилну технологију у војну.“

Сајопс наспрам когнитивног домена: није то само дејство против онога што мислимо већ и против начина на који мислимо

А што се тиче тога ко могу бити мете когнитивног ратовања, Ду Клузел је открио да су сви на располагању.

„Когнитивно ратовање има универзални досег, почевши од појединца до држава и мултинационалних организација“, рекао је. „Његово поље деловања је глобално а циљ да се дочепа контроле над човеком, цивилом као и војником.“

И приватни сектор има финансијски интерес у напретку истраживања когнитивног ратовања, напоменуо је: „Широм света се праве огромне инвестиције у неуролошке науке што указује на то да ће когнитивна област вероватно бити једно од бојних поља будућности.“

Развој когнитивног ратовања потпуно трансформише војни сукоб каквим га познајемо, рекао је Ду Клузел, додајући „трећину главне борбене димензије савременом бојишту: физичкој и информационој димензији сада је додата когнитивна димензија.“

То „ствара нови простор за такмичење с оне стране онога што се зове пет домена оперисања – или области земље, мора, ваздуха, сајбер простора и свемира. Ратовање у когнитивној арени мобилише шири распон бојних простора него што то могу да учине само физичке и информационе димензије.“

Укратко, сами људи су нова област борбе у овом новом режиму хибридног ратовања, поред земље, мора, ваздуха, сајбер простора и свемира.

Закључци излагања Франсоа ду Клузела о когнитивном ратовању

НАТО студија когнитивног ратовања упозорава на „убачену пету колону“

Истраживање које је спровео менаџер НАТО Иновацијског чворишта Франсоа Ду Клузел, од јуна до новембра 2020, спонзорисала је „Савезничка команда за трансформацију“ војног картела и објавила извештај на 45 страна у јануару 2021. (PDF).

Тај језиви документ показује како је савремено ратовање досегло неку врсту дистопијске фазе, која се некада могла замислити само у научној фантастици.

„Природа ратовања се променила“, наглашава се у извештају. „Већина текућих сукоба остају испод прага традиционално прихваћене дефиниције ратовања, али појавили су се нови облици ратовања попут когнитивног ратовања (КР), док се људски ум сада сматра новом облашћу рата.“

За НАТО, истраживање когнитивног ратовања нема само одбрамбени карактер; оно је такође у великој мери офанзивно.

„Развијање способности да се оштете когнитивне способности противника ће бити неопходност“, јасно се каже у Ду Клузеловом извештају. „Другим речима, НАТО ће морати да стекне способност да заштити свој процес одлучивања и поремети непријатељев.“

И свако може бити мета ових операција когнитивног ратовања: „Било који корисник савремених информационих технологија је потенцијална мета. Оно циља на читав људски капитал нације“, злослутно се додаје у извештају.

„Као и потенцијално вођење когнитивног рата да би се употпунио војни сукоб, он такође може бити спроведен самостално, без икакве везе са ангажманом оружаних снага“, наставља се у студији. „Сем тога, когнитивно ратовање је потенцијално бескрајно пошто не може бити мировног споразума или предаје у оваквом типу сукоба.“

Баш као што овај нови начин војевања нема географске границе, он такође нема ни временски лимит: „Посредством интернета ово бојно поље је глобално. Без почетка и без краја, ова инвазија не зна за предах, подвучена обавештењима са наших паметних телефона, било где, 24 часа дневно, 7 дана недељно.“

Студија коју је спонзорисао НАТО бележи да су „неке НАТО нације већ признале да неуролошке технике и технологије имају велики потенцијал за оперативну употребу за разне безбедносне, одбрамбене и обавештајне подухвате.“

Она говори о открићима „неуролошких метода и технологија“ и наводи „коришћење истраживачких налаза и производа ради непосредног побољшања учинка бораца, интеграцију интерфејса човека и машине ради оптимизовања борбене способности полуаутоматских возила (нпр. дронова), и развој биолошког и хемијског оружја (нпр. неуро-оружја).“

Пентагон је међу примарним институцијама које гурају овај нови тип истраживања, као што се наглашава у извештају: „Иако су бројне нације вршиле и тренутно врше неуролошка истраживања и развој у војне сврхе, можда су најпроактивнија настојања у овом погледу спроведена од стране Министарства одбране Сједињених Држава; чије истраживање је најистакнутије и најбрже сазрева а чији развој спроводе Агенција за пројекте напредних истраживања у области одбране (ДАРПА) и Обавештајне делатности напредних истраживачких пројеката (ИАРПА)“.

Војна употреба неуролошко/технолошких истраживања, показала је студија, укључује прикупљање обавештајних података, обуку, „оптимизовање перформанси и флексибилности у борби и војног помоћног особља“, и наравно „директна употреба неурологије и неуротехнологије као оружја.“

Ово претварање неурологије и неуротехнологије у оружје може бити и биће фатално, то јасно истиче студија коју је спонзорисао НАТО. Истраживање може „бити употребљено за слабљење агресије и неговање сазнајних способности и емоција припадања или пасивности; изазивање морбидитета, инвалидитета или патње; и „неутралисање“ потенцијалних противника или за навлачење на себе морталитета“ – другим речима, за сакаћење и убијање људи.

Истраживање из 2020. о когнитивном ратовању које је спонзорисао НАТО

У извештају се цитира генерал-мајор САД Робер Х. Скејлс (Robert H. Scales), који је сумирао нову борбену филозофију НАТО: „Победа ће бити одређена више у смислу освајања психо-културног него географске доминације.“

И док НАТО развија тактике когнитивног ратовања да би „освојио психо-културно“, такође све више претвара разне научне области у оружје.

У студији се говори о „реторти наука о подацима и хуманистичких наука“, и наглашава се да ће „комбинација друштвених наука и системског инжењерства бити кључна у помагању војној анализи да унапреди производњу обавештајних података“.

„Ако кинетичка сила не може да победи непријатеља“, каже студија, „психологија и повезане бихејвиоралне и друштвене науке су ту да попуне празнину.“

„Употреба друштвених наука биће кључна за развој људске области плана операција“, каже се даље у извештају. „То ће подупрети борбене операције пружањем могућих праваца деловања за читаву околну људску животну средину укључујући и непријатељске снаге, али такође одређујући кључне људске елементе попут когнитивног центра гравитације, пожељног понашања као и крајњег стања.“

Све академске дисциплине ће бити обухваћене у когнитивном ратовању, не само природне науке. „У војсци ће бити неопходно, више него икада пре, да експертиза из антропологије, етнографије, историје, психологије између осталих области сарађује са војском“, каже се у истраживању које је спонзорисао НАТО.

Извештај се приближава свом закључку са језивим цитатом: „Данашњи напредак у нанотехнологији, биотехнологији, информационој технологији и когнитивној науци (НБИК), појачан наизглед незадрживим наступањем тријумфалне тројке коју чине вештачка интелигенција, обрада велике количине података (big data) и цивилизацијска ‚дигитална зависност‘ створили су далеко злослутнију перспективу: убачена пета колона, где се свако, несвесно, понаша у складу са плановима једног од наших супарника.“

„Савремени концепт рата се не тиче оружја већ утицаја“, тврди он. „Победа на дуги рок ће остати потпуно зависна од способности да се утиче, узнемири, промени или удари на когнитивни домен.“

Студија коју је спонзорисао НАТО потом закључује са последњим параграфом који без икакве сумње јасно каже да је крајњи циљ Западног војног савеза не само физичка контрола над планетом, већ и контрола над умовима људи:

„Когнитивно ратовање је можда онај недостајући састојак који омогућава прелазак са војне победе на бојном пољу на трајни политички успех. Људски домен може бити одлучујућа област, у којој делатности више области остварују командантову замисао. Пет првих области могу донети тактичке и оперативне победе; једино људски домен може остварити коначну и потпуну победу.“

Канадски официр за специјалне операције наглашава важност когнитивног ратовања

Када је Франсоа ду Клузел, НАТО истраживач који је спровео истраживање о когнитивном ратовању, закључио своја запажања на панелу НАТО асоцијације Канаде који је одржан 5. октобра, после њега је наступио Енди Бонви (Andy Bonvie), командујући официр Канадског центра за обуку за специјалне операције.

Са више од 30 година искуства са Канадским оружаним снагама, Бонви је говорио о томе како Западне војске користе истраживање Ду Клузела и других, и укључују нове технике когнитивног ратовања у своје борбене активности.

„Когнитивно ратовање је за нас нови вид хибридног ратовања“, рекао је Бонви. „И то значи да треба да погледамо традиционалне прагове сукоба и како су ствари које се раде заправо испод тих прагова сукоба, когнитивних напада и некинетичких облика и неборбених претњи по нас. Ми треба боље да разумемо ове нападе и да сходно томе преиспитамо њихове делатности и нашу обуку да бисмо били у стању да оперишемо у тим другачијим условима.“

Мајор Енди Бонви, командујући официр Канадског центра за обуку за специјалне операције

Иако је приказао дејства НАТО као „дефанзивна“, тврдећи да су „непријатељи“ користили когнитивно ратовање против њих, Бонви је био јасан у погледу чињенице да и саме Западне војске развијају те технике, да би одржавале „тактичку предност“.

„Ми не смемо остати без тактичке предности за наше јединице коју ��стичемо јер се она протеже се само тактички, већ и стратешки“, рекао је. „Неке од тих различитих способности које имамо, које уживамо, одједном могу бити обрнуте и употребљене против нас. Тако да морамо боље да разумемо колико се брзо наши непријатељи прилагођавају стварима и да онда будемо у стању да предвидимо где ће бити у будућности, да бисмо могли да омогућимо нашим јединицама да буду и убудуће остану у тактичкој предности.“

„Когнитивно ратовање је најнапреднији облик манипулације који је виђен до сада“

Мари-Пјер Рејмон (Marie-Pierre Raymond), пензионисане канадска поручница која тренутно служи као „научник из области одбране и менаџер иновацијског портфолија“ за Иновације за одбрамбену изврсност и безбедносни програм Канадских оружаних снага, такође се укључила у панел који је одржан 5. октобра.

„Давно су прошли дани када се рат водио да би се стекло више земље“, рекла је Рејмон. „Сада је нови циљ да се промене идеологије непријатеља, што чини мозак центром гравитације човека. И човека чини облашћу око које се води борба, а ум постаје бојно поље.“

„Када говоримо о хибридним претњама, когнитивно ратовање је најнапреднији облик манипулације који смо до сада видели“, додала је, напоменувши да су му циљеви утицај на одлучивање појединца и „утицај на понашање групе сачињене од групе појединаца са циљем остваривања тактичке и стратешке предности.“

Рејмон је приметила да се когнитивно ратовање у великој мери такође преклапа са вештачком интелигенцијом, обрадом велике количине података (big data) и друштвеним медијима и одражава „убрзану еволуцију неуролошких наука као средства рата.“

Рејмон помаже надгледање НАТО Иновацијског изазова за јесен 2021. у име канадског министарства националне одбране, које је делегирало управљачку одговорност војном програму Иновације за одбрамбену изврсност и безбедност (IDEaS), у ком је запослена.

Изразито техничким жаргоном, Рејмон је назначила да је програм когнитивног ратовања не само одбрамбен, већ такође и офанзиван: „Овај изазов тражи решење које ће подржати настајући НАТО хумани домен и започети развој спознајног система унутар алијансе и то ће поспешити развој нових апликација, нових система, нових алата и концепата који ће довести до конкретног деловања у когнитивној области.“

Она је нагласила да ће ово „захтевати непрекидну сарадњу између савезника, иноватора и истраживача да би оспособили нашу војску да се бори и победи у когнитивној области. То је оно што се надамо да ће израсти из овог позива иноваторима и истраживачима.“

Да би подстакла корпоративну заинтересованост за НАТО Иновацијски изазов, Рејмон је мамила шаргарепом: „Кандидати ће добити национални и интернационални публицитет и новчане награде за најбоље решење.“ Она је потом примамљиво додала: „Ово би такође могло да користи кандидатима тако што би им потенцијално обезбедило приступ тржиштима 30 нација.“

Шехтар Готи, официр канадске војске при Кансофкому

Официр канадске војске позива корпорације да инвестирају у НАТО истраживање когнитивног ратовања

Друга институција која управља НАТО Иновацијским изазовом за јесен 2021. у име канадског министарства националне одбране је Команда снага за специјалне операције (Кансофком / CANSOFCOM).

Официр канадске војске који ради са Кансофкомом, Шехтар Готи (Shekhar Gothi), био је последњи панелиста 5. октобра на дискусији НАТО асоцијације Канаде. Готи врши дужност Кансофкомовог „иновацијског официра“ за Јужни Онтарио.

Он је закључио дискусију апелујући на корпоративно инвестирање у НАТО истраживање когнитивног ратовања.

Двогодишњи Иновацијски изазов је „део НАТО борбеног ритма“, изјавио је Готи ентузијастично.

Он је напоменуо да је, у пролеће 2021, Португалија одржала НАТО Иновацијски изазов који је био усредсређен на ратовање у свемиру.

У пролеће 2020, Холандија је била домаћин НАТО Иновацијског изазова који је био фокусиран на ковид-19.

Готи је уверавао корпоративне инвеститоре да ће НАТО учинити све да одбрани њихов профит: „Уверавам све да НАТО иновацијски изазов указује на то да ће сви иноватори задржати потпуну контролу над својом интелектуалном својином. Тако да НАТО неће преузети контролу над њом. Нити ће Канада. Иноватори ће задржати своју контролу на својом ИС.“

Тај коментар је био прикладан закључак панела, потврђујући да НАТО и његови савезници у војно-индустријском комплексу не само да настоје да доминирају светом и људима који га настањују узнемирујућим техникама ратовања, већ и да се старају да корпорације и њихови деоничари наставе да профитирају од тих империјалних стремљења.

Бен Нортон је новинар, писац и филмски режисер. Он је помоћних уредника портала „Грејзон“ (The Grayzone), и продуцент подкаста „Модерат ребелс“ (Moderate Rebels), који води заједно са уредником Максом Блументалом (Max Blumenthal). Његов веб-сајт је BenNorton.com а твитује са налога @BenjaminNorton.

#когнитивно ратовање #НАТО #NATO #Kanada

0 notes