#obaveze

[zanimljivaekonomija]

Genije koji se krije u svakom od nas - „Lenji Genije“ Kendre Adači

„Lenji Genije“ Kendre Adači, bestseler Njujork tajmsa, uči nas da se posvetimo samo onome što smatramo da nam je važno, a da zanemarimo nevažno.

Sa svih strana slušamo kako bi trebalo da uživamo u trenutku, budemo najbolji, sanjamo velike snove, ustajemo pre sunca… a možda bi bilo bolje da zaboravimo tuđa mišljenja i pokušaje da budemo savršeni, nego samo da budemo ono što jesmo. Kendra Adači nas poziva da nađemo sopstveni način na koji ćemo voditi život, da budemo geniji za ono što je važno, a lenji za ono što nije. Otkriva nam kako da pomoću trinaest principa efikasnije pristupamo svojim odnosima, poslu i obavezama, među kojima su:

- Odluči jednom.

- Kreni sa nečim malim.

- Postavi čarobno pitanje.

- Idi pravim redosledom.

- Ubaci odmor u svoj raspored.

Ova knjiga pruža saznanje kako da prestanemo da se ravnamo prema merilima drugih ljudi, kako da ponovo postanemo zadovoljna, optimistična i smirena osoba.

Knjigu „Lenji Genije“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

#knjige #genije #bestseler #laguna knjige #laguna #delfi knjižare #knjižare #pisci #biblioteka #izdanje #izdavaštvo #saveti #snovi #savršenstvo #život #principi #posao #obaveze

[helter--skelterrr]

Malo mi fali tvoja porn blogger faza, kad se vraćaš?

#nezz #mozda kad mi se smanje obaveze #i poveca seksualna frustracija #who knows #nekako me trenutno nije briga za pornjavu

[odleprsala]

#at least im consistent #juče sam spavala 15h danas 4h #SPAVA MI SE BAŠ JAKO #WHY OBAVEZE IF SLEEPY

[cgvijesti]

Kako da se opustite nakon napornog dana na poslu

Vrijeme nakon posla je kratko i često ispunjeno raznim obavezama koje morate ispuniti, a koji vas dodatno zamaraju. Stoga nije loše imati rutinu koja će vam pomoći da se opustite i lakše podnesete spremanje ručka ili čišćenje doma nakon posla. Stručnjaci kažu da postoje stvari koje možete učiniti kako biste iskoristili svoje vrijeme poslije posla te ga učinili zabavnijim do momenta kada odlazite…

View On WordPress

#naporan dan na poslu #opuštanje nakon posla #posao #radne obaveze #savjeti

[adnaae]

Osjetiš li zahvalnost kada utihne sve?

Kada ostaneš nasamo sa svojim tijelom, svojim mislima, svojim otkucajima i svojom dušom. Kada u glavi prevrtiš film unazad.

Kreneš od tog (ne)proživljenog dana. Sve je tvoje umorno tijelo stiglo. U mislima čekiraš listu - dnevne obaveze ispunjene. Ma bravo.

Nađeš onda vrijeme, u toj tišini koju nudi noć, da provjeriš kako je ono što je u tvojoj nutrini. Je li tamo sve pod kontrolom?

Znaš ono, osjetiš li zahvalnost kada utihne sve? Ponos što si to što jesi, spokoj što si tu gdje jesi?

Kada ostaneš nasamo sa onim što je tvoja suština,

lažeš li sebe da živiš onako kako želiš

ili se zahvaljuješ?

12. maj 2024 | Za ono što jesam

Adna

#bosna i hercegovina #ljubav #ljubavni citati #citati balkan #romantic academia #writers on tumblr #libraries #sociology #adna #photography

[kubi95-2]

Ne mogu nigdje ići, imam obaveze.

Moje obaveze:

[aminovano]

"Hoćeš ozbiljnu vezu, ali nećeš brak.

Hoćeš brak, ali nećeš kompromise.

Hoćeš dete, ali nećeš obaveze.

Hoćeš ljubav, ali da te ne boli.

Hoćeš karijeru, ali nećeš zalaganje.

Hoćeš uspeh, ali nećeš odricanje.

Hoćeš mnogo novca, ali na brzaka.

Hoćeš zdravlje, ali bez odricanja i kontrola.

Hoćeš stan, ali da ti ga roditelji kupe.

Hoćeš na luksuzno letovanje, ali sa malo para.

Hoćeš da vidiš svet, a strah te da izađeš iz ulice.

Hoćeš da te vole, a ti ih podrazumevaš.

Hoćeš da dobiješ sve, ali ako može da ne daš ništa.

Hoćeš da juriš, a da ne potrčiš.

Da letiš, a da ne zamahneš.

Da voliš, a da ne krvariš.

Da uzimaš, a da ne pružaš.

Da rasteš, a da se ne istegneš.

Da rizikuješ, al da igraš sigurno.

Ti bi da živiš život, ali da te život ne ošteti.

Da ti za malo tebe, da najbolje od sebe.

Jesi li svestan da niko još nije nadmudrio život i da je svako dobio tačno onoliko koliko je zaslužio, iako ti se možda čini da raspodela nije pravedna?"

[uraandri]

bože koliko je ovo debilno pa mi samo izmišljamo jebena opravdanja za druge i pretvaramo se da bi to sprečilo da nas to iznervira. bmk iz kog razloga je moja keva rešila da mi pomeri sve moguće obaveze to i dalje ne menja činjenicu da ja sad moram sve svoje obaveze ponovo da isplaniram ubiću seeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

#ura.txt #mentall illness posting

[eylunur]

"Čovječe, sjetiš li se ikad da će ti jednog dana skinuti tvoju lijepu odjeću, kako bi je zamjenili ćefinima i da će te u golu zemlju spustiti? Da li se kad prisjetiš da će nas ljudi nositi na svojim rukama, a mi ćemo biti nemoćni, a svjesni svega? Da li se ikad prisjetiš da ćeš biti položen u svoj kabur, da ćeš biti izveden iz tople sobe u hladnu prostoriju, koja vodu propušta? Da li se ikad prisjetiš da će zemlja uzeti tvoje tijelo, a crvima će biti hrana? Da li se ikad prisjetiš da će tvoja porodica biti zamijenjena društvom crva u kaburu? Da li sebe ikad podsjećaš na odgovore koje trebaš reći Munkiru i Nekiru? Hoćeš li ih znati? Da li se ikad podsjećaš na svoje grijehe, na tuđe hakkove, na preuzete, a neispunjene obaveze prema drugima? Jer znaj, valja račun položiti! Prisjeti se prije nego li nastupe ovi događaji, a zasigurno prema njima ideš, htio ti ili ne."

#💬.txt

[pogledomdosrzi]

Kad se "nema šanse" desi

Tanka je linija između rečenice

"Ma nema šanse da se to desi zadugo"

I dešavanja baš toga

Odmah sutra

Ili iduće sedmice

Za šta ste mislili da se neće desiti

Još zadugo

I ponekad je to težak događaj

Ponekad to nešto za šta nema šanse

Se kaže jer je toliko grozno

Da mislite kako vam srce ne bi podnijelo

Kad bi se baš i desilo

Ali ja ovaj put ne govorim o takvim havarijama

Ja govorim o onim dešavanjima

Koje upoređujete sa bajkama

Što su vam nene i dide pričali

Pred spavanje dok još niste znali

Ni zube sami oprati

Ja govorim o onim blagoslovima

Što dođu tako iznenada

Tako bezbrižno

Kao sunčan dan

U pola novembra

Kad mislite da kiša neće prestati nikada

I da će se samo pretvoriti

U snježnu prtinu

Baš tada u pola nevremena i nevjere

Zasija sunce

I to ni trunku zubato

Već ono pravo

Kao u po jula

I baš to "nema šanse"

Taj dan

To sunce

Zasija najsjajnije

I ne pitaš se kolko će sijati

Ne zamaraš svoju dušu brigom

Da neće zalazak doći

Prije nego što si se osunčao od glave do pete

Ili izležavao satima na livadi

Ili okupao i u najvećim dubinama mora

Ne misliš kako će kiša zapadati kasnije

Već uživaš u tome

Da gledaš sunce u svojoj svakoj

Jedinstvenoj fazi na nebu

Jedan dan kažeš da je pisac iz tebe iščezao

Kao slatki snovi kad alarm zazvoni

A idući već dan jedva čekaš

Da pozavršavaš sve obaveze

Kako bi napokon sjeo

Odahnuo

I napisao pokoji stih

Ma kakve obaveze druge

To ti postane obaveza

Pisanje je opet tvoj prvenstveni

Temeljni posao

I svaki stih

Svaka riječ

Stilska figura

Biva protkana najopojnijim sokovima duše

I sve postaje poezija

I ti pišeš

I sanjaš

Samo jedne oči

U kojima po prvi put u životu vidiš

Koliko svaka briga nestaje

Kada gledaju u tebe

I čekaš

Opet čekaš

Mada ovaj put neke druge stvari

Neke druge ljude

I ništa mimo njega ne bi radije čekao

Iz minute u minutu gledajući u telefon

Da vidiš je li stigla nova poruka

Još nepročitana

Još milozvučnija

Iz sata u sat čekaš da dan

Kad ga opet trebaš napokon zagrliti

Bude bliže nego što je bio u podne

Čekaš samo jednu kožu

Osvježenu morskom vodom

Da ljubiš dok ne zaboraviš koliko je sati

Koji je dan

I koja je godina

I baš ono za šta si rekao da nema šanse

A onda ti se desi

Kao ozeblo sunce

Čekaš da ti opet

Pristigne u ruke

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poem #poezija #poetry #love poem #love quotes

[lale-i-knjige]

Uhvatimo ritam, suočimo se s obavezama i shvatimo da na obaveze moramo gledati kao na pozitivnu i neizbježnu stranu naše produktivnosti.

Hanka Vlahovljak, Transformacija duše

[monncherrie]

Zahvalna

Zahvalna sam za svaku jutarnju poruku

Zahvalna sam na svakom pitanju sta hapis danas

Zahvalna sam na svakom komplimetnu koji samo meni dijelis

Zahvalna sam na svakom pracenju tacno do mojih ulaznih vrata

Zahvlna sam na saburu koji si stvorila zbog mene

Zahvalna sam sto sve uvijek razumijes

Zahbalna sam sto si mnogo puta uzela krivicu te je prenijela sa mene na sebe

Zahvalna sam na svakom filmu i pjesmi koju si mi poslala, jer su postale omiljene

Zahvalna sam sto slusas bijelo dugme za mene, iako nije tvoja soljica caja

Zahvalna sam sto zelis sa mnom trcat u sedam ujutro, iako mrzis ustajat rano, a jos vise brzu kretnju

Zahvlna sam sto pratis moj sirok korak

Zahvalna sam sto je Styles posto' jedan od tvojih stilova zivota

Zahvalna sam na svakoj pjesmi koju si napisala za mene

Zahvalna sam sto si pregledala na izgled dosadnu seriju, da bih shvatila moj traume

Zahvalna sam sto si plakala sa mnom kad si cula moje porodicne probleme

Zahvalna sam za svaku cokoladicu koju sam dobila od tebe

Zahvalna sam za svaki zagrljaj

Zahvalna sam sto trpis moje impulsivne reakcije i djelujes u skaldu s njima

Zahvalna sam sto biras moje zadovoljstvo ispred svog

Zahvalna sam sto si ostala sa mnom ostala budna one noci, kada si mislila da mi je dosadno i da mi se prohtjelo s tobom cavrljat bez obaveze

Medjutim te noci se meni haos od zivota desavao

A ti si bila bijeg od istog

Zahvalna sam sto si pravila bajku od mog zivota, i uvjeravala me da je njegovo oko ipak men zapazilo

Zahvalna sam sto u meni pronalazis posebnost

Zahvalna sam za svaki komad odjece koji si mi poklonila

Zahvalna sam sto se potrudila da stvorim jaranski odnos s tvojim tatom

Zahvalna sam sto si se krenula u mojoj kuco osjecat pripadno

Zahvalna sam sto uvijek budes tu kad pada kisa

Zahvalna sam sto me imas na pozadini, te mojih slika najvise

Zahvalna sam sto nijednu sliku mene nisi izbrisala

Zahvalna sam sto si citala moju poeziju za koju rijetko ko zna

Zahvalna sam sto mi dizes knjige svaki mjesec

Zahvalna sam sto mi trazis alfa muzijaka i pravis jos veci standard za veze

Zahvalna sam sto si mi rekla da sam lijepa kad placem

Zahvalna sam sto si mi rekla sa imam predivne zube, jer sam se od tad pocela smijat bez ustrucavanja

Zahvalna sam za prvi put kad si mi rekla da sam lijepa, jer sam se od tad pocela tako i osjeca

Zahvalna sam sto si mi rekla da imam najposebnije oci na svijetu, jer su to i postale

Zahvalna sam sto si mi pricala o svojoj mami, jer sam ja pocela vise obracat paznju na svoju

Zahvalna sam sto si me odvela u bek, jer je i meni postao omiljeni kafic

Zahvalna sam sto si izabrala mene, prije bilo koga

Zahvalna sam sto si mi dala da drzim tvoje ruke

Zahvalna sam sto si sa mnom kisnula taj dan

Zahvalna sam sto mi posvecujes svaku ljubavnu ojesmu

Zahvalna sam sto mi uvijek kazes da ce sve bi okej

Zahvalna sam sto si mi iznijela svoje izmastane misli, jer sam ja pocela svoj na glas govorit

Zahvalna sam sto mi dajes potporu za sve

Zahvalna sam sto me nikad nisi osudila

Zahvalna sam sto si te noci slusala sa mnom u tisini pjesmu koja traje 6 minuta

Zahvalna sam sto si skinula osmijeh sa svog lica, da bi sa mnom plakala

Zahvalna sam za svaku rodjendansku cestitku

Zahvalna sam sto si provela noci mozgajuci kako da mi uljepsas rodjendan

Zahvalna sam sto si zeljela samovar sa mnom

Zahvalna sam za jos mnoge druge stvari

A najvise

Bogu

Koji mi te je uveo u zivot i pokazao i onu svjetliju stranu istog

Zauvijek cu te voljeti

Duso moje duse

06.08.'23- iz topline doma

Od H za I

[poeticlicense12345]

BUĐENJE POSLE RUŽNOG SNA

Sve je u životu naš izbor. Ko god je svestan toga, zna koliko to može biti breme ili sreća. Međutim, oni koji misle da u njihovom životu malo šta zavisi od njih samih, samo traže alibi za svoje poraze ili promašaje , jer je lakše za svoje nevolje i svoju tugu prebaciti odgovornost na druge.Ubediti sebe da smo marionete u rukama sudbine,oslobađa nas obaveze da rešenja za svoj život tražimo u sebi.Pristajanje na misao da postoji “nešto” izvan nas što upravlja našim životom, znači i pristajanje da smo nemoćni pred svim preprekama i iskušenjima koje nam se postavljaju. Treba li prihvatiti epizodnu ulogu u svom životnom filmu, ako možemo imati glavnu? Istina, do glavne uloge nije lako dođi, jer naš pesimizam se hrani svim našim strahovima, strepnjama i verovanja da nam sudbina nije naklonjena.A ona, sudbina, ne postoji nezavisno od nas, već je mi stvaramo i oblikujemo. Naravno na tom životnom putu ima posrtanja i padanja, ima nedoumica i iskušenja, ali od nas zavisi hoćemo li se dići ili ubediti sebe da je svaki naš pokušaj uzaludan i potonuti u moru sumnji i bezizlaznosti.U godinama kada život iskušava moje snage, pokušavam da ubedim sebe da ih imam, ali da su se negde izgubile duboko u meni, hranjene mojim strahovima i da treba kopati po tom neredu i mraku i naći ih. Treba samo da se oči i srce naviknu na mrak. Ubeđujem sebe da kada je cilj prema kome idemo dragocen i da se hrabrost prosto stekne i podrazumeva.Mislim da kada se nešto silno želi , onda se sve oko nas podređuje toj želji. Put kojim idem da bih ostvarila tu želju je put srca i bezgranične ljubavi.Moja nežna majka je verovala u čudesnu moć ljubavi da prebrodi sve prepreke i njena misao mi daje snagu da rukama, otvorenim za zagrljaj,sačekam taj trenutak, kada će sve ovo što mi se dešava biti ružan san, koji će se završiti buđenjem.

text author: Tanja Petrović Krivokapić

#art #umjetnost #poetic license #pjesnička sloboda #poetic #license #pjesnička #sloboda #prose #proza

[sinderelaa]

Samodestruktivna

Možda i nije velika stvar ako

Zakasnim kući par minuta

I nisam neorganizovana i ne znači da

Ne marim za svoje obaveze

Ako na prvu ispada da neke sitnice ne idu po kroju

Ne znači da nisam nikako učila ako se

Moj trud vidi samo na kraju

Pobogu nikada nisam ljuta i tolerantna sam prema svima

I onoj osobi što bi me gazila svakodnevno

I onom insanu što za hljeb traži

I onoj osobi na dnu džehennema što je

Svima bih pomogla bez imalo oklijevanja

Neke stvari se ne razumiju dok se ne provjeri

Šta se dešava iza kulisa

I ako ne odgovorim tri dana na poruku

Ne postoji mnogo situacija koje bi tome bile uzrok

Samo jedna i to je da nisam dobro

Ako sam vjerski nastrojena ne znači

Da ne želim da čujem kako ti je bilo sinoć

Ako me zanima šta se dešava u tvom životu

Ne znači da sam radoznala, već te volim

Al' za behind the scenes uvijek treba bit' radoznao

Jer ne znamo kroz šta ko prolazi

I nikad nije onako kako se čini.

#balkan #poezija #citati #poetry #balkan citati #bosna i hercegovina

[kubi95-2]

Kako se osjećaš nakon što si završio fakultet? Šta ti je pomoglo što se tiče motivacije, da li je u pitanju osoba ili nešto drugo?

Čim sam dao poslednji ispit, odmah sam se osjećao ljepše. Poslije toliko stagniranja, psihičkog lošeg stanja, na kraju sam uspio i završio. Onda sam se malo pogubio, novi svijet, nove obaveze, ali je dobro. Konačno sam osjetio da vrijedim. Više nisam uzimao, nego sam davao. Više nisam morao gledati kako se moji bore, nego sam sada ja preuzeo mnoge stvari na sebe.

Pa, u suštini ja sam znao da ću završiti fakultet. Samo mi je trebalo više vremena nego inače. Samo sam trebao da stanem na noge, da se borim. I eto, kad sam krenuo, Bogu hvala, nisam znao da se zaustavim. Motiv mi je bila porodica (doduše, porodica je bila i najveći teret, kontradiktorno). Zatim je motiv bio ovo što ja jesam danas.

Ne mogu reći motivacija, ali osobe koje su mi davale najviše podrške kad je bilo najteže su bile nekako vezane za tumblr.

U početku školovanja je to bila moja, sada bivša, djevojka. Onda kad mi je bilo najteže, tumblr je bio moje sklonište i tu sam se osjećao upravo kako se zapravo osjećam. Van ovoga sam imao podršku mojih kolega, drugova sa faksa, ali najveću podršku sam imao od osoba sa tumblra jer smo se razumjeli. U suštini, taj period su za mene najviše bile Jelena i Amra. :)

[nekonvencionalna]

ona i on bili su zauzeti tih dana.

bili su zauzeti ljubavlju.

za njih je postojala jedna zemlja eventualno jos jedno nebesko telo i jedna soba.

u nemoj sobi koja je ispustala vibracije pri svakom njihovom pogledu, cinilo se da ce zidovi progovoriti umesto njih.

ona je tada shvatila da je rodjena samo zbog ljubavi i da je ljubav jedina smrt koje se ne boji.

on je shvatio posle toliko godina kako je to biti kod kuce kada si kod kuce.

oni su zanemarili rasporede, obaveze i na njih je svakodnevniva potpuno zaboravila.

hranili su svoje duse eskapizmom i ljubavlju i nista osim njih nije bilo vazno.