#Šta da kuvam | Explore Tumblr Posts and Blogs

negovateljica · 7 months

Text

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 005

Oktobar 2019

25. oktobar 2019 petak Frajtag

"Kaldhrughen!" -- frižider valjda. Hahahahaha, kulšrank je frižider, ali je meni tako zvučalo trećeg dana kad sam stigla u Nemačku.

Ustajem u osam sati - naspavana, bez noćnih poziva i odem gore na sprat da kuvam svoju jutarnju kafu i čaj za babu ... koji joj je bio horible. ( Jer sam zaboravila da stavim pet tableta Natrena u termos) Plus sam pomešala kutije s čajevima, ima ih pet-šest u karuselu. Karusel je ćoše u kuhinjskim elementima koje ima vrtešku sa policama gde drži čajeve, začine, šminku, ulja razna i gomilu drugih kutija koje nisam zagledala.

Uđe baba u kujnu i kaže - I NEED TO CRY... (MORAM DA PLAČEM. ) I OKRENE TOČAK I VRATI SE U DNEVNU SOBU

I OTUD KAŽE – DO NOT BE AFFRAID. Cry - na engleskom znači plakati i to je prvo što mi pada na pamet, mada može da znači i vikanje, ali zašto bi vikala sad pa me još upozorava?

Turururururu ... "Šta li sad to znači? Dal' oće da zove nekog telefonom, pa oće da plače unapred da bi uplakana pričala i postigla neku emotivnu uvertiru."

Moje nagađanje je prekinuo babin urlik iz dnevne sobe.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!

Da me nije upozorila tačno bi me strefila srčka jer bi pomislila da umire !!!

I tako baba arlauče neko vreme dok ne izgubi glas i ućuta se.

Kad je ponovo ušla u kujnu ja je pitam:

- Jel to nešto meriš tom drekom? -

A ona mi kaže da tako vežba glasne žice!

#Leptejebo!

Workout za glasne žice! Kad pomislim da sam sve videla i čula...

Posle, u 11 sati baba se spremi i ode na rehabilitaciju taksijem. Vraća se za dva sata i pita me šta ću da radim?

"Pa naravno da ću da obavim nekoliko video poziva, šta si mislila da ću da radim?"

- Cleaning, cleaning, cleaning - kažem - Čistiću, tamo i ovde i dole- -

Ok, ode baba! Ufffff! Sloboda! Dva sata slobode.

Ali nemam pojma odakle će da uđe baba, kad se vrati, koja vrata da otključam, koja da zaključam...

Muvam se tamo vamo po kući, usisam ponovo, iako nema šta da se usisava, prašine nema. Vidim u spavaćoj sobi crvići od moljaca gmižu po plafonu. Ta soba izgleda ko mauzolej sa dva kreveta nameštena na specijalni način u kojima niko ne spava, ikad. Usisala sam te buduće moljce, sve koje sam videla. Ko sme da kaže babi da ima moljce tamo. Ko zna šta bi to podrazumevalo za mene.

Let the moljac freee... Skupiću sve koje vidim i potrudiću se da im otkrijem bazu. Verovatno neki zaboravljeni vuneni džemper ili ćebe, korišćeno pre trideset godina i smotano ko zna gde. (Kasnije sam otkrila kesu sa hranom za ptice u ćošetu iza regala koja je bila puna moljaca, stajala u plantnenoj torbici ko zna od kad, odakle su moljci izletali kao migovi sa vojnog broda. )

Babin povratak je protekao fino. Nije me zatekla u nekoj aktivnosti koju ne bi odobrila. Videla sam je kroz prozor pa izađoh napolje da joj pomognem da uđe.

Pita me baba šta ima za ručak, a juče mi je rekla da će za ručak da pojede ćuftu od juče.

Ja pitam: -Samo ćuftu?- Ona odgovori nešto na nemačkom i tako to ostade, a ja nisam skuvala ručak jer nemam pojma šta je baba htela.

I ona kaže da hoće povrće kao prilog uz ćuftu, ja joj predložim glavicu brokolija i ona pristane. Meni pade kamen sa srca. I ja krenem da perem brokoli u sudoperi, pa vidim da će sudopera da se zapuši, onda prebacim čišćenje na poslužavnik. Ne znam koje veličine brokolija oće... I stavim vodu na ringlu da se greje. Baba je za to vreme u kuhinji ispred njenih vratanca sa lekovima, desno od mene.

Ona tek vrisnu da su drške od brokolija previše tvrde i viče: -NOOOO! NOOOOO !

Ja pomislim neće da jede drške, pa ih skratim na onim glavičicama i to potrpam u šerpu da se kuva.

Kad ona priđe uz šporet i skloni šerpu sa ringle i krene da rukama vadi iz vrele vode brokoli!

"Šta sam sad uradila ??? Hoće da kuva brokoli a vadi ga iz vrele vode ??? "

- I do not understand, what are you doing ? - " Bože razjasni mi ...wtf ???"

Baba ustvari hoće da prvo skuva drške, a i da ih jede sirove jer je pregladnela. I da ih oljuštimo pa tek onda da kuvamo brokoli ....

"O maj gad !!! Samo da ne poludi preko mere!"

I pita ona mene jel sam pržila fiš za mene? Rekoh : Nisam bre, baba da ne smrdi pržena riba po kući! -

- Ic okej .. prokuvaš vodu i sirće i nema mirisa.- kaže

- Ok- kažem ja - Sutra ću da jedem fiš.- "Ne znam ni dal umem sebi da ispržim riblje štapiće..."

Pitam je kolko brokolija hoće? - Jel mogu i ja da jedem to? - ona kaže - No. Do you like brokoli?-

"Pa naravno da volim, što me pitaš kad kažeš no ???"

- Oćeš celu glavicu?

-Nooo, this is too much!- Neee, to je previše!

-Može pola?

-Jaaaaaaaaaaa. Ja. - Hoće pola sad, pola za večeru. - I sipaj sebi.-

"Pa kako to da izvedem??? To je na tri dela, ali ok. " - sipam njoj pun tanjir sa podgrejanom ćuftom, i molim boga da ne sazna da ne umem da uključim mikrotalasnu, jer ja to nemam, a i nije zdravo da imaš. Sebi sam sipala malo pa smo jele fino. Kuvani brokoli preliven sosom Holandeze, kog sam apsolvirala.

Baba reče da neće da skida protezu s noge, oće da idemo posle u kafić. - Oki doki!

Odo ja da se spremim, idem negde van kuće! Jeeeej!

I trebalo je da krenemo u kafić da baba uhvati sunca, koje je već počelo da se smanjuje ali je telefonirala s nekim skoro pola sata i ja sam je čekala na terasi da krenemo.

Za tu šetnju ima posebna kolica na električni pogon i sama se vozi. Put ispod kuće je od nekog kamenja pa je to smetalo točkovima do prelaska na behaton kocke. Idući pored nje, primetim da se na točak zalepilo kereće govno! Jeeess??? Nije šajze završilo u specijalnoj kesici, i u specijalnoj kanti, nego na babinom točku. Hodam ja pored nje, baba ne vidi, a ono svako malo procirkuliše pored njenog rukava. Bolje bi bilo da joj kažem.

-Frau Šmit , your wheal is dirty. I mislim se, sad ćemo da idemo na car wash negde... ili ko zna kakvo je rešenje za tu situaciju, kad baba kaže :

- Dont worry. It is KAKA . IT WILL FALL OF.

"Zajebavaš me baba ??? Vidim i ja da je kaka!"

Otpašće samo?! Odgovor koji ni u snu nisam očekivala. I tako mi sa šajzetom na točku stignemo i uđemo u neki mali kafić, pekaricu i prodavnicu ujedno. Sve ko apotekica. Sve po švapski, i baba se parkira uz stočić gde smo sele nas dve a šajze stoji od pozadi na točku i gleda u kelnericu kafića koja ga nije primetila, verovatno dok nismo otišle. U međuvremenu je dok se baba pomerala tamo vamo, govno otpalo na patos.

Tu je kraj priče o gadostima. Za taj dan. Ipak, samo ja imam oko za takve neke detalje, ko niko drugi ne primećuje. Ipak, misli su mi bile prikovane za to govno na patosu u švapskom kafiću, gde mu nikako nije bilo mesto. Ipak me proganjalo, ni krivu ni dužnu!

..........

Da pređem na narudžbinu. Jele smo kolače, ja neku čokoladnu tortu, ona nešto kao krempita torta i uzele kafu. Moj čokoladni kolač je koštao tri eura, a njen dva i četrdeset centi. Kafa je bila dva ipo eura. Cene kolača su jako bitne, jer je ona posle plaćanja računa, taj račun proučavala kod kuće, nekoliko dana, svako malo se iščuđavajući kako to kolač košta draj juro ?

"Šta sad da pričam s babom?"smeškam se , ali mi ništa ne pada na pamet. Dolaze tamo neki Nemci, ona priča s njima, meni super. "Muko moja pređi na drugoga ... "

Vidim neku policu sa prospektima, i odem do tamo kad ono neka knjiga, monografija tog područja, 700 godina nečega verovatno naselja na tom prostoru i donesem je za sto i krenem da listam jer ima mnogo fotografija. I pokažem je babi - kad se ona oduševi i uzme knjigu da prelistava, list po list, a knjiga debela... Vidim ja da ćemo da ostanemo tamo do sledeće godine, ali bar ne moram da pričam ništa. I tako je to super prošlo. Provele se ja i baba, šajze ostalo da ga počisti kelnerica i vratimo se kući. Sad sam stvarno umorna, ali sve u svemu lep dan beše.

#gastarbajteri #dijaspora #srbi u frankfurtu #srbi u berlinu #airsrbija #kombiprevoz #carina #švararbajt #negovateljice #pflegedienst #nemačka #iseljenici #život u nemačkoj #društvene mreže #fejsbuk #grupa za negovatejice #pflegearbeit grupa za negovateljice

0 notes

gardenenigma · 10 months

Text

sačuvala sam silne neke recepte na yt da bih znala šta da kuvam kad budemo živeli zajedno 🤗

0 notes

ti-i-ja-mozda-nekada · 4 years

Text

Pripazi na dečka, rekla joj je Ana.

– Evo, baš sam pošla povodac da mu kupim. – rekla je ironično. – Kakav mi je to dečko kad moram na njega da pazim?

– Ne znam, ali nikad ne možeš da budeš previše oprezna. Ne znaš ti kakve sve veštice postoje! To ne gleda ni da l’ je zauzet, ni da l’ je oženjen, ni da l’ ima decu. Ako se namerači!

– Šta ako se namerači?

– Pa preotme ti ga, ženo!

– A vala ako se ljubav može preoteti, nek ga uzme!

– Samo se ti šali. – vrtela je Ana glavom.

VANJA NIJE RAZUMELA TAKVE LJUBAVI

Nije to ljubav, ako njemu i dalje pada na pamet kako bi mogao još nekad negde sa nekom. Nije to ljubav ako moraš da paziš, da si i bolesna doterana i našminkana, iz straha da ne kaže: gle kakva je, moram da nađem bolju!

Nije to ljubav ako se šest meseci posle porođaja jedeš kao mlad mesec ispred ogledala, jer: strije, opušten stomak, glupi kilogrami koji nikako da odu. Nije to ljubav, ako on vidi to a ne majku svog deteta, divotu koja podiže novu divotu.

NIJE TO LJUBAV.

Vanja se nikad nije zanosila, ali je isto tako znala, ako se ikad od ljubavi zanese to će biti ono pravo. Kad je imala 14, tata je ostavio mamu. Zaneo se. Njoj i dalje nije bilo jasno kako.

– Možda je trebalo da više brinem o sebi – čula je jednom majku kako priča s nekim preko telefona. – Ovako, brinula sam o svemu, o kući da je čista, o poslu da se završi, za njega da ima skuvano i da je uvek ispeglan. Vanjuška moja zlatna da je zdravo i dobro. Nisam znala da će mu zasmetati što posle svih tih godina imam pet kila viška ili što nisam našminkana non stop. A ona mu je došla k’o s modne piste! Mislim, pogledaj nju, a pogledaj mene! – pa onda plakanje u dlan. – Dobro, dobro, u redu sam.

Nije bilo u redu.

Nije to bila ljubav. Pa neka je 100 puta bio njen tata. To se ne radi.

MUKA MI JE OD DEBELIH PORODILJA ŠTO KUKAJU!

Jednom je sedela u kafiću. Sveže ostavljena, jer je „previše dobra i pametna“ bile su njegove reči. Samo par dana kasnije saznala je da je već mesecima imao neku što je bila još bolja i pametnija ili možda baš suprotno, lošija i gluplja. Dovoljno glupa da naseda na fore: „Devojka treba uvek da izgleda lepo, ali tebi, srećo moja, za to uopšte nije potrebna šminka! Ti si prirodno lepa!“ Pa sat vremena ispiranja mozga kako ne treba da se šminka, kako ne mora na fakultet, kako je savršena…

Razmišljala je o tome što joj je rekla Ana, kako je trebalo da ga pripazi, kad je čula ženu za susednim stolom. Ljuljala je bebu u kolicima i vatreno pričala nešto, gestikulirajući slobodnom rukom.

– Mislim, šta je ona htela, čoveče?! Da se porodi i da se razvlači godinu dana sa deset kilograma viška! Mo lim te! Nije ni čudo što ju je ostavio! Muka mi je više od tih debelih porodilja što kukaju! Pa ženska glavo, mućni malo tim ćurećim mozgom! Ako se zapustiš, ne šminkaš, ne središ malo, zategneš, nemoj da se iznenadiš što odlazi kod bolje! Pa je l’ nije tako? Kaži, ’ajde kaži! Mislim, ja sam 15 kilograma skinula za četiri meseca, čoveče! Naporan trening, pazim šta jedem, šta pijem, a da ne pričam što čuvam bebu, kuvam, radim. Moraš se organizovati kako treba! Pa je l’ nije?

Vanja je sedela zabezeknuta. Nije imala ni bebu ni višak kilograma, ali je znala kako sve to što ta žena govori nije tačno. Nije dobro. Uvek je bila lepo obučena. Očešljana. Nasmejana. Kao nekad njena mama.

Dok se nije pojavila ta druga. Lepša, nasmejanija.

NIJE TO LJUBAV AKO ON MISLI DA POSTOJI LEPŠA.

Ne lepša na svetu. Lepša za njega.

Nije to ljubav ako se smeje salu na tvojim bokovima dok gleda utakmicu a ti nunaš bebu. Ljubav je kad te bodri. Kad kaže: Idi odspavaj malo. Ili: Ja ću da je uspavam, idi, napravi sebi kupku. Hoćeš da idemo na trčanje zajedno?

Nije ljubav ni kad te ubeđuje da se ne šminkaš, a posle govori kako si se „zarozala“.

Nije ljubav ako moraš na nju da paziš.

Ljubav je ta koja čuva vas dvoje. Koja ne poznaje maskare i kilograme, pudere i podočnjake.

Ljubav je ono ispod svega toga. Kafa koju popijete. Poljubac za laku noć.

Ljubav je „nema veze, smršaćeš, ja te ionako obožavam.“

Ljubav je podrška. Ljubav je osmeh.

Ljubav je tata koji vidi samo mamu.

Nije ljubav ako ti treba povodac.

Ljubav se ne zauzdava.

Uvek je tu.

#citati #tumblr #citati o ljubavi #ljubaav #ljubav #lovely

250 notes · View notes

iamonlywoman · 3 years

Text

Baka mi je govorila: Kad ostaneš sam i ujutru ustaneš, nemoj samo sebi skuvati kafu. Nameni kafu nekom svome nedostajanju.

Nikad mi to nije bilo jasno, mislila sam da time sama sebi otežava, da taj njen jutarnji ritual samo pojačava njena nedostajanja. A nedostajali su joj mnogi, od brata i sestara, pa do unučadi.

Skuva ona tako te kafe ujutru, ispriča im šta joj se dogadja dok oni nisu bili tu, upita ih za zdravlje, nasmeje joj se oko, a odmah zatim i zaplače.

Potroši tako sve emocije i protekle poluprospavane noći koje su se nakupile na duši. Podeli ih sa šoljicama kafe, sa fotografijama koje su joj bile stalno pri ruci.

Na kraju pogleda u ikonu iznad stola i onako setno kaže: hvala ti što su bili tu, nemoj dati ujutru da zaboravim opet, da im skuvam kafu. Možda nema ko da im skuva osim mene.

Bako, evo počela sam i ja da kuvam te kafe

3 notes · View notes

svetlanatatic · 3 years

Text

Ništa mi nije teško

Jutros me pita Una kako meni ništa nije teško...

... 06:25..mama,mama.. Hm, Srna je ustala. Dobro jutro Srna, ajmo brzo na nošu. U međuvremenu ustaje Una, sprema se za školu. Trčim, spremam joj doručak. Jaja ću, najbrže mi je. Srna, ne ustaj sa noše, ajde brzo da te obučem. Šta to miriše? Ulje, čoveče, jaja.. O dobro jutro sine, jesi se naspavao? Čuvaj seku idem da se umijem. Pljusnem se onom vodom, e sad mi je lakše. Dobro jutro lepotice, mislim se, pred tobom je još jedan lep dan. Izlazim iz kupatila i udaram u muža koji je sad ustao. Onako još polu pospan, u gaćama i potkušulji kao dedinoj pita može li jedna kafica. Može naravno, kako da ne može. Srna što plačeš? Am, am.. A pa ti si gladna. Ajde da jedeš. Šta ću da ti dam? Jaja ajde, najbrža su. Kafica je zamirisala.. Mmm sad ćemo zajedno da pijemo kafu. Taman dok Srna jede. Negde kod drugog srka, Srna je uspela sasuti jogurt u krilo. Ma nema veze, ajde brzo na kupanjac. E pa kad sam u kupatilu, daj da stavim veš da se pere. Srna je sređena, vraćam se da pijemo kafu, muža nema. Gde si čoveče? Pa popio sam kafu, espreso se pije odmah ženo, ali ajde praviću ti društvo. Bulji u telefon. Una traži šta će za užinu, sreća imam projice od sinoć. Problem rešen brzinom svetlosti. Taman sam popila kafu, kad eto ga Todor. Šta ćemo za doručak? Mislim se šta ću, jaja, najbrža su mi. Pišti nešto. Šta pišti čoveče, aaaaa mašina za veš. Završila. Čoveče, kako je dobro što pišti, ja i zaboravila da sam stavila veš. Prebacim ga u mašinu za sušenje i usput oribam lavabo, wc šolju, kadu i pločice. Srna što plačeš, a žedna si, ajde sok. Iscedim pomorandžu, stavim med, skuvam čaj za Todora. Sine, daj geografiju, moramo da ponavljamo. Slušam o mesečevim menama, razmišljam šta ću da kuvam, Srna mi visi na nozi kao koala na poslednjem drvetu eukaliptusa i umire od smeha, jer ja pokušavam da hodam. Čega sine poslednja četvrtina? A Meseca.. Mislim se kako sam ja došla do krompira. Aha, dobro, nastavi. Eto ga i muž. Želiš nešto ljubavi?.. Šta ćemo za doručak?..

Kako to misliš? Pa što bi mi bilo teško? Crna Svetlana jesi li mogla dati pametniji odgovor detetu?! Nema veze, mozak ne radi, ali telo još funkcioniše. Ajd, pravimo krofne... Jednostavno je, ljubav je to. Najjača sila koja pokreće.

#Ljubav do neba #Ništa mi nije teško #Jaja za doručak

3 notes · View notes

izvitoperenavila · 4 years

Text

Nikad nisam bila devojka koja moli i cmizdri. Ona koja će ti posvetiti pesmu. Nisam ona koja izrađuje slike i piše čestitke šarenim hemijskama. Ne pravim torte iznenađenja, generalno ne kuvam iz ljubavi nego isključivo zbog neizdržive gladi, a i to retko. Ne treba mi niko da me zove svojom jer sam uvek i pre svega sama svoja. Ne bojim se mraka, praznog stana. Uživam u tišini. Neću ti pričiniti zadovoljstvo da se osetiš neophodnim jer ćeš za mene da ubiješ bubu, uhvatiću je sama golom rukom u letu. Znam šta misliš i kad ćutiš. Osećam kada želiš da umeš da me slažeš i pre nego što progovoriš. Znam ti pokret kada sam ti okrenuta leđima. Volim kada me uhvatiš za ruku i pratiš moju želju jer uvek znam šta neću, ponekad, ređe i šta hoću. Ne volim nametanja, ne umem da pratim, ali mogu da te pustim da hodamo bok uz bok. Sa mnom možeš sve što hoćeš, ali uvek otvoreno. Ne podnosim muljažu. Za zaštitnika nema mesta pored mene, jer sama mogu sve. Jednostavno je i stvarno.

#ivanakovačević #moje misli #moje #o meni #balkan citati #balkan

4 notes · View notes

covjek-casopis · 4 years

Photo

književna pretpremijera: ZBIRKA PJESAMA ALEKSANDRA GAVRANIĆA "ŠIBANJE", Žuta kornjača, 1/2020, tri pjesme

GROBLJE SE ŠIRI

Biće prostora za sve kada budem leš moći ću da biram lokaciju pored poslastičarnice ili ispred džamije možda preko puta diskonta do groblja ću da dođem sa svih strana nije važno da li se vraćam sa mora ili planine da li sam kolima ili pješke groblje će uvijek da dočeka da se nađe neće biti stajanja jer groblje će da ugosti da se raširi zbog nas da budemo dobro da budemo srećni da budemo djeca djeca našeg groblja.

***

RUTINA

Idem na posao kupujem povrće čitam knjige i to mi je dovoljno nemam psa jer... nemam ni mačku imam sranje kad se napijem i podijelim ga s prijateljima skoro mi se javio drug iz Češke pitao me je šta radim rekao sam mu da kuvam i da na poslu nije loše on je rekao da je hladno i da se ne planira vraćati.

***

PAKOVANJE

Bili smo u gradu šibali se kao manijaci vukli pili spakovali se kao sardine bili smo u gradu usisavali kao ludi pušili srali otvarali se kao tunjevine bili smo u gradu prazni na klupi mokri u mraku znojavi čekali smo nekoga da dođe da poštedi da zagrli.

ALEKSANDAR GAVRANIĆ (1988.) je glumac i pjesnik iz Podgorice. Radi u Crnogorskom narodnom pozorištu. Objavio knjigu poezije Usta (Nova knjiga, 2016) za koju je dobio nagradu na Ratkovićevim večerima u Bijelom Polju. Poeziju objavljivao u časopisima Ars (Cetinje), Skript (Cetinje), Agon (Beograd), Beton (Beograd), Zarez (Zagreb), Kritična masa (Split). Poezija mu se našla u nekoliko regionalnih zbornika. Za izbor iz zbirke Šibanje nagrađen na konkursu PAF 2019 (Podgorica)

#Aleksandar Gavranić #Šibanje #poezija

2 notes · View notes

hodajucijukebox · 5 years

Text

Probudiš se, otvoriš oči, šta ti je prva misao ovog jutra? Meni si ti prva misao. Dok perem zube, razmišljam o tebi, Dok kuvam prvu jutarnju kafu, puštam neku muziku, jer u ovom trenutku ne želim tišinu, želim zvuk i miris kafe i miris mora, želim neki drugi život, o kojem maštam, želim tebe, želim da me razumeš, iako i sama znam da sam nerazumljiva. Ne može svako da razume potrebu za životom i smrću, preveliku osetljivost a još veću zatvorenost, ali nekako u tom mom svetu, gde se ujutru sluša lagana muzika, gde zajedno pijemo jutarnju kafu dok sedimo na terasi i gledamo more, ti to sve razumeš, i ne da razumeš, nego ti to voliš. Voliš kako te budim, voliš kako poludim, voliš kako želim sve. A i ja volim sve tvoje, tebe celog, I oprostim ti sve, i oprostiš mi sve, i eto, imamo savršeno jutro, savršenu ljubav. Znaš i sam da uvek hoću savršenstvo, iako i sama znam da to ne postoji. Ja želim da napravim svoje savršenstvo, ja želim da mi pomogneš da rastem, a ne da me uništitš, ja želim da tebi pomognem da rasteš, da se nikada ne osetiš da te nisam izabrala, Ja želim mir, Želim da sam negde gde nema gužve, želim da mogu da budem sama sa svojim mislila, dok si ti u njima i pored mene, Ja želim sve, i želim sa tobom, i želim da ovo jutro bude bar nalik mom jutru u mojoj glavi. M.R

122 notes · View notes

receptikuvaronline · 2 years

Text

Džigerica u slanini - Jelica Podraščanin

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/dzigerica-u-slanini-jelica-podrascanin/?D%C5%BEigerica+u+slanini+-+Jelica+Podra%C5%A1%C4%8Danin Recepti+i+Kuvar+online

Džigerica u slanini - Jelica Podraščanin

Džigerica u slanini.

Džigerica u slanini, sastojci:

500 gr pileće džigerice,

20 tankih šnita slanine,

so.

Za prilog:

šolja za belu kafu pirinča,

2 glavice crnog luka,

ulje,

so,

biber.

PROČITAJ: Dinstana zelena boranija – Recepti i Kuvar online

Džigerica u slanini, priprema:

Džigericu prepoloviti na dva dela i uviti u slaninu i pričvrstiti čačkalicom, pa ih poređati u tepsiju.

Peći u rerni na 200 stepeni da porumeni.

Pirinač obariti sa 2 šolje vode.

Na ulju propržiti luk iseckan na kocke i dodati pirinač koji je ispran vodom, posoliti, pobiberiti i izmešati.

Servirati džigericu i pirinač.

Jelica Podraščanin

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

#biber #crni luk #džigerica #kuvar #pileća džigerica #pirinač #recepti #slanina #so #ulje #Isprobani recepti #Recepti #Ručak #Ručak na brzinu #Šta da kuvam

0 notes

negovateljica · 7 months

Text

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 004

Oktobar 2019 , treća noć

Sinoć, kad sam sišla iz njene sobe, krenem da pišem ovo i izgubim predstavu o vremenu, i tek vidim da je pola jedan i da mi se užasno spava . Ovde je inače mrak od osam sati. Noći su vlažne i hladne za ovo doba godine. Zaspala sam za tren. Iz sna me probudi kućni telefon koji zvrcka što znači da me Frau baba zove.

"O jebemusunce! I mesec koji moj sad oće, samo što sam legla" I pravim se da ne čujem, ali ona besomučno zvoni. I ustanem ja. Šta ću, natučem majcu i pantalone pa odem na sprat da vidim gde gori.

-What do you need ? - Pitam ja, a jedva gledam. ( Šta ti treba ?)

- I need šnaps ! - ( RAKIJE MI DAJ !)

" ŠNAPS ?! U OVO DOBA NOĆI? ŠNAPS TE JEBO! OĆEŠ ŠNAPS? ŠNAPS IT IS!!! SAD ĆEŠ DOBIT ŠNAPS! "

Samo sam podigla obrve, uzela pljoskicu sa stola i odem u kujnu i nalijem je iz itarske flaše,do vrha.

Odnesem babi u sobu šnaps - kad ona zaprepašćeno: – THIS IS TOO MUCH! - ( OVO JE MNOGO )

"Ma teraj se bre u pičku materinu , šta sad oćeš da idem u drakstor da ti kupim unuče ???"

- You do not have to drink it all - Ne moraš sve da popiješ - rekoh i okrenem se na peti i vratim se u krevet.

Još je bila noć kad je kućni telefon opet zvonio. Pogledam na sat ono sedam sati - a mrklica napolju ... Tražila je jutarnji šnaps. Ponovo sam nalila punu pljosku iz iste flaše.

I naravno od spavanja više nije bilo ništa, ležala sam još malo i ustala da kuvam sebi kafu.

Babe nema iz sobe. "Pa težak je hengover od pola litra šljivovice .. i ja ne bi mogla da ustanem kad bi to sve sasula u sebe ."

Ona inače uveče spremi 380 grama rakije - bruto doduše , staklena pljoskica i plastična flašica imaju neku težinu, ali baba rokne najmanje pet rakija za veče i to joj je doza za "guten šlaf" da može da zaspi. Ja sam mislila da me moja prethodnica zeza kad mi je to pričala da baba pije rakiju da bolje spava. Uveče se obeznani, bolje rečeno, a inače ima punu natkasnu lekova i u kujni. Jedan kuhinjski element je krcat kutijama s lekovima, kapima, preparatima. Nije mi palo na pamet da baba može da rikne od te kombinacije, ali valjda lekove pije po receptu, ne pije ih više nego što treba ...

Ali sve u kombinaciji sa rakijom ???

Ipak se nisam previše udubljivala u to. - Želiš rakije ? Izvoli. Tvoje zdravlje nije moja briga, samo me pusti da spavam ko čovek. -

U neko doba oko 11 sati pojavljuje se baba sa vunenom kapom na glavi:

- Aaoooh I have pain !!! I am not feeling well. - Imam bolove, nije mi dobro.

"Ajdeee ?"

-You gave me to much alchohol this morning ! You should pour to me one half of a glass . ( Dala si mi previše alkohola jutros. Trealo je da mi sipaš samo pola čašice.)

"Pa ja sam ti kriva sad ???"

- You asked for it ! You wake me up and asked for the šnaps!

( Pa ti si tražila alkohol. Probudila si me i tražila rakije! )

-But you gave me full botle of 42 % , I needed 38 % it was to strong for me. - i drži se za glavu. Dala sam joj rakiju od 42 % alkohola umesto od 38% koju ona pije.

"Ma da .. ta od 38 prsent je šumadijski čaj, bozica. Ne bi te bolela glava sad. Sram me bilo da me sram bilo."

I baba neće da komunicira , otišla u kupatilo, sedi tamo, puši, sluša muziku i drži se za glavu, čeka da je prođe. Vrata od kupatila su ostala otvorena, pa sam mogla da vidim. Razmišljam čime se leči mamurluk i pitam je da li hoće malo soka.

-Najn , danke. - ( Neću, hvala )

"Ponuđena, kao počašćena. Ako nećeš, ne moraš." Rasonica ovde ne postoji, ni kao ideja.

Popušila je paklu cigareta u kupatilu, a inače zatvara vrata od dnevne sobe gde inače puši da joj ne ide dim u hodnik i spavaću sobu.

......

Na red je došo ručak. Juče smo iz kupovine donele neke spremljene ćufte, pakovanje nešto manje od kila i ja vidim na tacni jedna ćufta a plastika od ćufti prazna na stolu.

„ Dal je moguće da je pojela sve ćufte sinoć? Ili jutros ?" Ne mogu da verujem. Inače jede vrlo malo. Pitam je šta će za ručak – ona oće ćufte - ali ih zove frigadele.

"Pa gde da ti nađem ćufte sad kad ono pakovanje prazno?"

- In the refrigerator! They are frozen. - Stavila ih je u zamrzivač - kaže baba.

" Ooooo", laknu mi, ali samo za trenutak, jer ona hoće nove ćufte, ne te iz zamrzivača, nego da joj spremim nove od melvenog mesa koje smo takođe kupile.

I onda nastaje nova agonija ... Krećemo da zajedno spremamo ručak dok mi ona objašnjava kako da napravim ćufte a da ispadnu ćufte kakve ona voli i to zašta smatra da su ćufte, kao i na način kako ona misli da se prave.

- You do not know how to make hšhazešfvasesfoaijfi - nisam odmah zapamtila frigadele. Kaže mi da ja ne umem da spremim ćufte.

-I know, but I do not know if you will like it my way ? I put onions in that.- Umem, ali ne znam da li će da ti se svide. Ja stavljam crni luk u to.

-Yes , onions. One oniion is good. - Nema ništa protiv crnog luka. Onda natoči vruću vodu u šoljicu i potopi parče tosta , pa ga ocedi od vode.

Za to vreme ja je pitam kolike hoće da joj budu ćufte. Zahvatim kašikom malo mlevenog mesa i pokažem joj to kao primer. Ona me gleda ko debila i kaže: - HALF - POLA. Ja prepolovim ono iz kašike i pitam je:-This much ? - Ovoliko ?

Ona nemoćno sleže ramena - Noooo, it is too dificult with you .. Bibi has spoiled me .. and you do not know anything.

- Neee, preteško je s tobom. Bibi je mene razmazila kao malo dete a ti ništa ne znaš.

I tek mi pokaže rukom na pola pakovanja mesa - da od toga oće ćufte !!!

"Aaaaaaaaaaaaaaa! Pa lepo kaži baba !" Ona je ladno mislila da ja oću da pravim ćufte od pola kašike mlevenog!! Verovatno i deluje debilski :)

I onda ja dovršim operaciju pravljenja ćufti, isposlujem cutting board za onions , dasku za sečenje luka- koji sam naseckala na naj-klajne parčiće i napravila smesu za ćute.

- Rukama ili kašikom ? - pitam pre nego što se dohvatim da mesim meso.

- By hands, it is ok - kaže - može rukama.

- Where is oil ?- pitam dalje ja.

Baba je ospice dobila odavno i svako novo pitanje je izluđuje , ali njena kujna samo izgleda obično ko naše kujne , ali tu vreba milijardu opasnosti da nešto nisi stavio gde mu je mesto ili nedaj Bože svemirske katastrofe da ti kaplje voda ili prska zejtin iz tiganja. A tajno sklonište za krpe još nisam otkrila.

Ćufte se prže na malo ulja, tj nekoliko kapi.

"Ma da .. važi na garaži!" Sunem ja još, kad je baba izašla da može to lepo da se isprži. Inače se u tom skupocenom, toliko posebno čuvanom i održavanom teflonskom tiganju pljeskavice prže u lebdećem položaju kako se ne bi teflon izgebao, jer kad bi videla belu reckavu liniju verovatno bi dobila infarkt momentalno. Pljeskavice se obrću silikonskim nekim predmetom koji je neprirodan i veštački do gađenja , ali nečujno sam se pomagala viljuškom da se jebene ćufte ne raspadnu kad ih budem okretala tim predmetom.

Uz ćufte se jede boranija nepoznate sorte. Mahune su veličine lenjira za geometriju, onog od 30 cm, zelena, nikad videla u životu. To se kuvalo petnaest minuta po babinim instrukcijama i sve vreme dok se sve to krčka na štednjaku strepim da se ne isprska šporet , što je katastrofa u najavi. Kad sam msilila da je boranija kuvana , baba je utvrdila da je žilava. " Što li? Pitam se... Pa kad je tolka porasla verovatno se užilavila , jaranice." I vratim ja to da kuvam na ringlu još petnes minuta. Valjda se skuvalo, nema koske. Odnesem babi parče da proba ...

- Das ist okej ... You put in here some salt and Holandeze. -

-Dobro je sad. Stavi ovde malo soli i Holandeze. -

"Salt je so, a šta je Holandeze? " Otvorim frićider i pročitam sve naslove na flašicama u vratima i nigde ne piše Holandeze. Znači, opet moram da odem u dnevnu sobu i da je pitam gde je taj holandeze, iako nemam pojma ni šta je to.

Ona ode u kujnu i iz frižider sa police izvadi tetrapak,kao palvaka za kuvanje.

- AAAAAAAAAA . Okej . - Kažem ja uz osmeh - slatko sa šlagom.

E sad treba da ocedim vodu iz boranije. I naravno iz šerpice mi ispadne nekolko komada boranija u sudoperu., koja nije prljava od silne higijene, ali nije ni sterilna.

I de ću s tim uopšte? Ako odem na terasu pored babe do kante sa "bio otpadom" u ruci ima da me provali da bacam nešto, što sad nije momenat da se baca.. Da zviznem kroz prozor komšije ima odma da me prijave u policaj. Da šutnem u kantu za đubre ispod sudopere, baba možda vrši popis stvari u kanti pa će da vidi boranije a onda sam najebala. I sipam ja Holandeze u šerpicu, posolim i promešam, pa pokupim one komadiće boranije iz sudopere, pod vodom operem pa ih ubacim nazad u šerpicu. Servirala sam ćufte i boraniju na dva tanjira i odnela u dnevnu sobu za trpezarijski sto.

Konačno je baba dočekala svoje ćufte sa prilogom i napucala se da je zaboleo stomak, pa je tražila čaj mit anis und kim. Das ist gut fur stomak. Čaj od anisa i kima, koji je dobar za stomak.

"Ja ja ... Zer gut. "

Posle ručka sam sišla u svoju sobu na odmor. Baba valjda neće da me cima više do večere.

Samo me je jednom zvala telefonom da joj zatvorim prozor u kujni jer ne može da dohvati i vidim nasmejana je. Pitam je kako je , ona kaže : - Gut.

"E vala bogu da si gut ... Ćuuus." i vratim se u svoju sobu na mobilno dopisivanje preko mesindžera sa nekoliko dopisivača istovremeno. Ta aktivnost nema milosti, jer kad jednom kreneš to da radiš to ne može lako da se završi, a treba priču o šnapsu istipkati deset puta. Ispraznila mi se baterija zbog svega.

U neko doba čujem neko dolazi kod babe koja je pre toga dugo telefonirala.

Mislila sam da se žali na mene .. i gotova je stvar, dobiću otkaz sto posto. Ali sam se trudila da me dočj šprehenzi odozgo ne dotiče i nastavila sam da dopisujem.

Posle nekog vremena vrataranja , razgovora na nemačkom , kome temu prema intonaciji nisam mogla da odredim, dal je razgovor ljutit ili nešto slično, ali kao što rekoh – ni ne tiče me se. Ako im trebam nek me zovu, ja sama da se penjem gore neću, samo da me iskuliraju.

Onda čujem da neko silazi niz stepenice s kerom koji sitno cupka šapicama po drvenim stepenicama od kojih druga odozdo škripi.

Nok, nooook! . Kuc kuc ! - Čujem ispred vrata i pojavljuje se Nemica , nasmejana, kod mene u sobi.

To je Sabina, žena koja je čuvala babu dve godine pre nego što su počele Srpkinje da je čuvaju ...došla je da mi da instrukcije i da mi pokaže šta mi je nepoznato.

Ufff, pade mi kamen sa srca, ja reko došla da mi očita neku bukvicu, kad ono sasvim suprotno. Šta ti je navika da očekuješ najgori mogući scenario u svakom slučaju.

I ta Sabina govori engleski 30 posto, ali se razumemo. Pozvala me da se popnem gore kod njih. I ja odem, kad ono i baba nasmejana, sve šoon... bite šonn... klasse ... NATURLIH.

Baba nije gladna. Čudo bi bilo da jeste. Popismo kafu sa Sabine.

Bibi je u međuvremenu javila da su joj Mađari napisali kaznu od 70 eura za prekoračenje od sedam dana za koliko je premašila dozvoljenih 90 za boravak u EU. To je bio posebno traumatičan događaj i za babu i za nju, jer nije imala sreće da se nekako izvuče, nego je morala da uplati te pare kad je došla u Srbiju i imala muke da nađe banku koja će da joj promeni eure u forinte.

.......

Onda je došlo vreme za šauer, moje tuširanje. Moram bre, da se konačno okupam, ovo mi je treći dan na bebi vlažnim maramicama.

Inače je baba mađioničar. Ona se sama kupa a posle njenog kupanja mi je prvi dan rekla :

- You can clean the bathroom now. ( možeš sada da počistiš )

"Pa suncemujebem šta da klin??? Kad se sve cakli. "

Kako baba uspe da se okupa a kada suva ko barut - ja stvarno pojma nemam.

Prvi dan kad sam stigla bila sam preumorna za kupanje. Drugi dan sam videla to čudo od suvoće kupatila pa pretpostavljam da se i od mene to očekuje, ali ja pošto nemam natprirodne moći nisam odmah smela da se usudim da uđem u taj hram higijene i da probam da se tušnem. Ali večeras moram da se okupam pa kud puklo da puklo i ako zbog šnapsa ne dobih otkaz zbog kupanja sigurno oću, jer da se okupam bez vode ne bi umela, a oni to izgleda to rade .ili se kupaju na neki kompresor. #jebemliga ...

I baba mi ljubazno objasni gde imam sterilne peškire, preuredno sklopljene i prepusti mi kupatilo tj tuš kabinu. Uđem ja zaključam vrata i priđem uz tuš - koji u životu videla nisam ... nešto kružno sa dijamantom u sredini i ručka odozdo. Tuš baterija normalno zakačena crevom za držač, ali kako se sad ovaj tuš pušta ? Sve mu jebem da mu jebem .. Uvatim za ručku i cimnem levo desno .... Ništa.

Povučem prema sebi ...ono krene - ali se u isto vreme i dijamant u obliku velikog dugmeta RASPADNE NA SASTAVNE DELOVE A TA RUČKA ZVEKNE O POD TUŠ KADE !!!

TINUNINUTINUNINU. Baba je čula tresak i iz hodnika prestrašeno pita na nemačkom: - WAS IST PASIEREN???

Ja otvorim vrata i pokažem joj metalnu ručku koju sam podigla s poda ...

I čekam da me ustreli ...

-How did this happened? Can you put it back? Šta se desilo? Možeš li to da vratiš nazad?

-Yes, I will put it back. Vratiću ga - kažem ja...Kad bi se zajebavali... Kako da ga vratim nazad, kad mi deluje kao slomljeni čelični deo ili slomljena imitacija metala od tvrde plastike.... upičkumaterinu ... ajde sad KLIKNI... KLIKNI NAZAD... KLIKNI MOLIM TE KO BOGA, KLIKNI PLASTIČNA NAKAZO... KLIKNI BREEEE, ODE MI GLAVA... KLIKNI, GOVNO JEDNO...

I u neko doba uspem da slložim sastavne delove u kružne proreze, i da zakačim ručku negde unutra kako je valjda bilo a da sve ne ispada napolje... i da klikne... Pokupim peškire i odem u dnevnu sobu da kažem babi da sam vratila kako je bilo i vratim se u sobu. Dosta mi je sranja za danas, tuširaću se sutra kad budem dobila instrukcije kako se pušta jebeni tuš. Ili možda kad odem kući.

Update: Tuš je već bio slomljen, pa lepljen i pušta se tako kako sam i ja probala da ga pustim pa se raspao...

..........

Grrrrr, savršeno savršenstvo nemačko... bolesno perverzna pedanterija, sterilizacija žvotnog prostora, obožavanje đubreta koje ima svoje praznike u mesecu kad ga đubretari konačno preuzimaju u noćnim časovima, kao da je neka sekta u pitanju... besomučno razdvajanje hartije od folije, tegle od flaša po bojama, bio otpad , pičke materine, a onda se isti taj Nemac ili Nemica zemljoše, upropasti i obeznani od alkohola u toj meri da se bukvalno upiša u krevet ... I onda ja treba da se pravim da to ne vidim, a i pravila sam se i nije mi tražila da joj menjam posteljinu, samo sam prema šemi sklopila jorgan a čaršav nisam ni pipnula sem za krajeve da ga zategnem. Šon ... šon. Jebemvammateronunenormalnu. Od onolikog alkohola ladno je mogla i da se usere u svoj krevet, ali vala bogu pa nije .

Razmišljam da li je ovo sramota što pišem ??? Čija sramota? Koga treba da bude sramota?

Bakica je u suštini fina jedna osoba, ljubazna, dok je ne uhvate lutke pa pošandrca, kao sinoć kad je tražila nešto po frižideru panično preturajući pakovanja sa mesnim proizvodima. Pretpostavila sam da je nešto belo - wajs tražila ali ga nije našla pa je besno napustila kujnu, a dotle je bilo sve u najboljem redu posle šopinga u gradu.

#gastarbajteri #život u Nemačkoj #naši u Nemačkoj #Srbi u Frankfurtu #Dijaspora #iseljenici #odlazak iz Srbije #negovatljice #nega starih osoba u Nemačkoj #pfhlegedienst #pflegerin #gerontološka sestra #gerontološka služba u Nemčkoj #švarcarbajt #rad na crno #šengen viza #carina #kombi prevoz

0 notes

pisofmajnd · 5 years

Text

O novom mestu

Moj novi stan. Imam već tri biljke: kaktus, jagodu i čuvarkuću. Kada sam od drugarice dobila jagodu, nešto mi je bilo neugodno, jer nisam bila sigurna hoću li umeti da brinem o njoj kako valja. Ne znam je li jagoda osetila to, ali je neko vreme potvrđivala tu moju sumnju, tako što bi povremeno potpuno klonula u svojoj žardinjeri, a povremeno bi se podigla i delovala ok, pa tako jačala moj osećaj gubitka kontrole nad stvarima. Zato sam se trudila, kad god se vraćam kući odnekud, da je pomazim i da joj kažem neku dragu reč, jer sam želela da oseti nežnosti.

Do mog stana se dolazi kroz jednu terasu, oblika ćiriličnog slova P, sa koje se vidi unutrašnje dvorište i veš koji visi sa kanapa. Već to što postoji unutrašnje dvorište zvuči posebno, a ulazni hol ima čak i stubove sa ukrasima, takve da mi je jedno vreme bilo apsurdno da ja živim u tako jednoj gospodskoj zgradi. Da je zgrada gospodska, to je nesumnjivo, jer je u njoj i jedan klub u kom uveče svira „ozbiljna“ muzika, a koji posećuje cenjena publika.

Brinula sam vrlo o tome kako ću se upoznati sa komšijama, sa kojima delim tu ulaznu, kao P, terasu. Prvu komšinicu sam upoznala, pre par nedelja, baš na terasi; izašla je i pitala me jesu li mi radijatori mlaki. Ušla sam da vidim i jesu bili mlaki. To je bio prvi dan da su počeli da greju. Sada već poznajem po jednog predstavnika oba stana, a iz viđenja znam i psa i mačku iz stana prekoputa. Tu mačku sam, inače, uhvatila jedne noći kako, stojeći na svom prozoru, nešto gleda u mom pravcu. Ne znam samo kakva posla ima da gleda u moj prozor noću.

Veš prostirem unutra, pogotvo kad perem donji veš, jer šta ako dune vetar i odnese nešto preko ograde u to unutrašnje dvorište. Posle bi mi se i pas i mačka sigurno kezili, ne znam kako bih ih pogledala u lice.

Upoznala sam i jednu bakicu, ali ona nije sa naše terase. To se desilo tako, što sam pre neki dan silazila niz stepenice i čula da neko otvara vrata od lifta, ali ne ulazi u njega. Kad sam stigla do dna stepeništa, ona me je čekala, da kaže s veseljem: „A ja čekam da vidim ko silazi!“ i posle je valjda ušla u lift. Ja sam verovatno, kao sva gradska omladina, kiselo i rezervisano, napravila nešto s licem i ispustila neki poluglasan zvuk, lomeći se između toga, nervira li me to što se desilo ili mi je simpatično.

Prvih dana, imala sam osećaj da, sad kad sam iznajmila stan, ima da ga čuvam, to jest, ne smem nikuda iz njega. Sad kad sam iznajmila stan, ima da ga koristim i sedim lepo u njemu. Nisam ga valjda iznajmila da budem negde drugde. A kad nekud odem, imala sam nelagodu, vezanu za to da će možda neko da provali i ukrade nameštaj, i kako ću onda pred stanodavce?! Ili, još gore, da sam ostavila ringlu upaljenu, da sam spalila stan, i kako ću tek onda pred stanodavce?! Jednom sam tako bila u poseti kod roditelja, i zaspala sam jer sam nešto bila umorna, da bih se ubrzo, poludela, digla iz sna i najavila da moram kući, da vidim da li sam ugasila ringlu.

Voda. Voda se čudno ponaša ovde. Iz česme me male struje treskaju iznutra po prstima. Uvek ima vode po pločicama. Barice neobjašnjivog porekla... stalno stanem u neku, da osetim kako mi se čarapa kvasi hladnom vodom. Poraz i uvreda. Jednom je bilo pivo koje je bilo procurilo iz frižidera i prošlo skoro do sudopere. Često ugazim u vodu u kupatilu, i stalno sam mislila da se potkrada dok se tuširam. U stvari je grejač u bojleru propadao, pa je iznutra tajno curilo.

U petak je stanodavac-muž došao i otvorio utrobu bojlera i onda su se survavali voda i toliko taloga kamenca, a on bi povremeno podsticao pa vadio šakama. Učinilo mi se da je bojler kao neka životinja... i sada, kad pišem, mi je tek jasno: babina krava treba da se oteli, a veterinar zavlači svoju šaku u guzicu kravinu i odatle vadi izmet... Mora da mi je taj prizor, odnekud iz detinjstva, bio u pozadini svesti, dok sam gledala kako ide to iz bojlera. Posle sam malo osmotrila taj kamenac i bio mi je manje gadan, podsetio me na soju. Ostalo ga je po celom kupatilu, baš me unervozilo to. Iste večeri sam uzela da ga čistim, iz straha da, ako to ne uradim tada, neću nikada.

Od kada sam se preselila, imam taj mali strah. Jer, nisam bila uredna kod kuće. Soba bi mi bila u neredu i u slojevima prašine mesecima, a nikad se ne bih setila nešto da skupim po stanu, da očistim, da pospremim. Bila sam skoro potpuno odsečena od tog mesta. U prolazu, kako kaže moja mama. Ovde mi je bilo važno da odmah suzbijam nečistoću, čim mi se učini da će je biti, jer sam se plašila da će me progutati ako to ne uradim.

Uvek odnekud kaplje, našla sam pun bokal vode u aparatu za kafu, a nijednom ga nisam koristila... izgleda, kapalo je iz ventila iznad. A onda, kada sam podmetnula lavor – ništa iz njega. Ili, jutros u pet, iz čista mira, zateknem mali mlaz vrele vode koja se puši iz slavine u kupatilu. I onda sam vrtela i vrtela onu ručicu, da ga prekinem, a ona se samo okretala. Sve mislim da nekog sa mnom ovde ima, a da komunicira pomoću vode.

Kad se dve stvari dese jedna za drugom u vremenu, a ti ih misliš kao uzrok i posledicu, pa je to – ako su samo prividno povezane – magijsko mišljenje, zar ne. A ako se drugi događaj desi, a prvi događaj ostane tajna, sledi objašnjenje čudom; sasvim legitiman sistem objašnjenja u detinjstvu, a sada me ispunjava nelagodom odrasle osobe koja nikada nije bila iskreno racionalna, samo je naučila da tako govori i naučila: racionalne stvari da jesu, a iracionalne da nisu.

O tome, kako se hranim. Ne znam da kuvam. To jest, osim kafe, makarona i nudli, ne znam da kuvam. Zbog toga što kupujem hlepčiće u zdravoj hrani, i urme, volim da mislim da jedem zdravo. Istina je da ne jedem toliko loše koliko neki drugi ljudi možda, ali da u suštini jedino jedem hleb i musli. I urme.

O tome, šta radim po ceo dan. To što mi je posebno zanimljivo je da zovem ljude da mi dođu u goste. Osećam mnogo više lakoće u tome sada, nego što bih ikada osećala kod stare kuće. Nekad se posebno spremim, pa kupim i kekse u zdravoj hrani, a nekad imam samo čaj. Ako je više gostiju, onda im skuvam čaja u šerpi, jer džezva nije dovoljno velika. Tek sam danas nabavila cediljku. Oni kada bi pili čaj, stalno bi pljuvali travke. Ja im uvek lepo kažem da će da se slegne i padne na dno šolje, ali oni samo pljuju. Imam i dosta vina, donosili su mi na poklon, pa sad već imam nekoliko boca. I to isto volim da pijuckam zajedno. Samo, vino treba malo duže dok se otvori, i uvek se ide ukrug, da svako malo proba, pa na kraju neko uspe da otvori.

Otkrila sam da mi je odavde lakše da odlazim. Manje se osećam ukotvljeno, manji je napor da izađem iz kuće i osećam se nekako pokretljivije. A svet mi se ukazuje kao neko veliko polje, na kome se odvijaju u vremenu događaji kojima se može lako prisustvovati, sve što treba je da se skokne do tamo. A sav prostor je nekako uvezan i dostupan, kakvim mi se inače najviše činio leti, noću. Prijatelji su ljudi koji se mogu lako pokupiti u tom polju, i onda već nekud vitlamo.

Kad sam sama u stanu, uzmem da nešto radim. Na primer, ujutru pakujem krevet i radim vežbe.

Kad jedem doručak, uzmem jednu knjigu koju čitam pa podvlačim delove koje hoću da zapamtim.

Posle šaljem poruku roditeljima da proverim jel su ok i proverim fejzbuk da vidim da mi neko nije pisao.

A pre nego što izađem u svet, proverim još i poslednje stvari: svoj odraz, ringlu.

1 note · View note

psihocentrala · 2 years

Text

Emocionalni okidači: kako ih prepoznati i isceliti

Šta su emocionalni okidači? To su ona super-reaktivna mesta u nama koja se aktiviraju nečijim ponašanjem ili komentarima. Emocionalni okidač je sve što nas emocionalno pokreće. Obično su produkt prošlosti, nerazrešenih osećanja i ponašanja. Kada se pokrenu, možete se ili emocionalno povući i jednostavno se osećati povređeno ili ljutito, ili odgovoriti na agresivan način, zbog čega ćete verovatno kasnije zažaliti. Reakcija na okidače je intenzivna jer se branite od bolnog osećaja koji se pojavio. Zmislite da vam kolega kaže: „Nisi dovoljno pametan da se prijaviš za taj posao“, ili vam rođak kaže: „Već si matora za udaju“. Okidači se bude. Osećate se uznemireno, počinjete da sumnjate u sebe i osećate se inferiorno. Međutim, ako ste na takve izjave pomislili: „To je smešno. Naravno da sam kvalifikovan za taj posao“, ili „Bez obzira na moje godine, mogu da nađem divnog partnera“, vaši okidači nisu pokrenuti, jer prepoznajete svoju pravu vrednost. Emocionalni okidači su rane koje treba da zacele. A uverenja koja okidači pokreću zasnovana su na strahovima, ne na stvarnosti. Ukoliko se okidači često aktiviraju, to je iscrpljujuće i bolno, posebno za visoko osetljive i empatične ljude. Priča jedne Mile „To me je tako naljutilo“, rekla je Mila. „Mnogo me je uznemirilo, ali ne znam zašto. Čak i veće stvari su me manje ljutile.” Ovim rečima Mila je opisala svoje emocionalne okidače. Kada joj je suprug rekao da bi bilo lepo da ona više kuva, pobesnela je. Ono što nije mogla da shvati je zašto. „Zašto jednostavno nisam mogla da ga pitam zašto želi da više kuvam? Ili sam jednostavno mogla da kažem ne. Ali umesto toga- eksplodirala sam. Nakon dužeg razgovora, Mila je objasnila da je njen otac uvek očekivao da majka brine o svemu u kući. Kuvala je, čistila, sama brinula o deci. Mila se zaklela da nikada neće biti takva, jer će se udati za nekoga ko neće doprinositi samo finansijski. Dakle, kada ju je suprug zamolio da više kuva, ona je to shvatila kao znak nepoštovanja. Kao što je i sama objasnila: „Takva izjava je u meni pokrenula sve emocije koje sam imala kao dete gledajući kako moja mama robuje za porodicu kao da se to od nje očekivalo. Gledajući kako moj otac ne poštuje njene potrebe. Samo što do sada to nisam uspela da povežem.“ Nakon što je shvatila da je više uznemirena zbog svoje prošlosti nego zbog želje svog muža, Mila je odlučila da razgovara sa njim. Objasnio je da će raditi do kasno sledećih mesec dana i da neće stići kući na vreme da kuva. Pošto Mila dolazi ranije sa posla, nadao se da će ona skuvati večeru, kako ne bi morao da jede nešto nezdravo usput. Mila je u razgovoru spomenula šta ju je mučilo i posavetovala je supruga kako bi mogao bolje da joj pristupi u budućnosti. Takođe je bila u stanju da sasluša njegovu želju, a da je ne tumači kao zahtev. Isceljenje znači slobodu Emocionalni odgovor pokreće se kada pomislite da vam neko oduzima nešto važno. Mila se uplašila jer je pomislila da njen muž pokušava da joj oduzme slobodu i nezavisnost, nešto na čemu je naporno radila, kako bi se razlikovala od majke. Ovakva perspektiva navela ju je da reaguje ljutito. Zatim je pokušala da shvati zašto se toliko naljutila. Okrenula se sebi, ka unutra, kako bi pronašla odgovor. Kada nismo svesni svojih okidača, umesto da odgovorimo promišljeno, lako reagujemo na načine koji su pokrenuti našom prošlošću. Ovakve reakcije mogu povrediti našu sadašnjost i odnose koje trenutno gradimo. Kada se emocionalni okidač aktivira, ključ je da zastanemo i prepoznamo ga. Da potrencijalno uvidimo da li preterujemo. Prolazeći kroz ovaj proces, otkrićemo da li je ono što nas pokreće zaista vredno galame ili ne. Kada vas nešto uznemiri ili učini da se osećate neprijatno, korisno je sagledati situaciju iz drugačije perspektive. Da li druga osoba poriče vaše potrebe ili možda stvari shvatate previše lično? Ako neko zaista ignoriše vaše potrebe, možete li tražiti ono što vam je potrebno? Ako svesno ne priznate da postoje okidači koji pokreću vaše emocionalne reakcije, možete se osećati kao zarobljenik svojih emocija. Sa druge strane, ako iskreno pogledate sebe, sagledaćete objektivnije i očekivanja koja imate. Iz takve perspektive, slobodni ste da birate svoje odgovore i svoja ponašanja. Počećete da preuzimate više odgovornosti za sebe i ostaćete emocionalno neutralniji. Kako do isceljenja? Ponekad i emocije zahtevaju da budemo kao naš logički mozak. Stoga je od velike važnosti da istražite zašto se osećate tako kako se osećate, kako možete da rešite to i kako možete da dozvolite da vas okidač istovremeno izazove i inspiriše. Zato je važno posvetiti se spoznaji sebe, svoje prošlosti i svojih okidača. Da bi emocionalni okidači došli do isceljenja, potrebno je da sa saosećanjem ispitujete i menjate sva loša uverenja o sebi koja ste poneli iz porodice ili društva. Ova uverenja mogu zvučati kao „Nisam dovoljno pametan“ ili „Previše sam osetljiva“. Potrebno je da se nežno pozabavite delovima sebe koji se osećaju manjkavo, bilo da sumnjate u sliku o svom telu ili u svoju vrednost, ili u svoju sposobnost da pronađete partnera. Šta god to bilo. Kada izlečite početnu traumu ili lažno uverenje, oslobodićete se emocionalno. Tada neće tako lako dolaziti do buđenja okidača i emocionalnog pokretanja. 5 tehnika za isceljenje okidača Sledeće strategije vam mogu pomoći u isceljenju emocionalnih okidača: 1. Budite svesni Identifikujte tri najveća emocionalna okidača zbog kojih ste najviše uznemireni, koji vas najviše izbace iz ravnoteže. Da li je to kada neko kritikuje vašu težinu ili izgled? Ili su to vaši prihodi? Ili se možda osećate nevoljeno? Možda mislite da ne zaslužujete zdrav odnos? Zapišite sve, kako biste osvestili aspekte svoje ličnosti kojima su potrebni promena, nežnost i saosećanje. 2. Pratite poreklo okidača Razmislite o tome odakle potiču okidači, kada su nastali. Da li su vam roditelji rekli da ste debeli ili da ste neprivlačni? Da li vam je profesor na fakultetu rekao da nemate sve što je potrebno za uspeh? Ili vas je porodica zanemarila, pa ste odrasli osećajući se nevoljno. Prepoznavanje korena okidača omogućava vam da bolje upoznate sebe. 3. Reprogramirajte negativna uverenja Počnite sa jednim okidačem u kome ima najmanje emocionalnog naboja i počnite da ga saosećajno reprogramirate. Recite sebi: "Ovo nije stvarnost. Ono što je zapravo istina je: "Ja sam voljen/a, sposoban/na i pametan/na." Zamenite negativno uverenje pozitivnim. 4. Ponašajte se kao da zaista jeste tako Na početku ćete možda morati da „glumite“, sve dok u potpunosti ne integrišete novo pozitivno uverenje. I to je sasvim u redu. Na primer, kada nekome kažete: „Ne slažem se sa tobom. U potpunosti zaslužujem ovaj sjajan posao.“, čak i kada u to ne verujete u potpunosti, to otvara put ka dubljem, istinskom verovanju. Ili: „Ponosna sam na svoju osetljivost.“ Ponekad je potrebno da prvo praktikujete određeno ponašanje kako bi uverenje postalo stvarno. 5. Rad sa terapeutom Veoma je korisno potražiti smernice koje će vam pomoći da pronađete koren okidača i obradite osećanja koja su za njega vezana. Možda ćete osetiti ogroman bes ili tugu što vaša porodica nikada nije verovala u vas, tako da nikada niste naučili da verujete u sebe. Izražavanje i oslobađanje osećanja omogućava vam da izlečite okidač i da počnete da prihvatate svoju istinsku moć. Isceljenje okidača je oslobađajuće, jer vas neće crpeti neprikladni komentari drugih ljudi. Možda će i dalje biti dosadni ili naporni, ali neće imati nikakvu moć nad vama. Što više isceljujete svoje emocionalne okidače, bićete sve više emocionalno slobodni. „Ljudi koji u nama probude negativne emocije naši su glasnici. Oni su glasnici neisceljenih delova našeg bića.”

Read the full article

#Autorskiclanak #emocije #emocionalniokidači #isceljenje #negativnauverenja #okidač #okidači #podrška #triger #uverenja

0 notes

putokazkrozvreme · 2 years

Text

Jedan običan dan sa par dobrih smernica

Ponedeljak,31.januar.Ustajem polako.Puštam muziku.Odlazim do kuhinje i kuvam kafu. Sanjivo trljam oči,pokušavajući da se što pre razbudim.Jutarnja kafa i njen aromatični miris su za mene uvek najbolja moguća opcija sa kojom moj dan počinje.Dok lagano ispijam kafu,shvatam da je još jedan januar kao i svake prethodne godine brzo prošao.Nova godina,praznici,posao,druženja,vreme jednostavno proleti.Smatram da uopšte nije bitno koliko to vreme brzo prolazi već koliko u tom vremenu koje nam je na raspolaganju svakog dana uložimo života,nas samih,emocija i svega što želimo i volimo.Naposletku samo to je bitno.

Verujem da u ovom trenutku dok ovo pišem mogu nabrojati bar tri stvari koje bi volela da su drugačije i koje bi volela da promenim, ali ih ipak neću napisati.Strpljenje mi nije jača strana,te se stoga trudim da kad god mi naiđe period u kom ću se osećati nezadovoljno,pažnju i svoj fokus ipak usmerim na ono što je dobro. I sve dok tako razmišljamo,znam da je sve i više nego dobro i da vremenom može biti samo još bolje. Jednostavno naše telo se hrani onim u šta usmerimo svoju pažnju,te shodno tome na nama je izbor za šta ćemo se opredeliti danas.Dok završavam kafu,zrak sunca se probija kroz polu spuštenu roletnu.Odjednom osećam se izrazito raspoloženo,srećno,zahvalno i optimistično.Novi dan je predamnom a ja se nikad opuštenije nisam osećala.Osmehujem se dok mi misli i emocije naviru jedna za drugom. Muzika lagano svira u pozadini dok biram svoju današnju odevnu kombinaciju.Opredeljujem se za crvenu majicu i uske crne farmerice.Polako se oblačim,nanosim crveni karmin i omiljeni parfem.Bez parfema jednostavno ne izlazim iz stana.Prosto ih obožavam. Dok izlazim napolje,pogled usmeravam ka torbi kako bi proverila da li je sve tu što sam inače nameravala da ponesem.U tom trenutku,dok mi osmeh krasi lice, shvatam da sve i da nisam sve ponela,koga je briga.Sve dok imam sebe,vazduha u plućima i volju za životom, apsolutno mi ne treba više ništa.Dok lagano šetam sa po kojim zrakom sunca i povetarcem u kosi,shvatam posle izvesnog perioda da iako nam se ponekad u životu neke stvari učine teškim i bolnim da one jednostavno vremenom prolaze.Zaista prolaze.Potpuno se slažem sa onim kad kažu da vreme leči sve i to je jednostavno tako. Odjednom se i ta bol i teskoba koju smo imali zbog nečeg učini dalekom i sve što osećamo nakon tog prevaziđenog perioda je olakšanje.Jedno pravo veliko olakšanje, u svakom mogućem smislu te reči. U životu se sve dešava sa razlogom. I svaka bol i loš period imaju naposletku neki svoj srećni kraj.Valjda je sve to život. Ja se vodim time da u životu koji nam je podaren svako dobija onoliko koliko zasluži i nikad ne dobija više nego što može da podnese. Takođe,smatram da je jedno biti svestan određenih loših okolnosti a drugo preuzeti odgovornost za svoj život i raditi ono što je u sopstvenoj moći da promenimo ono što nam ne odgovara i učinimo sebe svakim danom boljim.Sve dok smo spremni da radimo na sebi,svojim uverenjima i načelima prema kojima se vodimo,sve do tad smo na dobrom putu. I tek kad preuzmemo tu odgovornost za sebe i ono što jesmo,kad zavolimo sebe i kad nam je dobro sa samim sobom,tek tada će nam puno biti bolje i sa nekim drugim pored nas sa kim odlučimo da budemo. Zato za kraj,ono što je bitno u svemu je da u životu nije bitno koliko puta padneš,doživiš neuspeh,loš tajming, nego koliko puta ustaneš,uspraviš se i još hrabrije zakoračiš i nastaviš dalje.To je život.I to je nešto sa čim se povedem svaki put bez obzira na teškoće,probleme i životne puteve koji nam nisu baš uvek naklonjeni onako kako smo zamislili ili želeli.

Sa ljubavlju,

Kristina❤️

0 notes