#savski trg

[1postozagrad]

INCIJATIVA ZA SADNJU STO MAGNOLIJA

Ured gradonačelnika

 Odsjek za zelene površine

 Gradski ured za mjesnu samoupravu, civilnu zaštitu i sigurnost

  Zagreb, 21. travnja 2023.

   Predmet: Incijativa za sadnju sto Magnolija

   Poštovani/a,

   ovime predlažemo sto mikrolokacija po Zagrebu za sadnju individualnih sadnica magnolija.

Prijedlog temeljimo na četiri glavna razloga.

Prvi je da Zagreb nužno i hitno treba značajnu krajobraznu (i klimatsku) nadogradnju, a ona može (i treba) uključivati i simboličke akcije poput ove (što ne isključuje i druge).

Drugi je da su magnolije popularna vrsta sa značajnom tradicijom u Zagrebu. Magnolije su (proljetna) senzacija. Neke od najvažnijih lokacija u gradu prepoznatljive su upravo i po svojim magnolijama. Zagreb treba više takvih mjesta.

Treći razlog, a koji vidimo i kao snažni argument u prilog sadnje, je simboličko značenje magnolije za aktualnu gradsku vlast. To je ujedno i odgovor zašto baš magnolije.

Pritom, ovim prijedlogom koncentrirali smo se na nove lokacije, a ne npr. Trg žrtava fašizma koji traži krajobraznu nadogradnju - za koju mislimo da ne treba biti (populistički) potez vraćanja jednog stabla. To nije dovoljno, već taj važni gradski trg traži cjelovito i kvalitetno rješenje.

Četvrti je razlog da je svako stablo konkretni doprinos ozelenjavanju grada.

Utoliko smo kampanju "100 MAGNOLIJA ZA ZAGREB" pokrenuli kako bi se ukazalo na (simbolične) mogućnosti ozelenjavanja grada.

Priloženi popis je radni i sugestija koja treba proći stručnu procjenu nadležnih službi, dok je osnovna ideja dati poticaj za sadnju.

 Prijedlog mikrolokacija:

- Ugao Barutanskog brega i Bukovačke

- Livada sjeverno od Hegedušićeve

- Park u bloku Berislavićeva

- Park u bloku Tomićeva

- Zeleni otok na vrhu Vojnovićeve ulice

- Okretište Mihaljevac

- Ugao Grškovićeve i Medveščaka

- Park prosinačkih žrtava

- Ulica Gjure Prejca 1

- SRC Grana Klaka

- Vile Velebita, sjeverno od OŠ Vjenceslava Novaka

- Ugao ulica Klin i Trnovčica, pored potoka i nogometnog igrališta

-Zelena površina pored OŠ Većeslava Holjevca, Siget

- Trnovec, pored Street workout igrališta

- Park Diane Budisavljević

- Okretište Dubec

- Trg Dragutina Domjanića

- Zelena površina pored Ilice 222

- Trg Francuske Republike

- Hanuševa

- Rotor Držićeva

- Park 5. studenoga

- Sjeverozapadni ugao Doma zdravlja Siget

- Jugozapadni ugao Super Andrije

- Radmanovačka 39

- Trg Ivana Meštrovića, sjeverno od knjižnice

- Ispred Dječje vrtića Remetinec

- Ulica Saliha Alića, uz nogometno igralište

- Zelena površine između ulice Ivane Brlić Mažuranić i Vida Došena (uz dječje igralište)

- Ulica Ivana Rangera

- Ulica Roberta Frangeša Mihanovića, kod potoka

- Otok Hrvatske mladeži

- Savska pored Westina

- Ugao Savske i Ćire Truhelke

- Cesarčeva

- Trg Otokara Keršovanija

- Ugao Jordanovca i Petrove

- Park Otti Berger, istočni dio

- Novi Jelkovec, šetnica ispred knjižnice

- Park dubrovačkih branitelja (istočna strana Centra za kulturu Dubrava)

- Okretište Borongaj

- Park Kajzerica

- Savski most, sjeverna strana kod sata i južna strana kod spomenika Ilirskim provincijama

- Kožarske stube

- Perivoj Srpanjskih žrtava

- Park Slobodana Langa

- Aleja Vlade Antolića (park)

- Park 148. brigade

- Sjeverozapadni ugao Držićeve i Ulice grada Vukovara

- Uz potok Vrapčak, sjeverno od zgrade Pavlenski put 17

- Livada južno od željezničkog stajališta Podsused

- ispred Božidarevićeve 9

- ispred Veslačke 6

- Ugao ulice Side Košutić i parka Lujze Janović Wagner

- Sjeverno od košarkaškog igrališta u ulici Ante Topić Mimare

- Bundek

- Derenčinova ulica južno od zgrade INA.

- Park na uglu Zorkovačke i Kostelske

- Ispred doma zdravlja Bukovac

- Ispred doma zdravlja Kozjak

- Sjeverna strana doma zdravlja u Parku stara Trešnjevka

- Park Marije Ružičke Strozzi, sjeveroistočni ugao

- Park u Stipančićevoj ulici

- V. Poljanice, istočni kraj ulice na uglu s okretištem Dubec

- Ugao Grižanske i Kolakove, livada iza ljekarne

- Park u Legradskoj

- Poljana Zdenka Mikine

- Ugao Hrgovića i Jarunske

- Park za pse Jarun, zeleni trokut sjeverozapadno

- Park na uglu Gruberove i Antuna Vugrina (Okretište Ivanja Reka)

- Pored dječjeg igrališta u ulici Borisa Ulricha (uz poprečnu stazu)

- Uz dječje igralište pored potoka u Bistričkoj

- Južni ulaz u park Dubec

- Park Glogovac (dio uz ulicu Medveščak)

- Park u bloku Šrapčeva

- Kninski trg

- Park kujice Lajke (južno od Raketa)

- Park južno od Mjesnog odbora Knežija

- Ugao Grge Novaka, Stjepana Škreblina i Prozorske

- Sopot, park u središtu naselja

- Miškinina ulica (u sredini kružnog toka)

- Park Dugave

- Kod ulaza u Osnovnu školu Gustava Krkleca

- Marčetićeva ulica

- Stonska, park

- Ugao ispred ulice Trnsko 7A

- Park Srednjaci

- Zaprešićka ulica

- Park zapadno od Osnovne škole Stenjevec

- Park 101. brigade

- Ugao Čileanske i ulice Karažnik

- Ugao Česmičkoga i ulice Vinec

- Rokov perivoj

- Vrhovčev vijenac

- Ugao Kukuljevićeva i Pantovčak

- Park u ulici Božidara Adžije

- Park ispred Nove ceste 126

- Park Maksimir na uglu s Prilesjem (kod kružnog toka)

 Ističemo da je ovaj prijedlog na društvenim mrežama naišao na izuzetno pozitivni odjek građana, a nudi jednostvno, tehnički i financijski nezahtjevno rješenje za koje se nadamo da ćete ga prepoznati i realizirati, bilo u cjelosti, bilo djelomično.

Na vašem ljubaznom angažmanu na poboljšanju Zagreba unaprijed zahvaljujemo.  

S poštovanjem,

 1POSTOZAGRAD

 1POSTOZAGRAD je građanska platforma usmjerena na poboljšanja grada i javna dobra. 1POSTOZAGRAD nije udruga, nema proračun niti raspolaže ikakvim sredstvima. Sav angažman na poboljšanjima Zagreba provodi se isključivo kroz počasni rad tj. volonterski.

Više: https://www.facebook.com/1postozagrad

[zagrebjavniprostor]

Tribina: TROMOSTOVLJE

Gradska knjižnica, 16. travnja 2024. u 19 sati

Gosti: Igor Ekštajn, Zoran Hebar, David Kabalin

Urednik i voditelj: Saša Šimpraga

Zona Tromostovlje svojevrsni je zagrebački paradoks. S jedne strane jedna od najvažnijih povijesnih točaka izlaska grada na Savu, a danas i najfrekventnija lokacija na zagrebačkim riječnim obalama uopće, a s druge strane prostor je to koji nikad nije smisleno i sustavno uređen. Samo prema procjenama ZET-a, frekvencija putnika na okretištu Savski most kreće se od 20 do 25 tisuća dnevno što ga čini jednim od ključnih zagrebačkih terminala. No, umjesto plana, tu su lokaciju i njenu zonu odredile potrebe, a oblikovala improvizacija. Takva je praksa nastavljena i nakon recentne, u mnogočemu kontroverzne, obnove Savskog mosta.

Na tribini koja stavlja u fokus mjesto čija je „ljepota u mogućnostima“, govorit će se o tome je li upravo to pravo mjesto za prvi zagrebački trg na obali, zašto npr. na mjestu koje ima stoljetni kontinuitet veslačkih sportova nema nijednog uređenog pristupa rijeci, da li je za novi prometni terminal bolja sjeverna ili južna obala, koje su perspektive povratka kupališta na Savu, kako su izgledali prijedlozi uređenja kroz desetljeća maštanja o zoni i zašto na jedinom zagrebačkom pješačkom mostu najmanju površinu imaju pješaci?

O svemu tome Saša Šimpraga razgovarat će s arhitektima Igorom Ekštajnom (video-vezom iz Bostona) i Davidom Kabalinom te arhitektom i urbanistom Zoranom Hebarom.

Dr. sc. Igor Ekštajn predaje povijest krajobraza na Sveučilištu Northeastern u Bostonu, SAD. Doktorirao je u polju arhitekture, krajobrazne arhitekture i urbanizma na Sveučilištu Harvard, gdje je i istraživač pri Davisovom centru za ruske i euroazijske studije.

Zoran Hebar je arhitekt i urbanist. Radio je u Urbanističkom zavodu grada Zagreba kao autor i voditelj niz urbanističkih planova i idejnih rješenja za područje Zagreba i drugdje. Autor je knjige ''Revitalizacija prostora uz rijeku Savu u Zagrebu s osvrtom na uređenje toka u cjelini''. Zajedno s Nadom Šilović, 1985. godine u sklopu sekcije „Prijedlog“ Zagrebačkog salona, izradio je prijedlog za uređenja prostora okretišta kod Savskog mosta.

Mr. sc. David Kabalin magistrirao je zaštitu spomenika i lokaliteta pri Međunarodnom centru za konzervaciju Raymond Lemaire u Leuvenu, Belgija. Radi kao samostalni arhitekt i asistent - istraživač na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Ljubljani. Autor je dvije privremene intervencije u zoni Tromostovlje.

Tribina se održava u sklop projekta „Više (od) mosta“ koji tematizira Savski most i njegovu zonu te mogućnosti sadržajne nadogradnje jedinog zagrebačkog pješačkog mosta.

Tribini će prethoditi privremena umjetnička intervencija na plohi Savskog mosta koju će 15. travnja 2024. izvesti umjetnica Cicko. Program prati i incijativa platforme 1postozagrad da se ploha mosta reorganizira u korist pješaka te postave klupe i zelenilo.

Kao dio kampanje za „popravak“ mosta, na tribini će biti najavljen i natječaj za crtež na temu Savskog mosta i to u kategoriji za djecu.

Više (od) mosta projekt je Goethe-Instituta Kroatien, a podržan je i od Grada Zagreba / Vijeća gradske četvrti Novi Zagreb - zapad. Partneri su Knjižnice grada Zagreba/ Gradska knjižnica, Knjižnica Savski gaj, Knjižnica Jelkovec i 1POSTOZAGRAD.

[dofeprosek]

Sávské náměstí (srbsky Савски трг/Savski trg) je náměstí v metropoli Srbska v Bělehradu. V centrální části Sávského náměstí před budovou bývalého nádraží (nová budova Historického muzea Srbska) se nachází pomník velkého prefekta Stefana Nemanji, který je považován za jednoho z nejvýznamějších srbských panovníků. Srbský velký prefekt Stefan Nemanji (1166-1196 ), bojoval za politickou nezávislost na Byzanci a sjednocení srbských zemí( Raška , Duklja , Travunija , Humska zemlja , Neretva krajina ) do jediného státu. Byl předkem srbské vládnoucí dynastie Nemanjić , která zůstala u moci až do roku 1371. Srbsko má turistům co ukázat, přestože třeba hlavní město bylo během historie čtyřiačtyřicetkrát poničeno. Hlavní město Srbské republiky Bělehrad (srbsky Beograd) leží na soutoku Sávy a Dunaje. Málokteré evropské město má tak pohnutou historii. Bělehrad vám ihned ukáže, že už leží mimo konvenční svět střední Evropy. Temperamentní Balkán tu dravě a nekompromisně zaútočí na všechny smysly. #savskenamesti #savskitrg #savskitrgbeograd #beograd #belehrad #serbia #srbsko #dofeexpedice #dofeexpedition #dofeczech #dofeprosek #spsnaproseku #stefannemanja https://www.instagram.com/p/Cpr31KPLRWu/?igshid=NGJjMDIxMWI=

#savskenamesti #savskitrg #savskitrgbeograd #beograd #belehrad #serbia #srbsko #dofeexpedice #dofeexpedition #dofeczech #dofeprosek #spsnaproseku #stefannemanja

[nociodvelura]

#beograd #glavna zeleznicka stanica #savski trg #yugoslavia #cinematography

[zanimljivaekonomija]

Весић: Радови на Савском тргу ће бити завршени 25. јануара

Заменик градоначелника Горан Весић обишао је данас Савски трг, који ће бити завршен 25. јануара и након тога са спомеником Стефану Немањи бити предат грађанима на употребу. Он је истакао да су, дакле, остала 23 дана да се заврши највећи трг у Београду. – Овде ће данас бити више од 150 радника, али већину њих нећемо видети јер раде у канализационој црпној станици. Тренутно се око споменика Стефану Немањи обавља бетонирање како бисмо почели с постављањем камених коцки. Испод Балканске улице нашли смо камене коцке, старе више од сто година, ��оје ћемо искористити за овај трг. Површина читавог простора је око двадесет хиљада квадратних метара, а поред тога 12 хиљада метара намењено је за саобраћај. Пре две године ово је био најружнији део града са такси станицом, аутобуском окретницом и посеченим дрвећем, односно са свим садржајима који не приличе центру града, а сада добијамо трг на који ће људи долазити – рекао је Весић. Он је нагласио да ће на тргу бити засађено 250 нових стабала. – Поносни смо и срећни што се Београд на овај начин развија и што се на овом тргу види каква је промена. Место иза бивше железничке станице биће укрштање две метро станице. Такође, почињемо и са реконструкцијом зграде старе железничке станице, која ће постати Музеј историје Србије. Савски трг је место где се види колико се Београд у последњих осам година променио и каква метропола постаје. Иза њега је наш највећи пројекат, Београд на води, и то нам говори како кроз изградњу нових пројеката чувамо историју и водимо рачуна о томе да уредимо град – казао је Весић. Он је истакао да је следећи корак да се зграда Поште у Савској улици преуреди, односно да јој се врати предратна фасада, коју је урадио архитекта Момир Коруновић. – Полако ћемо уређивати и фасаде око самог трга, а почињемо и са реконструкцијом Карађорђеве улице, од трга до Бранковог моста поред хотела „Бристол” који се тренутно реновира. Такође,  Улица Краљевића Марка постаје пешачка зона. Дошао сам да захвалим радницима који раде и за новогодишње празнике, како би наш град изгледао онако како треба. Београд је довољно велик град да може да има неколико централних тргова, а ово ће сигурно бити најпосећенији са спомеником Стефану Немањи који ће постати атракција – закључио је Весић.

Izvor: beograd.rs

#beograd #belgrade #savski trg #spomenik #stefan nemanja #spomenici #trgovi #trg #srbija #serbia #stanica #muzej #istorija #muzej istorije #vladari #srednji vek #metro #pešaci #centar grada #izgradnja #savska ulica #balkanska #stabla #pošta

[gradskimagazin]

VISOK ČAK 23 METRA! Pogledajte kako izgleda spomenik Stefanu Nemanji (VIDEO)

VISOK ČAK 23 METRA! Pogledajte kako izgleda spomenik Stefanu Nemanji (VIDEO)

Postavljanje spomenika Stefanu Nemanji, visokog čak 23 metra i teškog 68 tona, koji će ubuduće ulepšavati Savski trg, trebalo bi da počne 15. avgusta.

Veliki spomenik napravljen je u bronzi i isečen u komade kako bi se lakše dopremio do Srbije, gde će ponovo biti sklopljen.

Postavljanje je trebalo da počne 4. avgusta, ali je njegovo dopremanje iz Moskve odloženo zbog epidemije korona…

View On WordPress

#Gradske vesti #gradski magazin #Savski trg #spomenik Stefanu Nemanji

[lookerweekly]

enomirani svetski fotograf, Wilhelm von Kahle, organizuje dvodnevnu sesiju profesionalnog fotografisanja Fotkanje za ARS, u saradnji sa Animal Rescue Serbia. Događaj će se održati 11. i 12. marta u hotelu Savamala (Savski trg 5-7), od 10 do 19h. 

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/stvaran_svet/fotografisanje-humanitarnog-karaktera-fotkanje-za-ars/

#Najavljujemo... #Stvaran svet

[alesandrokamcev]

A game of shadows 👥 . . . . © 2021 Kamčev. All rights reserved. This line of text notifies others that the work is protected by copyright; it identifies the owner/creator of the work and lists the year of first publication. . . . . #ig_beograd #ig_belgrade #igphotography #ig_captures #ig_serbia #ig_sunrisesunset #ig_srbija #ig_sunsetshots #photooftheday #belgradephoto #wonderful_places #total_europe #aboveandbeyond #bestbelgrade #bestofserbia #belgradephoto #bg_ulice #belgradesbest #hello_rooftops #beograd #belgrade #kulturnibeograd #topeuropephoto #dronephotography #govisiteurope #droneshots #drone #bestcitybreaks #beogradŽivi #amazingplaces (at Savski Trg) https://www.instagram.com/p/CPKdM3RJrIH/?utm_medium=tumblr

#ig_beograd #ig_belgrade #igphotography #ig_captures #ig_serbia #ig_sunrisesunset #ig_srbija #ig_sunsetshots #photooftheday #belgradephoto #wonderful_places #total_europe #aboveandbeyond #bestbelgrade #bestofserbia #bg_ulice #belgradesbest #hello_rooftops #beograd #belgrade #kulturnibeograd #topeuropephoto #dronephotography #govisiteurope #droneshots #drone #bestcitybreaks #beogradživi #amazingplaces

[cuckingfrazy]

[arspublicae]

UPDATE 2017: POSTAVLJENO NIZ NOVIH PUMPI ZA BESPLATNU PITKU VODU U ZAGREBU - ZAČETAK NOVE MREŽE JAVNIH ČESMI ZA ZAGREB

Kao rezultat rada na programu “VODA I JAVNI PROSTOR” iz 2016. godine i aktivne suradnje s volonterskom platformom 1POSTOZAGRAD te volonterskim programom SEMINAR ZA HODAČE (2016.), do sredine 2017. godine gradska uprava postavila je prvih 20-ak novih pumpi za besplatnu pitku vodu na nekima od ključnih lokacija u Zagrebu gdje je takav sadržaj nedostajao.

Pumpe su postavljene na lokacijama za koje su incijative pokrenute tijekom trajanja programa “Voda i javni prostor”. Budući da su procedure nužno trajale, prve realizacije dogodile su se tek s početkom 2017. godine. 

Neke od lokacija koje sada imaju pristup besplatnoj pitkoj vodi su: savski nasip (više pumpi na nekoliko lokacija s obje strane obale), Savski most, Bundek, park Travno, park Ribnjak, Strossmayerov trg, Trg kralja Tomislava itd.

Većina navedenih lokacija je pristup besplatnoj pitkoj vodi dobila po prvi put. 

Osim što je zaustavljen trend neodržavanja i uklanjanja postojećih punktova za pitku vodu, zahvaljujući radu projekta Ars Publicae i vrlo uspješnoj suradnji s platformom 1POSTOZAGRAD i SEMINAROM ZA HODAČE, taj je trend obrnut te je Grad - na poticaj građanskih incijativa - krenuo s postepenom realizacijom nove mreže javnih česmi za Zagreb.

Tijekom svog trajanja od 2010. - do 2016. godine, projekt Ars Publicae je sa svakim od tematskih programa (”Novi kvartovi“ iz 2014, “Tromostovlje” iz 2015. i “Voda i javni prostor” iz 2016.), javni prostor Zagreba ostavio u boljem stanju nego je bio u vrijeme početka programa.

Neki od programa započeti u okviru projekta Ars Publicae, još uvijek traju kao sada zasebne i (od početka) volonterske aktivnosti, primjerice (Književni) kulturni lift Jelkovec koji možete pratiti ovdje.

Zagovaranje i postavljanje novih pumpi se nastavlja, a više informacija potražite na 1POSTOZAGRAD.

Prijedlog javnog natječaja za novi tipski model zagrebačke česme potražite ovdje.

#ARS PULICAE #1POSTOZAGRAD #seminar za hodaČe #VODA I JAVNI PROSTOR #PUMPE #ČESMA #JAVNI PROSTOR #Zagreb

[zagrebjavniprostor]

Paralelni centar Zagreba

Saša Šimpraga, 2019.

O mogućnostima transformacije zagrebačke Tratinske ulice u dominantno pješačku ulicu.  

 „PEATONES:  Héroes anónimos de la ecología“

/Pješaci: anonimni heroji ekologije. /

Nicanor Parra

 Recentni fokus Gradskog ureda za strategijsko planiranje i razvoj grada na centar Trešnjevke, konkretno Trešnjevačku tržnicu i njenu zonu, svakako adresira jednu važnu točku koja odavno traži pažnju. Planovi koji idu u smjeru izgradnje nove tržnice, podzemne garaže i uređenog trga s parkom, sasvim su sigurno, barem načelno i dok projekta još nema, na tragu poboljšanja. Drugo je pitanje kada će se i hoće li uopće do toga doći s obzirom na zagrebačku boljku planova bez stvarnih prostornih realizacija, zapravo nedostatak strategije koja bi problem iznijela do kraja i zadovoljavajuće tj. na način da se iz lokacije izvuče njen maksimum. No, svaki je doprinos promišljanju zadatka na neki način barem približavanje uspješnosti.  

Tržnica, Trešnjevački plac, važni je socijalni prostor s kontinuitetom, a podizanje razine urbaniteta toga dijela Zagreba nalaže promišljanje koje ne servisira tek postojeće, već prepoznajući postojeće vrijednosti unosi i nešto novo i bolje. Nakon desetljeća zanemarivanja i prepuštanja tzv. developerskom urbanizmu, Trešnjevka vapi za radikalnom transformacijom, ne samo, ali ponajviše u svojoj središnjoj zoni koja zapravo nije niti treba biti samo trg, već jest i može obuhvatiti i važnu gradsku pješačku ulicu koju kao takvu tek treba stvoriti. Za to najvažniji preduvjeti već postoje.

Tratinska ulica (jedno vrijeme Končareva - ime koje je iz šovinističkih razloga ukinuto 1990-ih, a radi se o istinskom heroju i borcu za socijalna prava i slobodu), danas je svedena na neuglednu ulicu kojom dominira promet i to ponajviše u mirovanju. Njena zakrčenost marginalizira njen značaj, iako, paradoksalno, upravo je ta ulica, s Ozaljskom u nastavku, lokalima najbogatiji, a time i najživlji dio Trešnjevke. Po nekim podacima, čak četrdesetak  praznih lokala u Tratinskoj je u gradskom vlasništvu. Njihova aktivacija bi sasvim sigurno bila ubrzana s preuređenjem ulice i primjenom njenog značaja, što bi predstavljalo i zamjetni gospodarski zamah.  

Uz sve one sadržaje koji tamo postoje Tratinska već danas funkcionira kao centar četvrti, a pod uvjetom transformacije, ima i sve preduvjete formiranja paralelnog centra Zagreba. Potonje je polazište na kojem bi trebalo i inzistirati u pravo s obzirom na lokaciju i karakter te ulice.

Slične centre valjalo bi formirati, primjerice, i oko Kvatrernikovog trga, na prostoru s južne strane Glavnog kolodvora, na Savskom trgu (okretište Savski most) i križanju avenija Većeslava Holjevca i Dubrovnika. Sve nevedene lokacije pritom traže radikalnu, pješačku, transformaciju, odnosno kod pristupa ključno je ljude, a ne automobile, staviti u prvi plan, tj. iznaći prometna rješenja koja potenciraju urbanitet.

Ideja trasformacije Tratinske po novom programu koji favorizira pješake, i time i bitno više ambijentalne i boravišne kvalitete - posljedično i višu razinu urbaniteta - nije nova. Konkretni planovi na razini programske skice razrađivani su 1980-ih pri gradskom urbanističkom zavodu, no sve je ostalo na papiru. To promišljanje pokazuje da je utemeljenje promijenjenog programa u određenoj mjeri već i znanstveno potvrđeno. Radilo se o prijedlogu reoganizacije prostora na način da se osigura veći pješački profil, s tim ciljem korigira tramvajska trasa i kolnik, a ulica obogati drvoredom i za novi program popratnim imobilijarom.  Iako taj prvi pokušaj da se ulica transformira na bolje nije ostvaren, on je svakako potvrda smjera u kojem treba ići.  No, ovaj put s očekivanjima stvaranja paralelnog centra grada.  

S izuzetkom u budućnosti isto tako pješačke Martićeve, mogućnost Tartinske nadilaze čak i ulice donjogradske pješačke zone koje su uglavnom kraće, uže i zapravo po svom profilu karakteritične za mjeru i vrijeme u kojem su nastale. U perspektivi, neminovno širenje donjogradske pješačke zone približit će nas potrebama suvremenog Zagreba, no pritom ne treba zanemarivati i druga ishodišta i formiranje spomenutih centara, posebno zato što je Zagreb u svom središnjem dijelu mali i kompaktni grad.

Pritom će se pravi iskoraci dogoditi sa stvaranjem novih pješačkih zona izvan najuže povijesne jezgre, poput one u sjevernom dijelu Šubićeve koja će povezati Kvaternikov trg s (natkrivenom) tržnicom, a Martićevom donjogradsku i tu novu pješačku zonu. Prilika za stvaranje još jednog paralelnog centra utoliko možda nije najočitija, ali je itekako poželjna baš i u Tratinskoj – ulici koja, po zagrebačkim kriterijima, ima nekakav metropolitanski katakter koji tek čeka da se otkrije. Arhitektura i profil Tratinske već sad sugerira neki novi program koji od mjesta usputnosti može stvoriti i mjesto zadržavanja, bitnu točku za grad.      

U toj ulici, već promjenom organizacije tj. oslobađanjem nogostupa u korist pješaka i uvođenjem drvoreda postiglo bi se puno. Ipak to je nedovoljno, a svakako ni blizu mogućnostima koje ta ulica nudi. Naime, Tratinska daleko premašuju ono što znači sad kada je reducirana u potencijalu i u najvećem postotku zapravo nerealizirana. Umjesto malih pomaka, kompromisa ili parcijalnih rješenja, Tratinska je zadatak pred koji treba staviti najviša očekivanja. Takva gesta može imati višestruke koristi.

Jedan od ključnih preduvjeta promjene karaktera te ulice je rješavanje ili promjena u postojećem prometu u kretanju i mirovanju. Parkirališne kapacitete valjalo bi osigurati izgradnjama garaža, čemu u prilog ide i ona najvaljena ispod dijela tržnice, a montažnu garažu već je sad moguće postaviti duž sadašnjeg parkirališta duž željezničke pruge u Andrašecovoj.

Tramvajski promet treba zadržati, a on ide i u prilog naglašeno pješačkog programa. Odlično je da je tramvajsko stajalište već sad na sredini Tratinske, ali pratkički i na njenim krajevima. Automobilski promet potrebno ili u cjelosti ili djelomično preusmjeriti na druge pravce. Prvi je tzv. produžena Šarengradska tj. buduća Splitska avenija (kako se nepostojeća, ali službeno imenovana ulica zove) za koju već postoji sačuvan koridor koji izlazi na Jadranski most.  Avenija grada Vukovara već postoji i u svom zapadnom dijelu servisira Trešnjevku, a dodatni mogući koridor je GUP-om predviđeni produžetak Kranjčevićeve ulice za (još jedan) izlazak na Selsku. Kranjčevićeva, ili neki drugi sjeverniji koridor, svakako ima kapacitet preuzeti sadašnji promet Tratinske. Kod te odavno planirane ekstenzije potrebno je uvažiti i nastojanja da se sačuva što veći dio zelene površine kao dijela budućeg uređenja Parka pravednika, uključivo s trasom za pješačko-biciklistički koridor Samoborčeka. Nažalost, gradske politike niti na koridor gledaju kao na komunikacijski pravac – iako to koriste kao opravdanje - niti uvažavaju potrebu za zelenim površinama u preizgrađenom dijelu grada, već uguravanjem ceste servisiraju investitore i dodatnu izgradnju koja će stanje samo pogoršati. Takve su politike osim antidemokratske i dugoročno štetne.  

No, umjesto samo promišljanja alternativnih prometnih pravaca, dio strategije razvoja treba neizostavno biti i opća destimulacija automobilskog prometa na razini čitavog grada. Era automobila kakvu poznaje 20. stoljeće je u 21. stoljeću promijenjena, a kako stoljeće odmiče mijenjat će se i radikalno.

Kod oblikovanja gradova, danski arhitekt i teoretičar Jan Gehl postavlja dva pitanja:  Da li način na koji gradimo gradove unapređuje ljudsku interakciju, inkluziju i stvaranje prostora intime u gradu? I, kada govorimo o javnim prostorima, što je točno ono po čemu mjerimo sreću? Još sažetije i na konkretnom primjeru, potrebno je postaviti i temeljno pitanje: da li bi s promjenom programa Tratinske u korist pješaka, grad bio jednostavno bolji?  Mirenje sa stanjem stvari kakve jesu prvi je korak do predaje, dok je već ideja nečeg drugog, boljeg, prvi korak do mogućnosti promjene. U ovom slučaju nema razloga da se ne krene od idealnog. Nečega što će iz sada kvartovski i za gradsku četvrt važne, ali neugledne ulice, iskoračiti prema viziji za čitav grad.  

Zagrebu značajnija pedestrijanizacija treba i kao dio (sada nepostojećih) strategija borbe protiv globalnog zatopljenja, a pješački program za Tratinsku nesumljivo bi bio korak bliže zdravijem i održivijem mjestu za život.

Rješavanje centra Trešnjevke bez Tratinske je naravno moguće, no samo s uređenjem tržnice to bi značilo tek itekako potrebno redefiniranje postojećeg stanja i preuređenje isključivo lokalnog kvartovskog središta, a ne i stvaranje paralelnog centra grada.  Zato je svaki centar Trešnjevke manjkavo promišljati bez Tratinske, čija je budućnost neizostavno pješačka i centralna.

_

Tekst je objavljen na portalu H-Alter, 5. srpnja 2019.    

[1postozagrad]

Foto: Tamara Brixy, 2016.

PONOVO SMO ZATRAŽILI POPRAVAK NEKIH VAŽNIJIH POSTOJEĆIH I POSTAVLJANJE NOVIH PUNKTOVA S BESPLATNOM PITKOM VODOM PO GRADU 

Gradski ured za prostorno uređenje, izgradnju Grada, graditeljstvo, komunalne poslove i promet

Ured gradonačelnika

Zagreb, 30. siječnja 2017.

Predmet: Popravak postojećih punktova s besplatnom pitkom vodom

Poštovani/a,

    kroz 2016. godinu na nadležna gradska tijela, uključujući Gradski ured za prostorno uređenje, uputili smo niz incijativa za popravak postojećih i neispravnih javnih zdenaca/česmi na niz lokacija po gradu.

U pravilu se radi o tehnički nezahtjevnim intervencijama.

1. Ovime na jednom mjestu ponovo molimo da se potojeće česme osposobe. Radi se o česmama na sljedećim lokacijama:

- park na uglu Radničke i Držićeve - Trg Petra Krešimira IV. – povijesna česma u sklopu dječjeg igrališta - Park Travno – česma u sklopu dječjeg igrališta istočno od crkve - Park mladenaca - Dječji trg - Park Ribnjak – izdvojena česma u sklopu fontane koja uredno radi (dakle, fontana radi, a česma na njoj ne radi)  

2. Također smo zatražili povratak česmi tamo gdje su ranije postojale, ali su bez razloga uklonjene, a za njima postoji realna potreba. Riječ je o česmama na sljedećim lokacijama:

- Park-šuma Tuškanac - Cmrok - Spomen-park Dotrščina

3. Zatražili smo i postavljanje novih česmi na lokacijama gdje za njima postoji velika potreba:

- Savski nasip - Okretište kod Savskog mosta

Za većinu navedenih lokacija, tijela lokalne samouprave podržala su  incijative te također od vašeg Ureda samostalno zatražili da se česme vrate u funkciju ili postave tamo gdje nedostaju.

Molimo da se česme na navedenim lokacijama poprave, odnosno postave tamo gdje smo to predložili budući da se radi o izuzetno frekventnim lokacijama gdje pristup besplatnoj pitkoj vodi nedostaje.  

Za primjer, sjeverni savski nasip ili spomen-park Dotrščina izuzetno su popularne rekreacijske zone gdje je pristup vodi esencijalan.

Opremanje javnih prostora punktovima s besplatnom pitkom vodom predstavlja komunalni, javnozdravstveni i civilizacijski standard.    

S poštovanjem,

1POSTOZAGRAD

1POSTOZAGRAD je volonterska platforma usmjerena na poboljšanja grada i javna dobra.

https://www.facebook.com/1postozagrad

[mndzdr]

Institut apeluje: Dajte krv, smanjene zalihe

Uprkos brojnim apelima, u akcijama koje su izvele ekipe Instituta proteklih nedelja, nisu nadoknađene rezerve neophodne za optimalan rad i pravovremeno zbrinjavanje svih kojima je neophodna transfuzija krvi.  Najpotrebniji su davaoci A i 0 krvne grupe, kao i svi davaoci koji imaju negativnu krvnu grupu. Zato Institut apeluje na sve građane dobre volje da se odazovu pozivu da daju krv, jer je potrebno na vreme obezbediti krv za sve kojima je ona neophodna, kao i za hitne i vanredne slučajeve i nacionalni program transplantacije. Institut moli da se narednih dana što veci broj građana odazove pozivu, kako bi se snabdevanje zdravstvenih ustanova komponentama krvi stabilizovalo i svi pacijenti na vreme dobili odgovarajuću terapiju. Građani mogu da daju krv u Institutu za transfuziju krvi od 7 do 19 sati svakog radnog dana, subotom od 8 do 15 h, u Urgentnom centru, od 9 do 16 h svakog dana, osim nedeljom, kao i  ekipama na terenu. Evo i detaljnog spiska: Ponedeljak, 27. maj 2019. Požarevac, Dom Crvenog krsta - 9-15č Rakovica, Kanarevo brdo, autobus kod Maksija - 12-17č Smederevo, Kulturni centar - 10-16č Stari grad, gradska Opština - 12-16č Utorak, 28. maj 2019. Aranđelovac, Crveni krst - 9:30-15:30č Valjevo, Crveni krst - 10-15č Novi Beograd, autobus, stari Merkator - 11-16č Novi Pazar, Dom kulture - 9-14č Čačak, Dom kulture - 11-16č Sreda, 29. maj 2019. Vračar, Beogradski vodovod i kanalizacija - 8-13č Kraljevo, Crveni krst - 10-15č Novi Beograd, Energoprojekt - 10-15č Čukarica, autobus, Požeška ulica, Dom zdravlja - 12-17č Šabac, Kulturni centar - 10-16č Četvrtak, 30. maj 2019. Zvezdara, Dom zdravlja, biblioteka - 9-12č Ivanjica, Tehnička škola - 10-16č Novi Beograd, gradska Opština - 12-17č Savski venac, Železnice Srbije - 10-14č Petak, 31. maj 2019. Zvezdara, autobus, gradska Opština - 11-16č Lazarevac, Elektrodistribucija - 10-14č Loznica, Vukov dom - 10-16č Obrenovac, autobus, Trg - 10-16č Subota, 1. jun 2019. Voždovac, autobus, Shopping centar Stadion - 13-17č Rakovica, autobus, Vidikovac kod Crkve Svetog Preobraženja - 11-16č Nedelja, 2. jun 2019. Velika Plana, Lozovik, Osnovna škola „Radica Ranković“ - 9-13č Nekoliko Vaših minuta je nečiji ceo život. Nađite vrmena za human gest, dajte krv! Čovek koji je spasao STOTINE života (ANKETA) Šta se desi ako transfuzijom dobijete krv druge grupe Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Svečano otkriven Spomenik Stefanu Nemanji na rekonstruisanom Savskom trgu

BEOGRAD - U prisustvu državnog vrha Republike Srbije i Republike Srpske, Vlade i Skupštine Srbije, Grada Beograda, diplomatskog kora, mnogobrojnih zvanica i građana sinoć je svečano otkriven Spomenik Stefanu Nemanji na rekonstruisanom Savskom trgu. Svečanost je počela himnom Srbije „Bože, pravde”, filmom o velikom županu Stefanu Nemanji i dramsko-scenskim prikazom, nakon čega su se obratili predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik.  Predsednik Vučić je istakao da je nam je Stefan Nemanja podario Srbiju, jaku i prvi put istinski centralizovanu državu, koja je umela da nađe svoj suvereni prostor između Istoka i Zapada. “Ovaj velelepni spomenik predstavlja ga kao odlučnog vladara, u čijoj se desnoj ruci nalazi mač, a u levoj Hilandarska povelja. Do Nemanje bili smo pleme, a od njega pa do danas smo državotvorni narod. Tu državotvornost simboliše mač, tim mačem pravio je i gradio, a zatim i čuvao i štitio Srbiju. Do Nemanje imali smo kulturu oponašanja i prevođenja, od njega kulturu kreacije, graditeljstva i pisanja, a tu pripadnost najnaprednijim kulturnim tokovima i simboliše Hilandarska povelja. Ovo nije samo čin otkrivanja spomenika našem ocu, tvorcu države, svecu i onome od koga je sve počelo, ovo je svojevrstan čin polaganja računa o sebi i svom identitetu, šta smo naučili, šta znamo i gde idemo”, rekao je Vučić. On je dodao da ovaj čin predstavlja i svojevrsno pokajanje za sve godine u kojima smo ga zaboravili, ali i svest o tome da smo otkrili „koren iz kojeg je nastalo veliko drvo, najlepše drvo koje se zove Srbija”.  “Spomenik je velik zato što je priča o nama velika, i težak je zato što je priča o nama često bila teška, i lep koliko je priča o nama lepa. Spomenik je, dakle, priča o nama ko smo i gde smo bili, šta smo radili, ali najviše o tome šta smo danas i šta hoćemo da budemo”, poručio je, između ostalog, predsednik Srbije.. Milorad Dodik je poručio da su Srbi davno naučili da bez države nema slobode i zato su vekovi iza nas uvek bili borba za državu, kao što se i danas borimo u savremenim okolnostima. Veličanstven spomenik je znak našeg odnosa prema tome, rekao je Dodik. “Spomenik će nadživeti vekove, svedočeći o naporima da se stvori jedna srpska država, ali i o umeću ove generacije rukovodioca države Srbije, sa predsednikom Vučićem na čelu, koja gradi i ujedinjuje tradicionalno i savremeno. Vreme je da se vratimo našim temeljima, a temelje srpske državnosti i vere postavili su upravo Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava”, istakao je Dodik. Spomenik Stefanu Nemanji delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Napravljen je u bronzi, visok je 23,5 metara, a težak oko 80 tona. Veliki župan Stefan Nemanja u ruci drži mač kao simbol državnosti. Rekonstruisani Savski trg na kome se nalazi spomenik prostire se na 20.000 kvadrata. Saobraćaj je izmešten i ostavljen prostor za pešačku zonu. Na platou ispred bivše Glavne železničke stanice (u koju bi trebalo da se preseli Istorijski muzej Srbije) zasađeno je 250 stabala, a biće postavljene i klupe. Pored spomenika će još biti izgrađena i fontana sa 46 mlaznica. Fasada železničke stanice je sređena, ali tek treba da se uređuje unutrašnjost. Čuvena lokomotiva “Plavog voza” biće izmeštena sa Savskog trga, najverovatnije na mesto gde se nalazio prvi kolosek bivše stanice.

Foto: beograd.rs

#beograd #belgrade #srbija #tradicija #tradition #history #istorija #država #državnost #patriotizam #stefannemanja #turizam #spomenik #dogadjaj #savski trg

[mndptv]

Beograd: Super zabava za 600 dinara (FOTO)

"Ovo je jedan od najpopularnijih turističkih programa u Beogradu, koji je prošle godine imao 18.000 posetilaca, a ukupno više od 150.000", rekao je direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović, povodom početka 10. sezona razgledanja grada iz autobusa. Reč je o turi "Beograd Vaš domaćin" koja traje 70 minuta, a jezici na kojima se preko audio vodiča može čuti priča o istoriji i kulturi Beograda su srpski, ruski, engleski, francuski, nemački, italijanski, grčk i turski. Pogledajte fotografije i šta sve možete da vidite tokom te ture: Polasci su svakog dana, sa autobuskog stajališta na Trgu Nikole Pašića, u 11 i 13 časova, dok će termini od 15 i 17 časova biti naknadno uvedeni. Karte koštaju od 600 dinara za odrasle i 400 dinara za decu, a prodaju se u info centru TOB, agenciji BS Turs/Savski trg 1a, kao i u autobusu neposredno pred početak razgledanja. Let's block ads! (Why?)

[ashdjuricic-blog]

#lamp #ikea #home #green (at Savski Trg)

#green #lamp #ikea #home