Tumgik
#сигурност
Text
Тъмблр е убежище 🖤
8 notes · View notes
etgroupbg · 2 days
Text
В днешния бързоразвиващ се свят, ориентиран към сигурност, ролята на металдетекторите се е разширила извън традиционните граници като летища и съдилища. От училища и корпоративни сгради до събития и публични пространства, детекторите за сигурност играят ключова роля в защитата на хората и собствеността. Инвестирането в устройства за сигурностно откриване е икономически изгодно и допринася за подобрена обществена сигурност и безопасност. Научете повече за предимствата на устройствата за сигурностно откриване и как могат да защитят вашата среда. Кликнете на посочения по-долу линк за повече информация: https://eurotechnology-group.com/categories/Security-Detector 🌐 Връзка към нашия уебсайт в Германия: https://eurotechnology-group.com/ WhatsApp: https://wa.link/nzn28m #МеталДетектори #УстройствоЗаОткриванеНаЗлато #ОткриванеНаМетали #ЕвропейскаТехнологичнаГрупа #ОткриванеНаЗлато #МеталДетектори #ЗлатоДетектори #МеталДетектор #ЗлатоДетектор #ОткриванеНаМетали #ОткриванеНаМонети #Сигурност #Безопасност #ПодобряванеНаБезопасността
Tumblr media
0 notes
sky-prime · 2 years
Photo
Tumblr media
НЕОБХОДИМО ЛИ Е ВСЯКА СТРАНИЦА ДА ИМА SSL СЕРТИФИКАТ ?
От  Sky Prime инсталираме за платформите, които сме изградили, SSL сертификат за всички страници в тях, а не само за тези, които приемат или споделят лична информация с пароли за логване, имейл адреси и такава свързана с капитала, IBAN на сметките, телефонни номера и т.н.
Преди се прилaгаше сертификата единствено за подобни страници, но днес за по-добра защита се използва за всички страници в уеб сайта.
sky-prime.com - https://sky-prime.com/seo-off
0 notes
proekt-prosper · 2 years
Text
Най-сигурното нещо в живота е несигурността;
Най-непроменливото - промяната.
1 note · View note
myminiworldd · 6 months
Text
ПРОЦЕС
Не бързай толкова.
Разбитото сърце е почти същото като счупения крак.
Има си технология, с която се оправят нещата.
Първо се гипсира за определен период.
За колко точно време не е ясно, строго си зависи от травмата.
И е тегаво, гадно, сърби,
и прочиташ целия интернет дали има как по-бързо да се махне тоя скапан гипс,
дали не може нещо я с храна, я с чай от куркума, я със спане с дафинов лист под възглавницата при пълнолуние, ама нейсе.
Колкото дни – толкова.
После най-накрая идва тоя радостен момент.
Гипсът се маха и си мислиш,
че най-тегавото е минало, пък то явно не е.
Стъпваш на земята,
то счупеното вече е заздравяло,
но мускулите атрофирали,
ставите прашасали,
сухожилията на камък.
Започваш да ходиш отново, ама куцо,
с миши стъпки, премерени, премислени, бавни.
Мускулната треска от прасеца ти стига чак до тила
и обратно до другия прасец.
Гипса го няма, но сякаш още е там.
Минава още време и вече съвсем пък заздравява всичко,
става по-силно, започваш даже да ходиш нормално.
Още си боли, но поне отстрани не личи,
никой не знае, а то и това си е победа.
Въртят се там слънцето и луната многократно
и май почва вече да е хептен добре, а? Май е окей.
Почваш да разтичваш, но майка му стара, още си наболява леко.
А може и да не е точно болка това, но знаеш ли със сигурност?
Шубето е голям страх, а и си те преследва един там персонален облак,
който натрапчиво да ти напомня,
че ако стъпиш пак на криво,
може пак да ти се слага гипс.
Отвяват го обаче ветровете в крайна сметка тоя облак
и тогава идва най-хубавия момент.
Тичаш.
Тичаш смело,
че даже в пъти по-хубаво и стабилно от преди.
Няма страх.
И най-много, ама наистина най-много,
в дадени моменти да се сещаш
как отдавна не се сещаш за тази травма.
Та така, процес е.
И с крака и със сърца, и с всичко останало.
Не бързай.
И най-вече
недей да тичаш с гипса.
Димитър Калбуров
29 notes · View notes
fandoms--fluff · 2 years
Note
Hi I’m this my first thing I’m doing on here but anyway could you do little fem reader x mama Nat x mommy wanda where all of the team has gone a mission and the villain brings something up about our pass and then our powers get out of control and we go into our little space and m..maybe go for Wanda’s milkes 👉🏼👈🏼 you don’t have too but if you can thank you
We're here baby
Tumblr media Tumblr media
Little!Reader x Mama!Nat x Mommy!Wanda
Summary: everything in the request
Warnings: swearing, mention of blood, breastfeeding, death?
a/n: I'm getting back into writing so expect more fics
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
You guys are currently facing a group of assassins from Bulgaria in their compound. You are in one of the many hallways fighting a man twice your size. Your currently trying to take him out with your dark green glowing power until he started speaking.
"Сега да/не, не помниш ли цялото забавление, което се забавляваш тук? Винаги вързани на една от онези метални маси с вериги или висящи от тавана със същите вериги? Защото със сигурност го правя, беше толкова жалко, ти крещиш за цял живот." (Now y/n don't you remember all the fun you had here? Always tied on one of those metal table with chains or hanging from the ceiling also with chains? Becuase I certainly do it was so pathetic, you screaming for life).
At that you started to freak out, getting flashbacks from the time you were with them against your will. You couldn't breathe right, mind fogging up and starting to slip into little space.
"y/n?" Nat asked through comms.
You started to sob and couldn't control your powers. Glowing green swirls coming out of your hands and more of the guards or assassins - doesn't matter, came running towards you. No one there you recognized and started to freak out more.
"y/n? Baby girl what's happening. Are you okay?" Wanda asked, concerned.
Wanda looked over to Nat who was next to her and they started to run towards you since your sobbing was getting more clear the closer they got.
Right before they got to you a blast of flowing green power came from the hallway, everyone falling down. Dead. Blood scattered all over. Quickly they ran faster to see you on the ground, leaning against the wall with your legs tucked into your chest, tears running down your face and entire body shaking.
"What's happening Nat?" Tony said through comms.
"Shut the fuck up" Nat whispered fast back back him through comms, him immediately listening not wanting to come to face with 'angry momma Nat' as he called it.
They made their way towards you and each of them sat on one side of you. "Hunny, you can open your eyes" Nat said softly and wiped the tears of your face.
Slowly you opened your eyes and looked at Nat and Wanda, them seeing the change in your eyes how your in little space right now.
"Mama, Mommy. Huwrt" you cried out and then saw all the dead bodies around you, starting to hyperventilate again.
"Let's leave and then we can go home and have a relaxing night" Wanda whispered into your ear, though Nat can hear her just fine.
You slowly nodded and started to stand up with them, clinging to your Mama's side, barely able to walk, with how much your body is still shaking from being remembered about your past.
Once all three of you were sat in the quinjet, it was very quiet with you inbetween Wanda and Nat, snuggled with a blanket. Tears were still streaming down your face. Nobody dared talking so they didn't send you into a meltdown.
The quinjet finally landed and Nat slowly lifted you up to her hip and carried you inside while Wanda walked beside. When you got to your guys' shared room, your Mama set you down on the bed and quickly got changed into a cotton grey t-shirt and matching shorts. And your Mommy also quickly changed into the same set, but in a deep blue. She also grabbed a soft green hoodie and a Mickey Mouse pull up from the dresser, placing them beside where you're laying down.
"Alright, let's get you changed out of this uncomfortable suit" she said comfortingly while stripping you out of it.
While she's changing you, you lifted your hands up and pulled a small section of your hair down. Playing with it by twirling it around your fingers.
Wanda finished and stepped away for a second to place your suit in the pile where her and Nat's are on the floor in the corner of the room to be dealt with tomorrow.
Nat came over from the bathroom and sat down beside you, helping you untangle the fingers caught in your hair.
"You comfy baby?" She asked once all three of you are laying under the covers in bed.
You nodded, sleepily but still wanted one thing. "Mommy, milk? Pease" you mumbled looking over at Wanda with puppy dog eyes.
"Now how could I say no to that adorable face" she smiled and pulled up her shirt, revealing her breasts.
You leaned against her and attached your mouth to her left nipple, suckling at a slower pace than usual but that's just because you're tuckered out from today. After a bit of time you fell asleep with your head pillowed on her now covered boob, since Nat carefully lifted your head not waking you up while Wanda pulled her shirt back down.
Before they followed and fell asleep, they leaned over carefully and kissed softly.
393 notes · View notes
contra-spem--spero · 3 months
Text
още не разбираш, че си те обичам
и понеже днес чувствата не са модерни, на тях се гледа като на слабост
надявам се един ден да дораснеш да разбереш силата, която има човек, който не се срамува да признае това, което изпитва
започнах това с теб с най-чисти намерения и пълна сигурност, че го искам
и все още изпитвам най-топла любов към теб
не ме е срам да го кажа, в това ми е силата
ако ти го намираш за смешно, това е твой проблем
ако ти вече си щастлива със следващия човек, който приветстваш в живота си, щастлива съм за теб
ако го намираш за слабост, че те обичам, това е твоя загуба
но ако решиш някога да подадеш ръката си към мен, ще видиш, че ще я хвана
12 notes · View notes
vasetovp · 5 months
Text
“ Не била за теб? Защо ги слушаш тия глупости, чедо? Кой бездушен тип ти ги говори? Погледни дълбоко в очите ѝ. Давиш ли се, плуваш ли?
Погледа говори достатъчно.
Има ли пламък, или само останки и пепел? Не търси отговора другаде. Не разпитвай празните души. Не ги слушай тия, че жената била като струна. Много по-устойчива и силна е, да знаеш. И ако се бавиш още, ще намери друг да те замести. Но, не защото не те обича, а защото жените не обичат да чакат. Изпитват сигурност от първия момент. От оная сляпата, дето ние мъжете трудно я разбираме. Ти ли ще си, няма ли да си ти. Те просто знаят. Не харесват женчовци, те търсят опора. И ако не можеш да си такава, ставаш безполезен. Не толерират колебливостта и винаги с глас се смеят, като чуят, че това било женска черта.
Могат да се грижат сами за себе си, но искат някой друг да го направи вместо тях.. за тях.. до тях. Женска му работа. Ей такива уникални и непредсказуеми същества са. Страх да те хване, тръпки да те побият. Но, горе главата, чедо. Не се отчайвай и не му мисли много. Днешните мъже все много мислят. И уж с ум се славят, но им липсва интуиция. Защото гледат навсякъде, но забравят очите. Да, възможно е някоя да те прекърши, да те разкости .. на пух и прах да те направи, но ти по-добре опитай. В противен случай, привидно ще останеш цял, но отвътре вечно ще си счупен. “
18 notes · View notes
lora-ns-world · 2 months
Text
,, Грешките са неизбежни, защото никога няма да сте в състояние да знаете със сигурност, че една стъпка ще бъде погрешна, докато не я направите."
Стефани Майър
6 notes · View notes
bulgarianpsycho · 2 years
Text
Едно знам със сигурност - ще бъдем добре
56 notes · View notes
Text
Със тебе ще се срещнем някой ден
във края на едно стихотворение.
Ще бъдеш тих и много уморен
от ежедневните си приключения.
А аз ще бъда конфитюр от вишни
във синя купичка от порцелан.
Светът ще е съвсем излишен,
но как да го оставим сам...
Ще се обичаме с обикновени думи
в акустиката на сърцата.
А разстоянието помежду ни
ще бъде много, много кратко.
Във края на едно стихотворение
със теб със сигурност ще се обичаме.
Но още нямам вдъхновение
да седна и да го напиша...
Радосвета Аврамова
23 notes · View notes
comonblancechance · 9 days
Text
08/05/2024Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима. Псалам 119:89 Када је 534. године , Гелимер, последњи цар Вандала био заробљен, по заповести римског цезара Јустинијана, овај је замолио победника Белизара за три ствари: Један хлеб, да се још једном наједе; за харфу, како би се са њеним звуцима још једном утешио и сунђер, како би са њим обрисао своје сузе. Верни војсковођа Белизар је испунио те његове жеље на посебан начин: Послао му је Библију и назначио му:,, У њој имаш све: хлеб живота, звук харфе и утеху за срце.’’ Библија је дивна књига. Она савршено одговара свим потребама човека. Она грешника доводи до спознаје кривице и у њој налази врело живота, балзам који ублажава сваку бол, спасење и мир са Богом. За обраћене и верне хришћане она је свакодневна храна; јача и пружа радост унутрашњем бићу човека, испуњава га са захвалношћу и потребом да слави Бога. Она је мелем срцу и души за све оне који су под притиском свакодневних брига и невоља. Сам Бог у њој говори човеку. О, како мало само читамо и ценимо ову Божију реч! Да ли смо у опште свесни која је вредност што је имамо и читамо? Да ли смо потпуно свесни ове велике предности што нам овде на земљи она стоји на располагању? Да ли си себе - читајући је- видео онаквим како те Бог види? Библија ти пружа све што ти је за прави мир потребно: опроштење греха кроз веру у очишћавајућу моћ Исусове крви, чисту савест и вечну сигурност. Апостол Јован на самом почетку Откривења нам пише:,, Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе што је написано у њему; јер је време близу.’’ Буду и ти један од оних, који Библију, Божију реч не само читају, него и извршују све оно што је у њој записано!
2 notes · View notes
etgroupbg · 5 days
Text
Готови ли сте да се впуснете в приключение с откриване на метали с най-добрите в областта? Присъединете се към хиляди изследователи, хобисти и професионалисти по света, които са избрали Minelab като свой партньор във всяко приключение. Открийте детекторите на Minelab, където точността и иновациите се срещат, за да предоставят неповторимо изживяване при откриване на метали! Разгледайте най-добрите детектори на компанията: https://eurotechnology-group.com/brands/Minelab 🌐 Връзка към нашия уебсайт в Германия: https://eurotechnology-group.com/ WhatsApp: https://wa.link/nzn28m #МеталДетектори #УстройствоЗаОткриванеНаЗлато #ОткриванеНаМетали #ЕвропейскаТехнологичнаГрупа #ОткриванеНаЗлато #МеталДетектори #ЗлатоДетектори #МеталДетектор #ЗлатоДетектор #ОткриванеНаМетали #ОткриванеНаМонети #Сигурност #Безопасност #ПодобряванеНаБезопасността
Tumblr media
0 notes
sky-prime · 2 years
Photo
Tumblr media
ПОЛЕЗНА ИНФОРМАЦИЯ ЗА ДОПЪЛНИТЕЛНИТЕ СЕРТИФИКАТИ ЗА СИГУРНОСТ
От Sky Prime  желаем да уточним, че допълнителните сертификати са значително скъпи услуги, които от своя страна анализират дадена платформа, като я преглеждат за това дали е напълно сигурна.
При закупуването на Hacker Safe или други подобни сертификати за защита на уеб сайта Ви, декларирате на Google търсачката, че имате сериозни намерения да осигурявате поддръжка на сигурността му, като така ще направите и платформата Ви по-малко уязвима.
sky-prime.com - https://sky-prime.com/seo-off
0 notes
keeptolking · 1 year
Text
"Няма нищо по интимно от подутите му очи, наболата брада, дрезгавия глас, нервните му привички и безумно вкусните му устни. Те са мои, никой няма да ги види, те са мои.
Нямаме нито една селфи снимка просто защото ние имаме потребността да се чувстваме, виждаме, докосваме насаме, само аз и той, нито ти, нито хилядите ни последователи в социалните мрежи няма да усетят мълниите, бурите и непоноси��ата жажда да сме в едно, да сме едно, да сме си само едно.
Когато го питах дали все пак сме двойка, не получих топ мечтания отговор на 99% от жените. Той чисто и просто ми обясни:
“ние сме си ние, добре ми е, когато си гола и съм в теб, добре ми е и когато си облечена в кухнята, мамка му, добре ми е и когато се караме… сама си измисли какво сме.”
Когато все пак мъжкото ти се появи и застане срещу женското ми, само космически сили могат да ни спасят от пожара. Тоя пожар може да ни унищожи, може да ни изгори живи, може да ни вземе всичко, ама без него не сме ние. Без него нямаше да разбера, как боли да мълчиш, без него нямаше да разбереш как въздухът не ти стига, когато ме няма. Ама как да публикуваш липса на въздух във фейса? Не можеш.. И сигурно това не е любов, без публичното доказателство.
Сега разбирате ли ме кое наричам с думата любов?
Тогава, когато ми се усмихваш със затворени очи, защото си в ръцете ми и те обичам. Тогава, когато ме покриваш презглава и се бориш с възглавници.
Тогава, когато ме прибираш пияна от някой бар и ми казваш, че по-красива крива физиономия не си си и мечтал да видиш.
Тогава, когато котката е счупила някоя чаша и ми обещаеш да си купим прахосмукачка.
Тука и 300 ленти да изхабя да снимам, няма как да ви покажа любовта ни.
Затова си я държа на скришно, нека да е тайно, нека да не знае никой, нека да е само между нас. А как разбрах, че е любов ли?
„Обожавам да те чукам!“ – беше повече от ясен, надвесен над мен, озверял, ненаситен…
А това със сигурност няма как да го снимам. Любовта си е за нас. А вие си играйте на любовчета…"
- Вероника Вутова, Go guide
21 notes · View notes
myminiworldd · 1 year
Text
"Прости ми, че те държах отговорен за щастието ми. Сега вече знам, че то идва от мен. Прости ми, че търсех в теб сигурност, която аз самата не давах на себе си. Сега знам как да бъда опора на себе си, за да не го изисквам от теб. Прости ми, че те държах отговорен за настроенията ми. Сега знам, че просто си провокирал части от мен, които не съм осъзнавала. Как се чувствам е мой избор, а не твой. Прости ми, че се дразнех на лошите ти навици. Сега вече знам, че си отразявал черти в мен, които съм отричала и тайно съм искала да мога да покажа. Чрез теб срещнах сянката си. Прости ми, че исках вниманието ти и те правех центът на Вселената си. Прости ми, че несъзнателно съм те задушавала в желанието си да те направя важен, да се почувствам важна. Сега вече знам, че не е нужно да те боготворя, а просто да знам, че си човек и грешиш също. Да ти помагам да поправяш грешките си, а не да ги оправдавам.
Прости ми, че те обичах до пълна загуба на съзнание. Просто не знаех как да обичам по същия начин себе си. Сега знам, че любовта ти минава през моята към мен.
Прости ми, че те отблъснах. Оправдавайки се, обяснявайки се. Опитвайки се да изглеждам силна, независима. Прости ми, че никога не ти казах, че те искам в живота си. Така както исках ти го направиш също. Прости ми, че не разбирах, че онова което искам от теб, трябва да дойде от мен също. Прости ми, че не те видях и те оставих да се разминем. Сега вече знам, че очите са затварят, когато сърцата се отварят. Тогава не знаех.
Прости ми, любов, че те открих толкова късно, а си била толкова близо - в мен."
Текст: Силвия Крумова
41 notes · View notes