#priznajem

[nadjinovuljubav11]

Mogao bih da ti priznam

da jos si nesto najljepse

sto nikad nisam imao

#ljubav #ljubavni citati #ljubavni stihovi #ljubavni tekstovi #citati #pjesma #sreca #zivot #ljudi #citati o ljubavi #priznajem #nedostajes #najljepsa #mir #raj #pakao #bih #balkan #tiija #opet #broj

[andjeocuvar]

Trenutno nisam jaka. Priznajem.

Ali izboriću se, obećavam, samo mi treba vremena.

[sinderelaa]

Kako je Mona Lizi?

Gledam te kako polako nestaješ

Dok ja, ustvari, praznih ruku u ćošku stojim

Misleći da će biti bolje, ali isto je kao prije

Malo si slabiji, a malo sam jača

Padaš tamo gdje sam ja nedavno ustala

Iz pepela te diže tvoj ego i želja nadjačanja

Što mi, ruku na srce, ni ne smeta aman

Ne znam je li zato što si ti u pitanju

Ili što si fascinantan, pa i za posmatranje

Da te gledam samo dok razmišljaš

Kao što Mona Liza vijekovima okuplja ljude

I dokazuje da umjetnost vrijedi zapažanja

Tako bih i ja tebe u ćošku, praznih ruku gledala

Dok razmišljaš, hodaš, pričaš

K'o kakva slika moderna na najskupljem platnu rađena

I da ti se približim da vidim kuda je kist prelazio

I okupila ljude da promatraju tu umjetnost

Pa i iz ćoška, dok te gledam, vrijedno si djelo

Ruke su mi još uvijek prazne, doduše

Ako ne računaš nadu od koje živim zadnju godinu dana

Jer nade, nekako, uvijek ima i previše

Ali nikad, na koncu, ništa od tebe

Mirim se s tim, i priznajem, teško mi pada

I ćošak je poprilično toplo mjesto

Kad posmatraš nekog koga voliš

Zidovi te obrgle na način kako on nikad nije mogao

Ili nije smio, ili nije htio, ili nije želio, ili nije volio

Ali, još uvijek sam praznih ruku

I čini mi se da sam uvijek i bila

Ali, još uvijek sam u ćošku

I čini mi se da sam uvijek i bila

S.

#balkan #poezija #citati #poetry #bosna i hercegovina

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Uvijek sam znao da te iznenadim nekim pjesmama.

Nasmijao sam te za tri života, a svaki put kad si se nasmijala, zavolio sam te tri puta više nego što sam prethodni put.

Sad zamisli za koliko života sam te zavolio...

Bićeš voljena i u desetom.

Nebitno...Evo pjesma:’’Rekoh sebi, nikad više o njoj, više niti riječ, što još o njoj da se piše napisano sve je već. Al’ dogodi se tu i tamo, udruže se noć i stih, priznajem tad sebi samo ona bolja je od svih.’’

Nije da mi fali inspiracije.

Imam ja tebe.

Ali...nešto sam večeras težak.

Nakupilo se u meni mnogo toga o tebi.

A kad već nisam tebi rekao...

Neću ni drugima.

#quotes #citati #balkan quotes #balkan citati #balkan

[belog-grada-crna-princeza]

Život na easy mode/I'd rather be anything but ordinary, please.

Začeta sam greškom, jedne zvezdane noći u Grčkoj, nakon, pretpostavljam, previše pića i smeha. Na svet mi se žurilo; došla sam mesec ipo dana ranije, zamalo umrla od infekcije koja je zahvatila moj mozak i nervni sistem, ali ne lezi vraže, toj bebici se živelo. Posle pakla koji se zvao inkubator i ne-baš-zainteresovane medicinske sestre, konačno sam bila u svom prvom domu, ujakovom stanu, jer su moji još uvek gradili kuću. Kažu da nisam plakala noću, valjda rezultat tolikog treninga u bolnici gde je ta glavica na kraju zaključila - niko neće doći, pa su mi stavljali ogledalce da vide da li dišem. Prve reči su mi bile, ako im je za verovati: mama, tata i "u jeeee(bote)". I tako je putovanje počelo. Turbulencija na ovom letu, hvala Bogu, nije falilo. Putnici su se menjali, destinacije varirale koliko i moja raspoloženja i često nije bilo pilota u avionu. Ali turbulentno putovanje bilo je garancija uz kartu. Saznanje da sam čudna došlo je otrpilike zajedno sa saznanjem da nema Deda Mraza. Nekoj maloj siledžijki koja me se verovatno danas i ne seća zapalo je zadovoljstvo da mi obelodani ne samo tu činjenicu, već uz to i gratis spoznaju da zbog tog nečega u meni što me čini drugačijom ne samo da nisam baš poželjna za stolom sa njima ostalima, već sam i idealna meta. Moja strategija se kroz život, priznajem, menjala, ali počela je, iz ove perspektive, najboljom mogućom: ignorisanjem. Imala sam jednu prijateljicu, sa magičnim imenom - Luna, a većinu vremena kad ona nije bila tu crtala sama negde u uglu. Kada sam konačno rekla nekome za maltretiranje, baki kada je jedan dan došla po mene i nakon njenog razgovora sa vaspitačicom, rešenje je pronađeno: maloj je naređeno da mi se izvini i da me uključi u društvo. Na silu sam sedela za tim stolom sutradan i sve vreme mislila koliko bih radije crtala u svom ćošku, čemu sam se narednog dana i vratila. Kasnije, tokom odrastanja, bilo je svega: od uzorne devojčice, do buntovnice, do asocijalne i antisocijalne i opet fine i poslušne pa sve u krug... pokušavala sam. Može se reći da još uvek pokušavam i odrastam. Ali što bi jedan naš reper rekao: ja sam dete s druge planete. Ova priča nije počela obično, niti je ikada do sad to i bila. Niti sam ikad, zapravo, u dubini svog bića, ni želela da to bude. Da to budem. Nije meni smetalo ni što ne pripadam, ni što sam usamljena, neshvaćena, smetalo mi je jedino očekivanje da ne budem ta koja jesam. Nekada i od sebe same. Ali nisam počela ovaj život na easy mode, niti je ikada bio to. Ovo je od starta spektakularna priča kakva se samo jednom dešava. Ovo je onaj neponovljivi film koji te drži na ivici sedišta od početka do kraja. Nikada i nije bila limunadica za nedelju popodne. Kažu da najmračnije noći daju najsjajnije zvezde, e to je ovaj život koji živim. U ovom avionu gde nema padobrana, gde se ide na slobodan pad sa samo dva moguća ishoda. Leteti, ili umreti. Nije to za slabe. A ja... što kaže pesma: rođena sam kao fajter.

-Katarina

#Život na easy mode #Anything but ordinary please #Život #pripadanje #tekst #tekstovi #pisanje #misli #razmišljanje #beloggradacrnaprinceza

[pogledomdosrzi]

Ljubavni priručnik

Neki ljudi ne znaju da vole

A neki ne znaju da budu voljeni

Neki ne znaju dati ljubav

A neki da prime ljubav

Ja sam uvijek odabrane ljude

Voljela teško

Teške duše i srca

Glave

I ruke

Teškog pogleda

Teško za shvatiti i razumjeti

Čudno za prihvatiti

Pomalo neobično u određenim stranicama

Ali sam voljela

Kako

Eto tako

Međutim biti voljena

To sam najteže kontala

Odnosno i nisam uglavnom

Za mene je biti voljena

Uvijek ukratko izgledalo

Da naglas priznajem kako sam svjesna

Ljubavi koja mi je poklonjena

Ali svaki Božji put kada neko moj blizak

Samo i spomene moje ime

Ja se refleksno iznenadim

Što me uopšte pamte

A kamoli vole

Za mene je ljubav bila uvijek

Najkomplikovanija stvar na svijetu

Prelaka za osjetit

Nije mi bio problem voditi se njom

Po svim stazama života

Ali preteška za shvatiti

Meni se uvijek činilo kao da za ljubav

Treba postojati priručnik

Ali nije ga bilo

Niko ga nije imao

Pa sam se ja snalazila

Kako sam umjela

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poem #poezija #poetry #love poem #love quotes

[bebostaceskuci]

uvek ću im pričati o tebi

ali znaš

onom tebi

koji me je voleo

tad si bio najlepši, priznajem

ovog sad, ipak

ne prepoznajem.

[pathofpatience]

Gospodaru moj,

Tvojoj Milosti snove predajem,

Tvoju Milost priznajem i u Nju se uzdam pa:

sredi nesređeno,

popravi pokvareno,

sastavi slomljeno,

zacijeli nezacijeljeno -

u tijelu mom,

srcu mom i

duši mojoj.

[poeticlicense12345]

Po prvi put ne pišem o tebi, valjda vreme odradi svoje kao i u svakoj ljubavnoj priči gde je kraj jedina destinacija,godine su prošle pa i moja se potrošila inspiracija...vreme, naš najveći neprijatelj!

A evo priznajem i sebi i tebi...stihovi su navirali kao nabujala reka dok mi po kosi provlačiš promrzle prste,jer bila je zima..

I evo priznajem da i sada te u mislima i snovima ima,samo ne tako često,ne tako jako...

Danas smo samo tek tako

deo uspomene prošlog života..

nekad izustim pa kažem,,ma ipak je bolje ovako,,! Bog zna što tako treba!,,

a u sebi ištem silno to parče plavog neba

nad ,,našim,,krovom...

Ali ne! Ipak, nije se dalo.

Ne želim da trunem u mraku koji se imenom tvojim zove,

Ja imam predivnu kćer tebi prizivam sinove!

nadji pod ovim suncem komadić sreće svoje,

Kada mi nismo znali čuvati se za nas dvoje...

Šteta,nije se dalo.

text author: Olivera Marković

#art #umjetnost #poetic license #pjesnička sloboda #poetic #license #pjesnička #sloboda #poetry #poezija

[irah33]

Odrekao sam se sebe

i odavno ne postojim

U svim ljudima sam nedužnim

ispuštam gromoglasne krike

kada oni više ne mogu

Bdijem iznad srušenih zgrada

tražeći djecu

A da ja vas pitam ko ste

Ne priznajem ako ste samo svoji

Nije ovo svijet za sebičnjake

O kako ne vidite mlade kosti

#poezija #balkan

[23bambi]

Možda sam zalutala u nekom trentku. I zaboravila sam to kako je biti srećan zbog malih stvari. Ali vratila sam se. Želim biti srećna. Želim da opet vidim u sitnicama sreću. Priznajem, odlutala sam u svet odraslih, pohlepinih ljudi i nisam cenila ono malo što je i više nego dosta. Sad cenim. Sad želim da cenim. Želim da uživam u nečemu što volim. A to je ovo.

Bambi23

#zivot #ljubav

[dodjavola]

Priznajem, nisam ti ja za druženje... Jer, kad bi ti Tina samo znala koliko sam puta fantazirao o tebi, ili, možda, još određenije - o sirovom ukusu tvog znoja neposredno posle trčanja ili, o mekoti tvojih stopala uveče ispod jorgana kada legneš; o mirisu tvoje sveže oprane kose, namerno još samo par minuta vlažne i presvučene na mom jastuku ili, da l' se kad si na vrhuncu smeješ ili možda plačeš, ili možda kada besniš smeješ li se, ili plačeš; da li ti se tamo gore grče prstići na nogama, koliki ti je puls, a pritisak, da li tada vidiš zvezde ili ti možda jarko pulsiraju boje; pusti da ti budem rame za plakanje i ja ću naći oslonac za tvoju poljuljalu tačku; da li znaš šta je to ljubav, i da li umeš iskreno da mrziš one koje volis? Da li te raduju narodna veselja, da li se hvataš u kola i pentraš po stolovima, da li ti to što si lepo vaspitana pomaže da sakriješ stid, uzbuđenje ili strah, i kako ti to što si zanosna poput opijuma služi da nastaviš da živiš kao mačka? A da li kada šetaš sama, nekada, (ikada, makar jednom) nekulturno, nasred ulice pljuneš, pa još glasno, kao neodgojeni pijanac ili samo neki fudbaler, da li te brže odaju rumeni obrazi ili vlažni dlanovi, i da l' te staro vino opija, ili te kiselo grožđe uspavljuje; i da l' bih ti ja dosadio brzo i naiskap, ili bih ti vekovima, tektonski polako i mravlje postajao tek mrvicu jasniji, ali uvek iznova, kao zauvek jedan te isti lik u ogledalu koji već četvrt veka neumorno voliš i češljaš; a ako ne bih, zašto? Da li čuvaš tajnu koju ama baš niko ne zna i, za koliko života ćeš je napokon poveriti meni; imaš li sluha ili govornu manu; a ako imaš oba, hajde da mi pevaš. Pevaćemo zajedno; a ravne tabane, ili alergiju na crvenu jabuku ili alisu kesten? Imaš li slepo crevo, a ako ne, onda barem akvarijum sa ribicama; iritantan smeh i kovrdže, crne ili smeđe - razume se - prirodne; da li maziš vrhovima jagodica, ili radije noktima češkaš, da li ćutiš na uzvraćeni šamar, da li ćeš po svaku cenu da budeš žrtva; ili ćeš licimurno da istakneš hvala, da li imaš snage da ne skreneš pogled, i ako ne, je l' zato što ti se sviđa? Da li smeš kada pogrešiš da se izviniš, da li znaš da priznaš krivicu? Da li umeš da gubiš, da li možeš da pustiš? Da li veruješ u snove, da li osvetu serviraš hladnu, da li piješ kafu s mlekom, da li možeš da odglumiš suze? Da li spontano piškiš van kuće ili s nelagodom trpiš do bola, da li čekaš princa na belom konju, i ako da, može li dok čekaš društvo da ti pravi jedan raspevani magarac? Da li imaš karmin, crvene boje, koji nikada nisi stavila ali ga brižno i strpljivo čuvaš, iako samo slutiš da će doći taj dan, mada ne znaš koji niti šta treba da se desi, ali ti ga osećaš i on, dakle, postoji; da li veruješ ili ne, a kada veruješ, da li veruješ u čuda, a kada veruješ u čuda, da li si sebi samoj dovoljna za to? Da li se pitaš svakog (jebenog) dana da nisi nešto važno zaboravila, i da li se više plašiš usamljenosti, vatre ili da te bije loš glas; a da naglo poružniš, ko ili šta bi tada bio tvoj Bog? I kako zvuči kada kijaš, slušaš li muziku kada pospremaš, da li pevaš ili zviždućeš kada se tuširaš, i da li uopšte znaš da ja postojim?

J. Jeftić

#jjeftic #balkan #tekstovi #poezija

[sinderelaa]

Parola snađi se

Znaš da me nađeš

I kad se u masi misli i ljudi izgubim

A ja tebe, ipak moram da tražim

Čak onda i kad stojiš ispred mene

Znaš da sam djevojka osjećanja teških

Kada volim, onda volim

I sve bih tvoje muke i nevolje da ponesem

Na plećima mojim slabašnim

Da ti snove sve čuvam dok se ne probude

Znaš da mi je bez tebe uvijek bilo teško

Da mi je tjeskoba u grudima i da plitko dišem

U glavi mi je magla i gubim osjećaj za realnost

Za tebe bih se uhvatila, ali slab si oslonac

No na koncu, uvijek sam znala da te nemam

Ali nikad nisam htjela u to da vjerujem

Drugačije je nemati i žaliti

A drugačije je nemati, a ipak željeti

A ja sam, nekako, uvijek između

Samo što je večeras, nebo previše nisko

I mjesečina je previše jaka

I gubim se u svemu i svačemu

I čuje se samo vapaj što datira iz novembra

Pružena ruka da te dodirne i povuče

Ali ipak miluje samo zrak, i pokoju prašku

Ne osjećam se dobro, i po prvi put priznajem

Da mi stvarno ovo ne ide

I da zaista, ne znam šta i kako dalje

Jer na koncu, kad bi ti bio čak i mapa

I tada bi bio komplikovan

Pa ne bih mogla da se nađem

Kao što ne mogu ni sad

S.

[propalitet]

uspelitet 👍 (anon love)

oke oke priznajem nasmijalo me

#uspelitet jvnav #ur funny ljuba #asks #<3

[belog-grada-crna-princeza]

priznajem

evo

u ovoj noći

kad su svi daleko

ja još učim da dišem

nakon godina

bez kiseonika

stran je mojim plućima

kao zalutala lasta

u sred bele zime

još to lane

sa strahom u očima

pokušavam da spasim

od svirepih puški

još držim za ruku

tu hrabru devojku

koja sam bila

mnogo hrabriju

nego što sam sad

jer mi glas podrhtava

dok je uveravam

da može da izdahne

da će jutro doći

- Katarina

#beloggradacrnaprinceza #pesma #tekst #poema #tekstovi #poezija #pisanje #najlepsi tekstovi #lično #licno #depresija #tuzni tekstovi #balkanski stihovi #balkanske pesme #balkanski tekstovi #balkanska pesma

[pogledomdosrzi]

Amilin otac

Ti meni nisi bila ni otac ni mati

Ti meni nisi bila niti ona nana ili majka

Kojoj odlaziš svakog vikenda

I ostaneš po par sati

Pojedeš zvrk pite

Popiješ čašu soka i kolač

I nabereš kući

Prije nego što stigneš i doći

A stara nane ostane mahati na pragu

Dok joj ti također mašeš

Sa zadnjeg sjedišta

I razmišljaš gdje ćeš večeras izaći

Ti si meni bila više od toga

Kada god bi napomenula

Da je moja majka iz Radakova

Govorila kako je razumljivo

Da ti budeš moja draža majka

Ipak sam s tobom odrasla

A nju viđala najviše jednom sedmično

Ja sam uvijek te tvoje riječi šutke slušala

Istovremeno pomišljajući kako mi je smiješno

Koliko se kao kakvo dijete iz osnovne

Boriš za prvo mjesto u mom srcu

Dok sam u drugu ruku znala

Kako si u pravu

Tebe jesam više voljela

To je oduvijek bilo čvrsto i odlučno znanje

Poprilično očigledno

I možda ne naglas ali jesam u sebi

Jasno priznavala da tebe više volim

Tako odmalena

Međutim

Danas još uvijek ništa nije drugačije

Po pitanju količine ljubavi

Samo ja to više ne priznajem

Čak ni u mislima

Čak ni u srcu

A kamoli sebi u njedra

Možda tek jedino u ovoj pjesmi

Nakon dugo vremena

Pišem ovo priznanje

Znajući da ću se truditi ubuduće

Da se ne osvrćem na ove iskrene

Srdačne riječi

Jer to si ti uradila

To si ti kriva

Što ne mogu naglas priznati

S ponosom

Da tebe više volim

Možda nisi direktno prstima

Čaprkala po mom srcu

Ali si se svojim okrutnim ponašanjem

Zavukla u srž mog postojanja

I riječima koje čak nisu ni upućene meni

Okinula moja unutrašnje prekidače

Za koje nisam ni znala

Da se mogu okinuti

Jer ti nisi bila obična majka

Ti si bila moja majka

Ti si mene prva mimo roditelja

Dočekala iz porodilišta

Ti si rekla da sam odmah bila kilaže

Za naramka

Ti si se brinula o meni dok je mama

Bila na poslu

Mijenjala pelene kad sam bila

Slabog stomaka

Ti si me tjerala da jedem

Izrendanu jabuku i mrkvu iako ja

Ni jedno ni drugo nisam voljela

Ali to je bilo jedino voće i povrće

Koje sam barem podnosila

Ti mi nisi davala da ustanem od našeg stolnjaka

Našeg tanjira sa kajganom jaja

Salamom

I hljebom

Ti me nisi puštala da odem u obdanište gladna

Iako sam ja bila vrlo izbirljivo dijete

Kada je hrana u pitanju

Zbog tebe sam bila zdrava

Jer ti nisi odustala od mene

Zbog tebe sam odlazila iz kuće počešljana

Ti si prva voljela moju kosu

I niko je poslije tebe nije češljao

Ti si me odvodila u školu

I naučila me kako sama da odem do iste

Ti si mi u Bihaću kupila lančić

Koji i sada nosim

I tada si mi govorila nakon tog putovanja

Kako sam ti ja od svih unuka

Opet najdraža

Ja sam ipak odrasla s tobom

Ti si mi kuhala tarhanu kad bih se

Vraćala iz škole

S tobom imam najviše slika iz djetinjstva

Ti si donijela Mukija medu na vrata

I folirala se da si neko opasan

A meni je to i dan danas najdraži medo

Ti si me barem jednom godišnje

Najčešće za Novu godinu

Nosala na leđima

Ti si bila moj heroj

Koji nosi tanku dekicu oko krsta

Da joj bubrezi dodatno ne ozebu

Ti si oduvijek samo pričala

Ja sam oduvijek jedne te iste stvari slušala

Mislila sam da su samo dosadne starinske priče

Onda sam odrasla

Ne u potpunosti

Ali dovoljno da razumijem o čemu

Zapravo pričaš

Svađe s mamom koje bi se dešavale

Jednom u pola godine

Pretvarale su se u svađe

Na svakih pola sata

I ja više nisam mislila

Da su to samo nesporazumi

Ja sam čula da su to

Jako često ogavne riječi

Ja više nisam prepoznavala svoju majku

Ti si bila moj prvi dokaz

Koliko su ljudi u porodici drugačiji

Kada barem malo sazriješ

Koliko su najčešće ljudi gori

Već što ih je tvoje dječije srce gledalo

Prvih par godina svog postojanja

Ti više nisi češljala moju kosu

Nisi više ništa dirala

Došlo je do tog stadija

Da se naježim na tvoje milovanje

Da se tresem na tvoj neophodni dodir

I gdje odem leći u krevet

Smetnuta

Treskavog tijela i vilice

Suznih očiju

I gdje pronalazim utjehu u nečemu

Petom desetom

Ti si jedan od razloga zašto više

Ne volim fizički dodir

Od bilo koga

Zbog tebe više ni ne plačem

Znaš i sama koliko sam bila

Razdražljivo dijete

A sada jedino plačem

U vrh glave tri puta u mjesecu

I ništa malte ne velko

Ne može da me rasplače

Ja radi tebe plačem

Svake prijestupne godine

Jer nema smisla plakati

Radi nekog koga si tek upoznao

Ja u tebi više ne poznajem

Svoju majku

S kojom sam ležala svakog jutra u krevetu

I pretvarala se zajedno s tobom da hrčem

Kako bismo zeznule mamu

Ja svoju majku imam samo na momente

Onda kada čujem da se radi nje

I moja mama smije

Onda kada ugledam detalje na njenim rukama

Kada je čujem kako pjeva

Kada je vidim kako spava

Ja tebe imam samo na momente

I ja nemam više svoju

Majku heroja

Već imam isto što je

U Sjećanjima na plava brda

Amila imala svog oca

Ja imam tebe

A ona njega

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poem #poetry #poezija