#obavezno posetiti | Explore Tumblr Posts and Blogs

travelistablog · 3 years

Photo

Istanbul: Priča o dve zemlje

Turci često opisuju Istanbul kao sredovečnu lepu, ali tužnu damu, budući da je ovaj prelepi grad bio svedok mnogih istorijskih prekretnica, puno careva, osvajača i dramatičnih događaja.

Grad je tako lep, da ima pesama i pesama o ovom prelepom neredu koji nazivamo Istanbulom ili njegovim starim imenima; Vizantion, Carigrad, Stambol i mnogi drugi. Istanbul je uglavnom poznat po svom strateškom položaju, mostovima koji povezuju Aziju i Evropu, džamijama, tulipanima, galebovima i turskim bagelima / čajnim duetom. To je jedan veliki grad sa ogromnim gužvama na ulicama. Sa populacijom preko 20 miliona i fascinantnim brojem turista, jedan je od najvećih kulturnih centara na celom svetu. Stari deo grada je uglavnom na evropskoj, a moderni deo na azijskoj strani. Ali to je nekako kao jin-jang, naravno, možete pronaći savremene delove na evropskoj strani, a istoriju na azijskoj. I dve informacije koje će vas možda iznenaditi: Istanbul nije glavni grad Republike Turske. To je Ankara. U Istanbulu se smenjuju sva 4 godišnja doba, uključujući naravno i zimu, često sa puno snega i hladnoće koja je čak zaledila Mramorno more 1954. godine, a isto to se dešavalo više puta kroz istoriju. I ne, ne govori se arapskim jezikom i kamile nisu glavno prevozno sredstvo ;-) .

Do grada možete doći sa 2 različita aerodroma sa obe strane grada. Na evropskoj strani postoji aerodrom Ataturk, a na azijskoj aerodrom Sabiha Gokcen. Ne postoji glavna železnička stanica, pa ne možete vozom da uđete u grad, ali javni prevoz je rasprostranjen, prilično avanturističan, jer je malo komplikovan i vrlo prepun. Ali ako ste mazohista, takođe možete iznajmiti automobil i satima zaglaviti u čuvenoj gužvi u Istanbulu. Najbolji način da pređete s jedne na drugu stranu je korišćenje čamaca i trajekata, jer možete videti istorijske znamenitosti, prelepi Bosfor i hraniti galebove koji će slediti vaš čamac! Ali naravno, možete koristiti i autobuse, tramvaje, metro linije i taksije.

Šta obavezno videti i koja mesta obići?

Ok, uzmite šolju čaja ili kafe jer će spisak biti podugačak.

Istanbul je poznat po svojoj velikoj istoriji koja datira iz 660. godine pre Hrista, Rimskog carstva, Vizantijskog i Osmanskog carstva. Ako želite da pogledate istorijske spomenike iz tog doba, trebalo bi da počnete da otkrivate Istanbul sa trga Sultanahmet, gde možete pronaći Aja Sofiju, palatu Topkapi, džamiju Sultanahmet i cisternu bazilike.

Palata Topkapi se koristila u 15. Veku kao rezidencija osmanlijskih sultana. Danas je ova ljupka palata sjajan muzej u kojem možete videti stotine soba i odaja, osmanski harem i riznicu, dijamant Spoonmakera - koji je jedan od najvećih dijamanata - odeću, oružje, oklope i pisma, a svi eksponati nalaze se na Uneskovoj listi zaštićenog kulturno-istorijskog nasleđa.

Džamija Sultan Ahmed ili Sultan Ahmet džamija je istorijska ali i verska znamenitost koja se i dalje koristi za muslimanske molitve. Ova Plava džamija izgrađena je između 1609. i 1616. godine i sadrži grobnicu sultana Ahmeta, medresu, hospicij i crvene tepihe za molitve. Unutar džamije ćete sigurno biti očarani turskim ručno rađenim, obojenim plavim pločicama.

Kula Galata je srednjovekovna kula koja je sagrađena 1348. godine tokom proširenja genovske kolonije u Carigradu. Ova kula stoji u Galati / Karakoi u Istanbulu i visoka je 66,90 metara. Sa vrha se prostire prelep panoramski pogled. Prema osmanskom istoričaru i putniku Evliji Čelebi, Hezarfen Evlija Čelebi leteo je od tornja Galata do Uskudara koristeći veštačka krila!

Palata Dolmabahče nalazi se na evropskoj obali Istanbula i bila je glavno administrativno središte Osmanskog carstva. Ova barokna, rokoko i neoklasično dizajnirana palata je najveća u Istanbulu, a u njoj možete pronaći ručno oslikane pločice, mermer iz Mramornog mora, najveći boemski kristalni luster na svetu, sjajnu kolekciju uljanih slika, egipatski alabaster i još mnogo, mnogo, fascinantnih stvari. Unutrašnjost je u velikoj meri ukrašena zlatom i kristalima, imala je plinsko osvetljenje i toalete, dok ih čak ni u evropskim palatama u to vreme nije bilo.

Aja Sofija, znači „Sveta mudrost“, bila je grčka pravoslavna crkva koja je pretvorena u carsku džamiju. Ova ružičasta džamija i muzej izgrađeni su 537. godine i unutar džamije možete pronaći mihrab i minbar a sa spoljašnje strane četiri minareta.

Džamija Sulejmanija je druga po veličini u gradu i nezaobilazna znamenitost grada. Izgradio ju je između 1550.-1557. godine genije turske arhitekture Mimar Sinan. Nova džamija je izgrađena između 1660. i 1665. godine, koja se nalazi u mestu Eminonu.

Cisterna Bazilika je najveća od nekoliko stotina drevnih cisterni ispod Istanbula. Izgrađena je između 3. i 4. veka tokom ranog rimskog doba. Drevni tekstovi navode da je ova bazilika imala vrtove. Unutar ove utonule bazilike možete pronaći dva stuba koja su ponovo upotrebljena i isklesana u vidu Meduze i kokošjeg oka.

Aja Irena je još jedna grčka istočno-pravoslavna crkva koja se nalazi u spoljnom dvorištu palate Topkapi. Danas se koristi kao muzej i koncertna sala. Rustem Pasha džamija je otomanska džamija iz 16. veka u kojoj možete pronaći puno neverovatnih pločica!

Devojačka kula je kula koja leži na malom ostrvcu u Mramornom moru. Visok je 220 metara, a sagradio je 1110. godine vizantijski car Aleksije Komnin. Legenda kaže da je car sagradio ovu kulu za svoju voljenu ćerku, jer se carstvom od usta do usta pronosilo proročanstvo da će je zmija otrovnica ubiti na njen 18. rođendan. Zato je zatvorio svoju ćerku u ovu kulu i često je posećivao. Na njen 18. rođendan, car joj je doneo korpu sa egzotičnim voćem, ali nije shvatio da se unutar ovog egzotičnog voća krije zmija, pa je zmija ugrizla princezu u naručju njenog oca, i tako se proročanstvo obistinilo.

Rumeli Hisarı je srednjovekovna tvrđava i sagrađena je između 1451. i 1452. godine kako bi se pripremila za osmansko osvajanje Konstantinopolja.

Džamija Ortakoi sagrađena je 1721. godine i jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija grada, a kako se nalazi na obali mora ima neverovatan pogled na Bosfor!

Bosforski most je jedan od tri mosta između Azije i Evrope. Dug je 1560 metara, a visok 165 metara.

Muzeji u Istanbulu

Muzeji arheologije u Istanbulu sastoje se od tri glavna muzeja; Arheološki muzej, Muzej drevnog orijenta i Muzej islamske umetnosti. Osmanski sultan Abdulaziz bio je toliko impresioniran arheološkim

muzejima u Parizu i Beču, da je želeo da se sličan arheološki muzej osnuje u Istanbulu. Ovaj muzej možete posetiti od 09 do 19 h, osim ponedeljkom.

Istanbul Modern je muzej savremene umetnosti u Bešiktašu. U ovom muzeju možete pronaći stalnu kolekciju turskih slikara s kraja 19. do 21. veka kao i različite tematske izložbe koje se periodično organizuju. Unutar muzeja nalaze se i prodavnice, restorani, bioskop i biblioteka umetnosti.

Muzej Rahmi M. Koc je privatni industrijski muzej istorije transporta, industrije i veza. Unutar muzeja možete pronaći stare trkačke automobile, sportske automobile, salon / kupe i kabriolet, stari istanbulski tramvaj, sultanovu kočiju, parnu lokomotivu uskog koloseka, teretni brod, motorni čamac, kolekciju vazduhoplovnih delova, avionske motore, avion, model telegrafskog patenta Thomas Edisona, sat sa Strasbourgške kupole i mnogi toga drugog!

Turski i islamski muzej umetnosti izgrađeni su 1524. godine, a u njemu možete pronaći kolekcije islamske kaligrafije, pločice i prostirke i još mnogo etnografskih postavki.

Miniaturk je najbolje mesto za odlazak sa decom, jer je jako zabavan i jedan od najvećih minijaturnih parkova na svetu i sadrži tursko istorijsko nasleđe.

Muzej Pera je muzej uglavnom fokusiran na orijentalizam u 19. veku, a sagrađen je 1893. Takođe je domaćin brojnih izložbi i sadrži svetski poznate pločice i keramiku Kutahia.

Šta još videti i doživeti u Istanbulu?

Bazar začina, zvani Mısır Carsısı, jedan je od najvećih bazara u Istanbulu. Nalazi se u Eminonuu, a u njemu možete kupiti začine, turske delikatese, nakit, suvenire, sušeno voće i orašaste plodove. Takođe možete kupiti poludrago kamenje tik do prodavnica izvan čaršije. S druge strane, Grand Bazaar je najstariji i najveći bazar na svetu sa 4.000 prodavnica i 350.000 posetilaca dnevno!

Da biste videli poznate turske tulipane (da, tulipani u Holandiji su poreklom iz Turske) možete da posetite park Emirgan ili park Gulhane.

Trg Taksim nalazi se u Bejogluu, jednom od poznatih temperamentnih i turističkih atraktivnih tačaka Istanbula. Na trgu Taksim možete pronaći spomenik Republike. Takođe možete pronaći čuvenu aveniju Istiklal, koja je 1,4 km duga i u kojoj možete pronaći mnoštvo prodavnica, restorana, umetničkih galerija, noćnih klubova, barova, pozorišta, bioskopa i bazara. Ulica je prekrivena zgradama u stilu neoklasike, neogotike, renesanse i secesije.

I poslednje, ali ne najmanje važno, Prinčeva ostrva. Ima ih 9: Buiukada, Heibeliada, Burgazada, Kınalıada, Sedef Adası, Iassıada, Sivriada, Kasık Adası i Tavsan Adası. Najveći i najčešće posećeni su Buiukada, Heibeliada, Burgazada i Kınalıada. Možete otići brodom do ostrva a na ostrvima i svuda oko njih možete šetati, voziti se biciklima ili kočijom. Naravno, možete uživati u specifičnim ukusima sladoleda dok kupujete suvenire ili lutate po istorijskim zgradama i neobičnim slatkim kućicama.

Priroda je fascinantna, a možete uživati u magičnim zalascima sunca, sunčati se pa čak i plivati!

Autorka bloga: Alara Benlier

#Istanbul Turska PosetiteTursku PosetiteIstanbul VisitIstanbul VisitTurkey Bosfor

3 notes · View notes

deking-sibirskiaris-saune · 2 years

Text

✅Sertifikovani Deking od Sibirskog Belog Bora, Narebren

💥Masivne daske 24mm debljine od Belog Bora. Deking 20mm Narebren, Sibirski Beli Bor. 💥Deking od Belog Bora predstavlja izvanredan spoj Kvaliteta i Povoljne Cene! 💥Dostava💥Ekološki Materijal

📐Dimenzije (mm): 24x120 Klasa: AB 📏Dužina: 3m 💴Cena 3300 RSD/m2

✅Sertifikovani Deking od Sibirskog Belog Bora, Narebren. ✅Ako planirate nadkrivenu Terasu ili Verandu nije obavezno koristiilti egzote. Deking od Belog Bora je idealan odnos cene i kvaliteta.

Izrađuje se od Sibirskog Belog Bora koji se predstavlja izbor drvne građe koja se koristi vekovima u građevini.

☎+381-11-770-64-92 📞+381-64-861-32-78 📍Mozete nas posetiti na adresi Ugrinovacki put 120, Zemun. Radno vreme: radnim danima 8.30-16.30 (utovar do 16.00), subotom 9.00-13.00 (bez utovara) Nedeljom Ne Radimo

https://arixshop.com/deking-podovi/

#deking #arishop #zaterase #zapodovi #brodskipod #belibor

0 notes

putovanja-i-osecanja · 4 years

Photo

Biserni Ohrid Lepo vreme nas pokreće da svoje avanture nastavimo. Odlučili smo da posetimo Makedoniju i naravno čuveno Ohridsko jezero. Put do Makedonije je više nego dobar, ima dosta mesta koje treba posetiti, nama je posebno drago što smo zastali i posetili restoran “Mekicite od Straza”. To je dobro mesto za zaustavljanje jer je otprilike na pola puta, a još bolji razlog je to što imaju dobru hranu. Posebno bi naglasili "mekice", koje su njihova tradicionalna hrana, prženo testo koje se služi sa malo kiselog mleka, jedna savršena kombinacija i koja nije skupa. Smeštaj smo našli u u hotelu “Čingo” lociranom nedaleko od jezera, sobe su zadovoljavajuće, osoblje je ok i uvek spremno da vam izađe u susret. Ako se nađete u Ohridu obavezno posetite Samulilov grad i crkvu Svete Sofije. Meštani više su nego ljubazni, nas je za samo 2 e provozao čamcem lokalni ribar predstavljajući nam lepote ovog jezera i grada. Grad je uvek pun turista i raznih dešavanja, ima dosta mesta gde možete popiti kafu i uživati u pogledu na jezero...i ne zaboravite pod obavezno da kupite čuvene ohridske bisere :). Uskoro ćemo obići i druge lepote Ohrida, ali o tome u sl postu. #visit #travel #macedonia #makedonija #fyrom #republicmacedonia #vacation #tourguide #traveller #instatravel #landscapes #naturephotography #nature #balkan #visitmacedonia #motorcycletrip #ohrid #ohridlake #lake #ohridskojezero #jezero #naturebeauty (at Lake Ohrid) https://www.instagram.com/p/B8zSqAFJ5kB/?igshid=14fqxctrk7cbu

0 notes

conectotravel-blog · 5 years

Photo

(via ZAGREB)

Kombi prevoz do Zagreba

– Provereno siguran i brz.

Kombi prevoz Zagreb

, obavlja se autoputem, a preuzimanje putnika može biti od vrata do vrata ili na mestu po dogovoru.

Kombi prevoz Beograd – Zagreb

, Kombi prevoz Zagreb – Beograd, Kombi prevoz Hrvatska. Kombi prevoz do Zagreba obavljamo svakodnevno i zato smo konstantni i sigurni.

Zašto je Conecto Travel – Kombi prevoz putnika do Zagreba pozdan?

Conecto Travel – Kombi prevoz putnika je povoljan i pouzdan kombi prevoz za Zagreb jer ide svaki dan na relaciji Beograd Zagreb i obrnuto Zagreb Beograd.

Sa koje adrese polazi kombi Conecto Travel – Kombi prevoz putnika?

Polazimo sa adrese iz Beograda koju Vi odaberete, i prevozimo Vas na željenu adresu u Zagrebu našim kombi prevozom. Od Beograda do Zagreba ima 393 km, i cena karte je 35 eura u jednom pravcu.

Osim prelepe obale i mnogobrojnih divnih ostrva, turisti bi svakako trebalo posetiti i Zagreb, prestonicu Hrvatske, politički i kulturni centar zemlje. Najveći broj znamenitosti koje u Zagrebu treba videti, nalazi se u samom centru, tako da se grad može jednostavno obići.

Osim toga, gradski prevoz dobro funkcioniše, pa je moguće lako doći i do udaljenijih tačaka.

Kako je sam centar Zagreba podeljen?

Sam centar podeljen je na dva dela:

Gornji grad i Donji grad.

Kao što se iz imena može zaključiti, Gornji grad se nalazi na uzvišenju i sa Donjim gradom je povezan uspinjačom i šetalištem, sa Trgom Bana Jelačića između njih, strogim centrom grada.

U Gornjem gradu se nalaze i najvažnije turističke atrakcije, među kojima svakako dominira Zagrebačka katedrala, koju okružuje Kaptol, kao i kula Lotrščak, sa prelepim pogledom na Zagreb. Osim njih, trebalo bi posetiti i čuvena kamenita vrata, Banske dvore, kao i crkvu sv. Marka, i crkvu sv. Katarine.

U blizini se nalazi Jezuitski trg, na kome se nalazi fontana „Ribnjak“, identična fontani koja se nalazi na Košutnjaku u Beogradu. A ljubitelji umetnosti ne bi trebalo da zaobiđu atelje Meštrović, koji se nalazi u kući iz 17. veka, u kojoj je Ivan Meštrović živeo i radio. Tu su još i Muzej naivne umjetnosti, kao i veoma interesantan muzej prekinutuh veza. Oni koje interesuje istorija grada ne bi trebalo da propuste Muzej grada.

Donji grad se nalazi južno od Gornjeg grada. Izgrađen je u 19. i prvoj polovini 20.veka. Zapadni deo je dosta urbaniji i izgrađeniji od istočnog. Na rubovima postoje ostaci industrije koji polako nestaju. Ovde se nalazi najveći broj važnih mesta okupljanja, trgovine, institucija i muzeja u Zagrebu, kao što su muzej Mimara, Umjetnički paviljon, Štrosmajerova galerija staroh majstora, Moderna galerija, Arheološki i Etnografski muzej i Hrvatsko narodno kazalište.

A ljubitelji prirode i neobičnih i egzotičnih biljaka, obavezno bi trebalo da posete Botanički vrt. Osim centra grada, nikako ne bi trebalo propustiti ni park Maksimir, sa čuvenim Zoološkim vrtom i stadionom.

Za ljubitelje noćnog provoda, posetiocima je na raspolaganju veliki broj klubova, od kojih su najpoznatiji Boogaloo, Masters, Soundfactory, Hard Place, Opera, Gallery itd.

Polazimo sa adrese iz Beograda koju Vi odaberete, i prevozimo Vas na željenu adresu u Zagrebu našim kombi prevozom. Od Beograda do Zagreba ima 393 km, i cena karte je 35 eura u jednom pravcu.

Conecto Travel – Kombi prevoz putnika prevozi putnika i na ostalim relacijama u Hrvatskoj:

Kombi prevoz putnika do Zagreba

Kombi prevoz putnika do Rijeke

Kombi prevoz putnika do Poreča

Kombi prevoz putnika do Pule

Kombi prevoz putnika do Istre

Kombi prevoz putnika je organizovan po principu “od vrata do vrata” možete naručiti vožnju i dobiti vozilo na kućnu adresu za Beograd.

Kombi prevoz organizujemo svakodnevno za Hrvatsku, Beograd-Zagreb i Zagreb-Beograd, Beograd Rijeka,Pula,Umag,Poreč, Opatija,Istra, Slovenija, Beograd-Ljubljana,Maribor,Celje,Novo Mesto, Kopar,Porotoroža,Brezica,Terme Čatež, Crnoj Gori, Herceg Novi,Budva,Igalo, Austrija-Beč, Bratislava, Rumunija-Temišvar dr. E-mail: [email protected]

Kombi vozilo za prevoz putnika kompanije Conecto Travel do željene destinacijemožete da dobijete na kućnu adresu putem ovog sajta www.ConectoTravel.com Pozovite već danas – + 381 628101170

0 notes

mndptv · 6 years

Text

Oni imaju NAJLEPŠE KANCELARIJE na svetu!

Može li čovek koji je bez kondicije, koji sedi za kompjuterom 360 dana u godini da prođe takav napor kakav iziskuje kanjon Nevidio? Postavio sam sebi ovo pitanje pre nego što sam ušao u "mesto koje ni Bog nije vidio", kako to kaže legenda, a pogled mi je zastao na tabli na kojoj su ispisana imena prve grupe ljudi koja je davne 1965. godine prva osvojila ovaj kanjon bez moderne opreme kakvu sam stavio na sebe. Neposredno pred ulazak u kanjon, prirodni bazenčić u kojem se kupao mališan pod budnim okom dede. Topao, sunčan dan, sunce je "ubijalo". Klinac nije izlazio iz vode. Kad sam stavio ruku u jezerce nije mi bilo dobro. "Mali, izađi iz vode, prehladićeš se!", rekao sam dovoljno glasno, a njegov deda se nasmešio i gestikulirao rukama da je sve pod kontrolom. "Pa, koliko je već u vodi?", pitao sam pomalo paničnim glasom. Deda mi je pokazao rukama - 15 minuta. "OK, ako može ovo dete, mogu i ja", bila mi je poslednja misao pre nego što nas je vodič naše male grupe, Ognjen Matović, poveo u avanturu kojoj, činilo mi se, nema kraja. "Slušajte me dobro: pratite me i slušajte me i ne pokušavajte ništa na svoju ruku. Ne skidajte kacigu NIKADA (naglasio je)". Pre nego što smo se upustili u ovu avanturu, potpuno nespremni za kanjoning, Đorđe Gagović iz kluba Rafting River Tara nam je rekao: "Ja, nažalost, danas ne mogu sa vama, ali, ne brinite, u najboljim ste rukama". Ova smirujuća poruka mi je odzvanjala u glavi dok smo, poput Teletabisa, išli jedan za drugim za njim. "Ti ćeš, Peđa, poslednji", rekao mi je 28-godišnji Ognjen uz osmeh, a ja sam u glavi već iskonstruisao teorije zavere protiv mene. Nema nazad, naredio sam samom sebi, čim sam kročio u ovu divlju lepotu Durmitora, nadajući se da dobri i večito vedri vodič Ognjen, koji se bavi planinarenjem, speleologijom i raznim ekstremnim ludorijama, neće morati nekog od nas da nosi na krkače. Svaki, ali SVAKI korak koji napravite veoma je važan. Ako niste skoncetrisani mogli biste na nekom kamenu, na nekoj stenčugi pod vodom, koju opipavate, da izvrnete nogu, da padnete, skliznete, udarite glavom, da pretrpite najmanju povredu zbog koje bi ekspedicija bila prekinuta. Dečačke igrarije, veranje po drveću, skakanje sa stena, zbog kojih bih dobijao prekorne poglede starijih, ovog puta su se pokazali kao ključna prednost, kao "valuta" koja je na ovakvom terenu najvažnija. "Stari vuk je još u punoj snazi" - pade mi na pamet stih zvezde Twitter-a Bore Drljače - dok sam poput divikoze skakutao sa stene na stenu, pazeći gde stajem, ali i na grupu ispred sebe. Kad ste unutra život vam zavisi od vas samih, od članova grupe i od vodiča. Timski rad! Skakanje sa stene na stenu, prolazak kroz vodu, provlačenje između stena, kroz uske prolaze gde oni gabaritniji ne verujem da mogu da prođu (pogotovo ne sa zaštitnim prslucima i odelima), preko nekih balvana, pa onda prvi skok (ne baš ni sa tako naivne visine) i šok - ulazak u LEDENU vodu od jedva 5 stepeni! Ruke vam se lede, želite samo da ih ogreje sunce, koje se u kanjonu jedva nazire. Pa onda opet kroz vodu, pa kroz uzani prolaz, pa se spuštate zadnjicom preko klizavih stena, kao na toboganu. INSERT IZ KANJONA NEVIDIO Izvor: MONDO "Ne znam ni sam koliko sam puta prešao ovaj kanjon i nikada nije isti. Jednom mi se dogodilo da se kanjon toliko izmenio da u jednom trenutku nisam znao kako da prođem, a kad si vodič ne smeš da pokažeš ni najmanji znak panike", pričao mi je Ognjen vodeći računa o celoj grupi i stanju, stalno podižući moral. "Ma, vidim da ti možeš, ti si u najboljoj kondiciji ovde", dodao je dok me je sačekao kod zahtevnog prelaza i odmah otišao na čelo. "Ovaj momak me sigurno zeza", pomislio sam dok sam gledao kako da savladam narednu prepreku. Srećom, dođosmo do prve stene sa koje je moglo da se skače. Visina oko 3 metra, možda i više. Nisam oklevao ni sekunde. Prilika da se uštedi snaga - skok u vodu, umesto savlađivanja stena "pešaka". I tako nekoliko puta do kraja. Ali, koliko ima do kraja? Foto: MONDO/Predrag Vujić Aleksander i Francika Naišli smo na na stenu koja je bila prilično zahtevna - trebalo je spustiti se "na guz", ali oprezno, jer ako poletiš... Vodič Ognjen je pažljivo spuštao svakog člana grupe, a onda je došao red na mene. "Stani na moju nogu i polako se spuštaj", rekao mi je. Međutim, noga mu je već bila mokra od prethodnih avanturista i ja sam jednostavno poleteo. Srećom, Aleksander, koji je išao ispred mene sa devojkom Francikom, bio je tu da me zadrži. Ognjen nije mogao ništa drugo nego da pogledom isprati moj "let". Nekako sam se zadržao nogama za stene, a Aleksander je bio dodatni amortizer. "Hej, čoveče, pa ovo se odavno nije desilo - da Nemac spašava Srbina", rekao sam mu uz osmeh, i pokazao palcem Ognjenu da je sa mnom sve u redu i da sam i dalje u komadu. Svi smo se smejali, ali pred nama su bili novi izazovi. Aleksander i Francika su iz Berlina. Radio je u marketingu kao planer za društvene mreže (social media strategist), a onda mu je jednog dana dopizd*** i ostavio je sve. "Devojka i ja smo odlučili da probamo da putujemo svetom. Krenuli smo od Balkana, pa ćemo na istok, do Jermenije, a plan je i da odemo na Tajland. Dosta nam je gradova, želimo samo prirodu. Momak iz Sarajeva nam je preporučio ovaj lokalitet. Kako si rekao da se zove ova planina i nacionalni park? Duuurtor?", ćaskali smo dok smo se vozili od našeg kampa do kanjona Nevidio. "Durmi-tor!", ponavljao sam. "Tor kao gol na nemačkom", poslužio sam se i fudbalskom terminologijom. Nekako im je sa rute puta "pobegla" Srbija, pa smo ih uputili da obavezno posete kanjon Uvac, usput dobacivši da Srbija baš, izgleda, i nije mnogo popularna u Nemačkoj. "Mi smo iz Berlina, gde su ljudi mnogo otvoreniji, nego u nekim drugim krajevima Nemačke. Nema to veze sa imidžom Srbije. Meni je bilo teško da razumem sve ove vaše balkanske zemlje, gde se koja nalazi, ali nemamo loš stav prema Srbiji, niti prema bilo kome. Pa, evo, vi ste baš super ljudi", rekao je Aleksander, na momente uspaničen vožnjom kombijem koji bi bio na "liz" od ivice puta. "Ne brini, ako neko zna kako se vozi ovuda, onda su to ovi momci", probao sam da ga utešim, mada... "DOBRO JE ŠTO SMO ISPALI SA SVETSKOG PRVENSTVA" Muškarci i fudbal - neizbežno. Aleksander trezveno razmišlja, pa me i nije toliko iznenadio njegov stav o nemačkoj fudbalskoj reprezentaciji. "Previše smo digli nos, previše smo poleteli i bilo mi je drago što smo brzo ispali sa Mundijala, da vidimo da nismo najbolji, da nije sve kod nas idealno. Stalno možeš da čuješ u Nemačkoj kako ljudi govore - super smo, vidiš kako smo otvoreni prema migrantima, kakve zakone imamo, prvaci smo sveta u fudbalu. E pa, više nismo i zato je to dobro". "Je l' vas dvoje objavljujete blog sa ove vaše avanture?", pitao sam ih. "Ne, ne. To svi rade. Pišemo dnevnik koji samo mi čitamo. Drugovi, koji su novinari, rekli su mi da ne razmišljam unapred, nego da uživam u onome što vidim, da upoznajemo ljude, zemlje... Život bez granica, to je, valjda, cilj svih nas", odgovorio mi je Aleksander. "Da, život bez granica", saglasio sam se i ponudio im da ako odluče da promene rutu, obavezno dođu u Beograd, gde će biti rado viđen gost. Bilo im je drago. "Ovo i jeste najveće blago ovakvih putovanja - dodir sa prirodom i normalnim ljudima, nova poznantstva", pomislio sam, dok je vozač Dragan "lomio" kilometre od rodnog Plužina ("ma, tamo mi se majka zatekla i porodila se") kroz durmitorsku simfoniju sačinjenu od čudesno izvajanih stena (Sedlo morate da vidite!), bezbrižnih ovaca na ispaši, kampera koji su izabrali svoj kutak za uživanje... Ognjen mi je prekinuo misao logičnim pitanjem: "A otkud vi da izaberete kanjoning?". "Rekao mi je moj drugar Danilo, koji je sa Žabljaka, da obavezno prođemo Nevidio. Rekao mi je da je strava. Mada on nije bio", odgovorio sam i nasmejao Ognjena i Dragana. "A-ha, on nije bio, a rekao ti je da je strava, hahahahahah", glasno se smejao prednji red našeg kombija. Već tada sam znao da ću Danilu pominjati užu i širu rodbinu... Foto: MONDO/Predrag Vujić Ognjen Matović Ognjen je iz Foče, kao i cela ekipa koja se fenomenalno brinula o nama, i poznaje sve ove krajeve u dušu. Počeo je da se bavi ovime 2005. godine, dakle kada je bio tinejdžer, baš kao i njegov dobar drug Đorđe Gagović. Obojica su visoko obučeni za ovaj posao (što je VEOMA VAŽNO) kada birate sa kim ćete kroz kanjon ili na rafting. Bavi se planinarenjem, speleologijom. Peo se na razne obližnje i nešto dalje, evropske vrhove. "Meni je bezbednost svih vas na prvom mestu. Nebitno mi je da li prolazimo kanjon za tri, četiri, pet ili ne znam ni ja koliko sati, najvažnije mi je da svi prođete kanjon čitavi i da budete ponosni na sebe što ste to uradili. I obavezno je da slušate šta vam govorim, da se suočite sa strahom u sebi ako ga imate, da ispitate sopstvene granice. Kanjon Nevidio je zahtevan, ali nije pretežak da se savlada. Ima raznih ljudi, ali vi ste baš dobra ekipa. Kad je neko smoren, namrgođen ne mili mi se da idem, a vi ste baš opušteni i onda sam i ja sa vama srećan", rekao nam je nasmejani Ognjen, dok smo ga sledili poput Mesije kroz kanjon, nadajući se da će kraj uskoro. "Koliko još Veliki Štrumfe?", začulo se iz naše mešane srpsko-nemačke grupice, a Ognjen je govorio: "Tek smo na pola!". Usledilo je novo plivanje kroz ledenu vodu, hvatanje za stenu da se bi se ruke otkravile, a voda... Čudesno čista voda, koja vam ostaje ispod odela i greje vas. Posle novih skokova sa ivice stena (Francika je odustala, jer ipak nije baš svejedno - naše devojke su bile hrabrije - odustale samo jednom od skoka!), provlačenja kroz uske prolaze i opet plivanja kroz LEDENU vodu, po položaju sunca i sve nižim liticama shvatio sam da dolazimo do kraja. "Ljudi, ovo je kraj! Svaka čast! Nego, je l' znate koliko ste kilometara prešli?", pitao nas je Ognjen. Posle licitiranja, odgovorio je uz osmeh: "Za tri i po sata prešli smo 1,7 kilometar". "Samo 1,7 kilometar??!!", bili smo u šoku. Izgledalo je kao da smo išli u polumaraton (mada, ima više, kažu više od 3 kilometra). Ali, taj osećaj kada ste došli na cilj. Neopisivo! I onda je usledio novi udarac za naša izmučena tela. "Čeka nas još 40 minuta pešačenja do puta i kombija. Uz ovo", pokazao je Ognjen na vrh planinčine. Problem je u tome što smo do tada već shvatili da ovaj momak ne laže! Već posle prvih koraka uz ugao od 80 stepeni, duša vam je u nosu. A apsurd je da ste prethodnih 3 i kusur sati bili okruženi vodom, a sada nemate ni kap. Kolo sreće se okreće... Ni poskok koji je kulirao na grani nas nije uznemirio. Bili smo srećni i ponosni što smo prošli kanjon bez trunke kondicije, a i u glavama nam je bilo samo da - popijemo kap vode. Foto: MONDO Foto: MONDO/Predrag Vujić Đorđe Gagović "Šta kažeš, Peđa, ko ima lepšu kancelariju - ti ili ja?", pitao me je Đorđe Gagović, skiper, vodič, DOMAĆIN, momak koji je menadžer u organizaciji Rafting Tarom, dok nas je umešno i jedva primetnim pokretima ruke, spuštao niz veličanstvenu Taru, u čamcu, čija je vrednost poput nekog boljeg polovnog automobila (oko 3.300 evra). Svaki odgovor bi bio besmislen. Da, NARAVNO da sam mu ponudio da se menjamo. Da, NARAVNO da sam ga pitao - da li ima posla kod tebe. "Ne bih ovo mijenjao ni za šta na svijetu. Nikada mi nije dosadilo. Ovo radim svakog dana u sezoni ili ako vodim na neke druge ture, poput prolazak kroz kanjon Hrčavka (Nacionalni park Sutjeska) ili obilazak prašume Perućica, najveće u Evropi. Svaki put mi je drugačije, svaki put su drugi ljudi, a ni Tara nikad nije ista", rekao nam je Đorđe, momak koji je odrastao u ovoj veličanstvenoj divljini, otišao iz Foče da bi studirao pravo, ali se onda vratio u svoj rodni kraj da bi se ponovo "spojio" sa prirodom, rekama, brzacima. Pokazao nam je stenu... STENČUGU koju smo obišli čamcem. "Ova stena nije bila tu prošle godine. Kad se snijeg otopio donijela ju je voda. Ovoliku stenu. Kažu da može kuća na tom mestu da se napravi gdje je sad stena", rekao nam je Đorđe dok se na našim licima jasno videla i neverica i divljenje. POGLEDAJTE SPUST TAROM Izvor: MONDO Dužina reke je oko 144 km, dok se poslednja 84 kilometra, od Šljivanskog do Šćepan Polja, smatraju najatraktivnijim delom za omiljenu aktivnost avanturista - rafting. Upravo je rafting, odnosno splavarenje Tarom u posebno napravljenim čamcima, razlog zbog kojeg u kanjon dolaze ljudi iz celog sveta. U tom području veliki je broj brzaka, divljih pritoka, slapova, bukova, vodopada… Rafting je tokom jula, avgusta i septembra, zaista, pravo uživanje. Skiper sa lincencom Međunarodne rafterske federacije, kakav je Đorđe Gagović, prirediće vam nezaboravni doživljaj, pravićete zajedno "ringišpil" na vodi, vodiće vas do vodopada da vas okupa: "Ili pukovnik ili pokojnik", najavio je ovo ledeno tuširanje. Ni sam ne zna koliko se puta spustio niz Taru. Za one koji vole da ih puca adrenalin, pravi rafting je u aprilu i u maju, kada se sneg topi. Spust je brži, a brzaci i bukovi donose više uzbuđenja. Ali je i mnogo opasniji. "I danas kad sjednem u čamac i dalje se oduševljavam kao i prvi put. Kada idemo na dva dana spusta, pa prespavamo vrlo često se dešava da vidimo divlje životinje. Ono kad orao preleti preko tebe pa sikne... uh, dođe mi da poletim sa njim", priča Đorđe ushićeno, sa dečačkim osmehom. POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE Posle par kupanja, još nekoliko "ringišpila" na vodi, spustio nas je do kampa Sastavci, na samoj obali u blizini mesta gde Tara i Piva formiraju reku Drinu. "Popiste pola Tare, vozim vas u kamp", glasilo je naređenje našeg kapetana. Ako se ikada odlučite za ovakve avanture, moja preporuka jeste ovaj kamp. Vaše telo i um će vam biti veoma zahvalni. Osoblje kampa izuzetno ljubazno, klopa kakvu samo možete da poželite (teletina ili jagnjetina ispod sača, čorbe, pršut, sirevi, pite...). Postoji niz Drinu mnogo kampova, ali ako neko ima nešto nižu cenu, budite oprezni, jer znate onu: "Ako ne platite na mostu, platićete na ćupriji". I ako ne praktikujete meditaciju, na ovom mestu hoćete ili ćete se bar nakloniti prirodi. Voda nosi sve probleme... Nemam šta da dodam. UŽIVAJTE U SNIMKU i ČUDESNIM REKAMA! Izvor: MONDO/Predrag Vujić Let's block ads! (Why?)

0 notes

dotkomnecenzurisano · 6 years

Text

Neki Koviljčani kažu da im je selo staro sedam i po hiljada godina i da se to u knjigama može potvrditi. Još kažu da postoje tragovi da je na mestu današnjeg Kovilja, naselje postojalo i u vreme Rimljana i Avara, ali zvanični dokazi da selo Kovilj (mađarski Kabol) postoji, mogu se naći tek u spisima iz XIII veka. U koviljskom ataru postojalo je još dosta sela koja su bila upisana u katastarske knjige, kao na primer Ada, Borđoš, Venjerac, Gudure, Zelenka, Slatine, Crvenka i Prnjavor. Sva ta sela su nestala vremenom, ili se stopila u Kovilj kakav danas postoji, a neki delovi koviljskog atara se i danas tako nazivaju.

Kovilj je ime dobio po kovilju, mirisnoj travi koja je u obilju rasla u okolini manastira pokraj sela. Nastao je spajanjem Donjeg i Gornjeg Kovilja, negde 1870. godine. Donji Kovilj je stariji sto godina od Gornjeg, pa meštani, koji se danas nalaze na delu gde je nekad bio Donji Kovilj, vole da se razlikuju od ovih drugih, pa često govore da su Šančani , a ne Koviljčani. Stanovništvo koje se nalazilo na toj teritoriji i pre doseljenja Srba velikom Seobom, uglavnom se bavilo lovom i ribolovom i stočarstvom, ali je jedan deo čuvao stražu na „koviljskom šancu“. Veliki broj graničara, inače Srba, mahom doseljen iz Subotice i okolnih krajeva, kasnije se bavio i zanatstvom, poljoprivredom i trgovinom. Oni su pripadali tzv. šajkaškom bataljonu. Šajkaši su bili posade malih, lakih i brzih drvenih čamaca, kojima su se služili u borbama protiv Turaka, sprečavajući ih da pređu Dunav i Tisu. Velika teritorija oko Kovilja bila je pokrivena ritovima, pa je u drugoj polovini devetnaestog veka počela izgradnja nasipa i počelo je obimno krčenje šuma radi stvaranja oranica. Početkom dvadesetog veka, Kovilj se prilično razvio i imao je parni mlin koji je selo snabdevao strujom, a u selu je radila i nadaleko čuvena ciglana. Kad je izbio Prvi svetski rat, šajkaši iz Kovilja su bili poslati na razne frontove da se bore za Austrougarsku državu, ali je najveći broj dezertirao ili se predavao srpskoj vojsci. U selu postoji i spomenik postradalima u Velikom ratu.

Posle rata se u selu, po uzoru na sovjetske, osnivaju zanatske organizacije, zemljoradničke zadruge, čitaonice, sportska i sokolska društva, pa nije ni čudo što je u selu oformljena prva orgnizacija SKOJ-a, na čelu sa studentom, kasnije narodnim herojem, Ilijom Nešinom. Petnaesti oktobar 1944. je zvaničan datum oslobođenja sela i zvanični datum spajanja Donjeg i Gornjeg Kovilja. U periodu posle Drugog svetskog rata, Kovilj je, kao selo, prilično stagnirao jer je većina mlađeg stanovništva otišla u grad zbog školovanja ili u potragu za poslom. Broj stanovnika je varirao od pet do šest hiljada stanovnika, jer je početkom devedesetih godina prošlog veka značajan broj izbeglica doseljen iz Like, Slavonije i Bosne.

Od kulturnih i istorijskih znamenitosti, Kovilj je nadaleko poznat po svom manastiru Kovilj koji je, po legendi, osnovao Sveti Sava u XIII veku , a obnovljen je početkom osamnaestog stoleća. U Kovilju je rođen i Laza Kostić, veliki pisac, pesnik i diplomata. Neobična stvar je da u selu postoje dve pravoslavne crkve, Crkva vaznesenja Gospodnjeg (koja se nalazi u Gornjem Kovilju) i ona je podignuta 1829. godine i Crkva svetog apostola Tome, koja je podignuta sedamnaest godina kasnije. U selu se nalaze i po jedna katolička i protestanska crkva.

Od poznatih ljudi rođenih u Kovilju ili onih koji su svoj život proveli u ovom bačkom selu pored svima znanog Laze Kostića, moramo pomenuti Vasu Jovanovića, jednog od najvećih tambraša i kompozitora za tamburu, Stevana Pešića, koga neki istinski zaljubljenici u knjigu zovu još i “vojvođanskim Tolkinom” koji je napisao i roman o svom selu u sedam tomova pod imenom ” Velika knjiga o Kovilju”. Neobično je da u Kovilju postoji ulica po imenu jednog mađarskog komandira žandarmerije iz Drugog svetskog rata. Ta ulica nosi ime Lajoša Dunafalvija, koji je spasio Koviljčane posledica Velike racije , u zimu 1942. godine. Više o tome možete pročitati na sledećem linku : https://www.intermagazin.rs/vecni-primeri-covecnosti-kako-je-lajos-dunafalvi-spasao-hiljade-srba-a-onda-bio-prezren-i-od-madarske-i-od-jugoslavije/. Nikola Nedić je 2013. godine objavio monografiju sela pod nazivom “Kovilj – zapisi i slike”.

Kovilj je poznat i po prvom “Udruženju lažova” u staroj Jugoslaviji, po etno turizmu i udruženju koje se njime bavi ” Santa Maria“, po sočnim i slatkim lubenicama, po rodama koje se vraćaju svake godine, fijakerijadama, ali i svojim bećarima, Joji Gegalu i Pisariki, begešarima.

Manifestacija i događaj po kome je danas poznat Kovilj je svakako „ Parastos dudu“ ili Koviljska rakijada koja se organizuje svake godine, negde početkom juna, i gde posetioci mogu uživati u rakiji od duda, ali i štrudli od maka i ostalim vojvođanskim gastronomskim specijalitetima.

Osim toga u ovom selu možete posetiti i vinariju „ Do kraja sveta“ gde se mogu degustirati i kupiti odlična vina ili posetiti poljoprivredno gazdinstvo Save Graorca koji je poznat po proizvodima od specijalne rase svinja, mangulica, a do skoro je na obodu sela bila i nadaleko čuvena čarda „ Na kraj sveta“, u kojoj se jela najbolja riblja čorba na svetu, ali je zbog sitnospostveničkih interesa prestala da postoji i otišla u istoriju.

Možete posetiti i rezervat prirode „ Koviljski rit“ koji je poznat kao značajno stanište ptica. Kovilj svojim čitavim obodom naleže na rukavac Dunava, odakle se prostire rit. Rukavac Dunava pod imenom Arkanj, poznato je područje gde rado dolaze ribolovci jer je bogato ribom. Na kraju, osim religijskih razloga možete posetiti manastir Kovilj i radi kupovine manastirskih proizvoda, meda, rakije i vina.

Ovo je samo mali osvrt na istoriju jednog divnog bačkog sela kakvo je Kovilj i mali spisak razloga zašto ga obavezno morate posetiti, a proleće je pravo vreme za to.

izvori : http://www.ravnica.info. i http://novisad.travel/lokacije/kovilj/

fotografije preuzete sa interneta

Kovilj – na kraj sveta… Neki Koviljčani kažu da im je selo staro sedam i po hiljada godina i da se to u knjigama može potvrditi.

0 notes

sanitoursworld-blog · 6 years

Photo

Svi putevi vode u Rim” – glasi stara izreka. Bez obzira na put koji je odabrao, posetilac mora znati da će mu se pružiti prilika da razgleda i proučava istorijsko i umetničko blago svetskih razmera, obzirom da je rimska civilizacija bila velika kolevka zapadne civilizacije. Rim je glavni grad Italije i pokrajine Lazio. Po legendi osnovan je 753. godine p.n.e. Rim je poznat kao "Večni grad" ,"Grad sedam brežuljaka","Prestonica sveta"... Ne propustite posetu Vatikanu, šetnju po Piazza Veneciji, najvećem i najlepšem trgu Rima, obiđite Piazzu Navonu, Španske stepenice ... i obavezno bacite novčić u Fontanu Di Trevi da biste se ponovo vratili u Rim. Grad koji će Vam ostati u nezaboravnom sećanju, grad koji ima jedinstveni splet istorije, neprocenjivih umetničkih vrednosti, tradicije, čari slavne italijanske kuhinje, muzike i neodoljivog šarma, samo su neki od razloga zbog kojih Rim posete milioni turista svake godine.

#http://sanitours.com/individualna-putovanja.php

0 notes

mndzdr · 6 years

Text

Simptomi koje nikada ne treba da ignorišete

Niko ne voli da ide kod lekara za svaku sitnicu, ali zbog nekih simptoma bi obavezno trebalo posetiti doktora. Evo simptoma koje nikada ne treba da ignorišete i zašto. Gubitak kilograma bez očiglednog razloga Većina ljudi bi bila srećna da skine koji kilogram, i to je OK ako ste do rezultata došli zdravom ishranom i promenom životnog stila. Ono što bi trebalo da vas zabrine je gubitak kilograma bez očiglednog razloga – dakle, niste menjali ishranu, aktivni ste koliko i inače, a imate sve manje kilograma. Stručnjaci kažu da, prema nekim grubim procenama, trebalo bi da posetite lekara ukoliko za manje od šest meseci izgubite oko pet odsto svoje ukupne kilaže. Posebno je zabrinjavajuće ako ste uz to još umorni, malaksali… Neočekivan gubitak kilograma može da bude simptom nedijagnostikovane bolesti creva, preterano aktivne štitne žlezde, dijabetesa, depresije, pa čak i kancera. Iako gubitak apetita ne mora da bude simptom raka, svakako je "crvena lampica". Imajte na umu i da ne mora uvek da bude praćen gubitkom apetita. Neobična izraslina bilo gde na telu Ako primetite neobičnu izraslinu bilo gde na telu, ne mislite "nije to ništa", već posetite lekara. Uprkos tome što se ispostavlja da je većina izraslina benigna, odnosno nije kancerogena, trebalo bi ih pregledati. Možda će se ispostaviti da je to samo masno tkivo ili nešto tako bezazleno, ali bez obzira da li vas ta izraslina boli ili ne, pravac kod lekara. Bol u grudima Bol u grudima može da se javi iz najrazličitijih razloga - od srčanog udara, do grča u mišićima između rebara. Istina, čak i nešto tako bezazleno poput gorušice može da uzrokuje bol u grudima - i zanimljivo, gorušica se u 20 odsto slučajeva zameni za simptom srčanog udara. Uprkos tome što bol u grudima svakako nije jedini, a ni obavezan simptom srčanog udara, nikako ga ne treba ignorisati. Bol u grudima može da se javi kao neka nelagodnost, peckanje ili pritisak, može da bude oštar ili tup, ali bi bilo kakav iznenadan bol u grudima trebalo da shvatite ozbiljno. Stručnjaci savetuju da odmah odete kod lekara, a posebno ako osećate pritisak u grudima, koji traje duže od 15 minuta, širi se na ruke, leđa ili vilicu i praćen je poteškoćama u disanju, mučninom, znojenjem… Promene u varenju Mnogim ljudima je neprijatno da pričaju o crevima i varenju, ali baš taj razgovor bi nekome mogao da spase život. Rak creva je jedan od najvećih ubica i sve je više obolelih među mladima, zato bilo kakve promene u varenju ne treba ignorisati. Kada kažemo promene u varenju, pre svega se misli na učestalost velike nužde - ukoliko idete u toalet znatno češće ili ređe nego što je to uobičajeno za vas. Konstipacija i generalno usporen rad creva, kao i dijareja ili ubrzan rad creva koji traju duže od nedelju ili dve, znak su da treba da odete kod lekara.Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock Problemi sa gutanjem Poteškoće u gutanju hrane ili tečnosti najčešće se povezuju sa upalom grla, ali ukoliko simptom ne prolazi posle nekoliko dana, javite se lekaru, bez obzira na to da li vas grlo boli ili ne. Problemi sa gutanjem mogu da budu znak da nešto nije u redu sa grlom, dušnikom ili stomakom. Ovaj simptom ne mora da bude znak nikakve strašne bolesti - to može da ima veze sa godinama i opuštenijim mišićima, ali takođe može da bude znak neuroloških problema. Ne ignorišite ni ako ste siti, a jedete malo, imate utisak da vam se hrana zaglavljuje u grlu ili kašljete dok gutate hranu. Uporan kašalj U ovo doba godine je kašalj čest simptom zbog prehlada i gripa, ali u većini slučajeva bi trebalo da prestane posle najduže tri nedelje. Ipak, ako vas muči uporan kašalj koji traje duže od toga, pa je još i praćen kratkim dahom, trebalo bi da posetite doktora. Kašalj je izazvan iritacijom disajnih puteva, a kratak dah je znak da pluća ne rade kako treba – možda zbog astme, alergije, plućnih ili srčanih bolesti. Bol koji se uporno vraća Svi povremeno osetimo neki iznenadan i kratkotrajan bol. Ali, ako je reč o bolu koji se uporno vraća, na primer duže od tri nedelje, ne bi trebalo da ga ignorišete. Posebno je važno da lekarima naglasite ukoliko je taj bol praćen iznenadnim gubitkom kilograma, konstantnim umorom, letargijom, promenama u varenju… Promene na koži Ukoliko primetite bilo kakve iznenadne promene na koži, koje ne nestaju nakon tri nedelje, najbolje je da odete kod lekara. Obratite pažnju da li nastala promena (izraslina, osip…) postaje veća, tamnija, da li svrbi, boli, da li vam se koža ljušti… Let's block ads! (Why?)

0 notes

zanimljivaekonomija · 5 years

Photo

Turistička organizacija Srbije (TOS) beleži niz zapaženih rezultata na tržištu SAD

Beograd, 4.2.2019. - Nakon što je početkom prošle godine CNN proglasio Srbiju za jednu od deset destinacija koje obavezno treba posetiti u 2018. godini, a uticajni New York Times preporučio svojim čitaocima Beograd kao jednu od 52 destinacije koju treba posetiti, TOS je nastavio intenzivne promotivne aktivnosti na tržištu SAD, najviše kroz saradnju sa američkim medijima.

Ugledno međunarodno udruženje za marketing HSMAI sa sedištem u SAD prepoznalo je kvalitet marketinških aktivnosti TOS-a, te je TOS-u i angažovanoj marketinškoj agenciji u januaru ove godine dodeljeno zlatno priznanje za najbolje organizovanu studijsku posetu Srbiji - Beogradu, Novom Sadu i Subotici - za američke novinare. Objavljeni članci u najpoznatijim turističkim i lifestyle magazinima uticali su na dalje pozicioniranje Srbije kao atraktivne destinacije na američkom tržištu i privlačenje turista sa ovog tržišta.

U 2018. godini zabeležen je rast broja dolazaka i noćenja turista iz SAD za oko 14%, a ovaj pozitivan trend stavlja SAD veoma blizu prvih deset tržišta značajnih za turizam Srbije.

Promotivne aktivnosti TOS-a se nastavljaju i u 2019. godini. TOS je prvi put samostalno objedinio predstavljanje Srbije kao turističke destinacije na sajmu turizma New York Times Travel Show održanom krajem januara u Njujorku, SAD. Turistička ponuda Srbije je izazvala veliku pažnju medija i posetilaca, uz konkretno interesovanje za mogućnosti dolaska i boravka u Srbiji. Direktnu avionsku povezanost i njene prednosti predstavila je Air Serbia, a konkretne programe boravka u Srbiji i regionu agencija Intertours iz Beograda.

0 notes

putovanja-i-osecanja · 5 years

Photo

Biserni Ohrid Proleće je vreme koje nas pokreće da svoje avanture nastavimo. Odlučili smo da posetimo Makedoniju i naravno čuveno Ohridsko jezero. Put do Makedonije je više nego dobar, ima dosta mesta koje treba posetiti, nama je posebno drago što smo zastali i posetili restoran “Mekicite od Straza”. To je dobro mesto za zaustavljanje jer je otprilike na pola puta, a još bolji razlog je to što imaju dobru hranu. Posebno bi naglasili "mekice", koje su njihova tradicionalna hrana, prženo testo koje se služi sa malo kiselog mleka, jedna savršena kombinacija i koja nije skupa. Smeštaj smo našli u u hotelu “Čingo” lociranom nedaleko od jezera, sobe su zadovoljavajuće, osoblje je ok i uvek spremno da vam izađe u susret. Ako se nađete u Ohridu obavezno posetite Samulilov grad i crkvu Svete Sofije. Meštani više su nego ljubazni, nas je za samo 2 e provozao čamcem lokalni ribar predstavljajući nam lepote ovog jezera i grada. Grad je uvek pun turista i raznih dešavanja, ima dosta mesta gde možete popiti kafu i uživati u pogledu na jezero...i ne zaboravite pod obavezno da kupite čuvene ohridske bisere :). Uskoro ćemo obići i druge lepote Ohrida, ali o tome u sl postu. #visit #travel #macedonia #makedonija #fyrom #republicmacedonia #vacation #tourguide #traveller #instatravel #landscapes #naturephotography #nature #balkan #visitmacedonia #motorcycletrip #ohrid #ohridlake #lake #ohridskojezero #jezero #naturebeauty (у месту Lake Ohrid) https://www.instagram.com/p/BxVDPvaB2Ek/?igshid=v2ssky7nsvi1

0 notes

putovanja-i-osecanja · 5 years

Photo

Selo proroka Tajanstvena lepota između Tare, Zlatibora i Šargana, mesto gde vazdušne struje melemom kupaju i odmaraju umorne ljude, šarena bašta u kojoj sve sija i treperi – to je selo Kremna, najčudnovatije i najizazovnije selo Srbije. Obavezno posetiti! #serbia #serbiaphoto #srbija #instaserbia #serbianature #mojazemlja #srbijauslikama #instagramsrbija #mojasrbija #serbiatravel #serbiatourism #myserbia #vidisrbiju #turistickaorganizacijasrbije #upoznajsrbiju #lepotesrbije #beautyserbia #discoverserbia #turizamsrbija #istrazisrbiju #exploreserbia #putovanja #putovanjamotorom #kremna #kremanskoprorocanstvo (у месту Kremna) https://www.instagram.com/p/BujF25Ahw0O/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1drq2cxk3z9ys

0 notes

mndptv · 6 years

Text

Independent upozorava: Posetite kosovske spomenike

Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji našli su se na listi 15 mesta koje britanski list "Independent" preporučuje da se što pre obiđu, jer su ugrožena iz različitih razloga. "Independent" upozorava svoje čitaoce da postoji mnogo lokacija čija je budućnost neizvesna zbog "političkih prevrata", ili zbog velikog broja posetilaca, manjka sredstava za njihovo održavanje i čuvanje, do prirodnih faktora. "Zbog neizvesne budućnosti ovih znamenitosti, što pre krenete na put, to imate više šansi da ih vidite u njihovom punom sjaju", navodi britanski list. Naglašava se da je Kosovo bogato srednjovekovnom arhitekturom koja je mnogo pretrpela tokom nemira na Balkanu devedesetih godina. "Independent", citirajući turistički vodič "Conde Nast Traveler", piše da crkve i manastiri na Kosovu predstavljaju balkansku umetnost od 13. do 17. veka i da je potrebno još dosta uraditi kako bi se oni obnovili nakon rata. Pogledajte fotografije: Na listi 15 mesta koje treba što pre obići, prvi je Stari grad u Jerusalimu (Izrael) sa 220 istorijskih spomenika koji se od 1982. nalazi na Uneskovoj Listi ugrožene svetske baštine. Obavezno treba posetiti i tropsku kišnu šumu Sumatre (Indonezija) u kojoj raste 10.000 različitih biljaka, stanište 580 vrsta ptica i 200 različitih sisara, a mnoge vrste su vrlo retke i ugrožene zbog čega se taj lokalitet nalazi na pomenutoj listi Uneska od 2011. Ugroženi su i Liverpul (Engleska) gde brz razvoj i porast broja stanovnika prete da trajno promene tu luku i unište ono što je ona dugo bila i značila za Britaniju. Suptropska močvara Everglejds (Florida), koja je zbog uragana Endrju bila na Uneskovoj Listi ugrožene baštine od 1993. do 2007, ponovo je stavljena na listu 2010. kao značajno prirodno nalazište bogatog biodiverziteta. "Independent" piše da je Koro u Venecueli "jedini preživeli primer bogate fuzije lokalne tradicije sa maurskom i holandskom arhitekturom", a ugrožen je zbog venecuelanske naftne industrije. Istorijski centar Beča ugrožava modernizacija, ubrzan razvoj grada zbog čega postoji opasnost da se on drastično promeni. Na listi mesta koja što pre treba posetiti su i Koralni greben Belizea, Potosi u Boliviji, Nacionalni park glečera u Montani, koji je nekada obuhvatao 150 glečera, a danas zbog klimatskih promena samo 25, zatim Arheološka zona Čan Čan (Peru), koju uništavaju ekstremni vremenski uslovi. "Independent" preporučuje i Sejšele i Maldive, kao i Rezervat životinja Selous (Tanzanija) i grad Abu Mena u Egiptu izgrađen 296. godine. Let's block ads! (Why?)

1 note · View note

mndptv · 6 years

Text

Zvezdaši, ako idete u Moskvu...

Fudbaleri Crvene zvezde u utorak od 18 časova (20 po lokalnom vremenu) igraju u Moskvi protiv CSKA revanš utakmicu šesnaestine finala Lige Evrope. Mada, posle najnovijih vesti iz Rusije, to je dovedeno u pitanje... Rezultat iz beogradskog duela (0:0) daje povod za optimizam, pa se očekuje da gostujući sektor "VEB arene" bude ispunjen. To bi značilo da crveno-beli imaju podršku oko 1.200 svojih navijača, udruženih sa bratskim pristalicama Spartaka. Toliko je domaćin poslao ulaznica u Beograd, koje su se prodavale po ceni 2.000 dinara. Mnogi su karte za Rusiju kupili odmah po izvlačenju parova, ali sigurno ima i onih koji su se na put odlučili naknadno, posle povoljnog rezultata prve utakmice. Za 1 evro u menjačnicama bi trebalo da dobijete oko 70 rublji, za 1 dolar 56,5, a za 1 funtu 79. Za one koji nisu unapred pripremili plan, MONDO će pokušati da pomogne savetima šta ne bi trebalo propustiti tokom jednog-dva dana boravka u Moskvi. Krenućemo od onoga što Zvezdine navijače, uz utakmicu, verovatno najviše i zanima - prodavnice sa rekvizitima Spartaka i navijačke grupe Fratrija. Zvanične klupske radnje mogu se naći na stadionu "Otkritije arena", koji je oko 14 kilometara udaljen od centra grada, i u jednoj od centralnih ulica - Krasnaja presna (Красная Пресня). Do Spartakovog stadiona, koji je zvanično otvoren 5. septembra 2014, može se doći ljubičastom metro linijom 7, koja ide kroz centar, a silazi se na novoizgrađenoj stanici "Spartak". Prodavnica navijačke grupe Fratrija nalazi se na drugom spratu tržnog centra "Kazanski" (Казанский), na Kosmoljskom trgu (Комсомольская площадь), takođe u centru grada. Otvorena je svakog dana od 10 do 21. Kada budete bili u centru, pod obavezno je obilazak čuvenog Kremlja i svega unutar njegovih zidina, kao i Crvenog trga, prepoznatljivog po hramu Svetog Vasilija Blaženog i njegovim šarenim kupolama. U blizini Kremlja, sa njegove zapadne strane, nalazi se najveći pravoslavni hram na svetu - Hram Hrista Spasitelja, izgrađen 1883. godine. Moskva je poznata po brojnim i predivnim parkovima, a svakako je najčuveniji centralni "Gorki park" (Парк Горького) koji se prostire tri kilometra uz reku Moskvu i kroz koji tokom vikena prođe i više od 30.000 ljudi! Njegovo puno ime je "Centralni park za odmor i kulturu", a može se doći koristeći tri metro linije - 1, 5 i 6. Najpoznatije ulice za boeme su "Stari Arbat" (Старый Арбат) i "Tverskaja" (Тверская улица), koje su u samom centru grada. Ukoliko ste ljubitelj "čašice", sigurno ćete popiti koju votku, a ona košta od 4 evra za flašu 0,5 litara. Točeno pivo u barovima može se dobiti za 4-5 evra. U zavisnosti od tipa lokala, naravno, možete proći i jeftinije, a za pivo posebno ako ga kupujete u prodavnicama. Kvalitetan doručak van hotela ili hostela možete naći za oko 4 evra, a prosečan ručak u lokalnom restoranu koštaće vas između 5 i 10 evra. Ukoliko želite, ipak, lepši ambijent i kvalitetniju hranu, onda će vas ručak za dve osobe izaći oko 35 evra. Kapućino u kafiću košta oko 2,5 evra, a koka-kola (0,33l) 1 evro. Ako ste ljubitelj panoramskog pogleda, onda obavezno idite do tornja "Ostankino" (Останкинская телебашня). Njegova visina je 540,1 metar računajući i antenu. Krov je na 385,4 metara, a poslednji sprat na 360,4. Toranj se nalazi u ulici Akademika Koroleva, otvoren je za posetioce od 10 do 22, a ullaznica je (u zavisnosti od vremena posete) oko 15 evra. Zbog ograničenog broja turista tokom jedne posete, najbolje je kupiti ih unapred, na zvaničnom sajtu. Nažalost, nije u blizini metro stanice, pa kada siđene na stanici VDNKh linije 6 možete da birate - 25 minuta šetnje ili neki od trolejbusa koji staju u blizini. Zbog svog prostranstva, Moskvu je nemoguće obilaziti pešaka, ali i bespotrebno imajući u vidu fantastičan metro sistem koji ovaj grad poseduje. Podzemne stanice uređene su poput muzeja, a za najlepšu se smatra "Komsmolskaja" (Комсомoльская) na liniji 5, zbog mozaika koji prikazuju ruske vojne pobede i heroje napravljene od mermera, granita i raznobojnog stakla. Raskošni lusteri krase hodnike i plafone gotovo svake od 182 stanice. Kao i u svakom gradu, više se isplati kupovati kartu za nekoliko vožnji nego svaki put pojedinačno i u tom slučaju jedna vožnja izađe oko 30 rublji (pola evra). Moskovski metro otvoren je od 5.30 do 01.00. Savet je da izbegavate taksi zbog ogromnih gužvi, posebno od/do aerodroma. Ako se, ipak, odlučite za tu vrstu prevoza, početna cena je 1,5 evra, a svaki kilometar 1,7 centi. Stadion "VEB arena" je na oko 10 kilometara od strogog centra grada (Crvenog trga), a do njega se može doći metro linijama 11 i 14 (stanice CSKA ili Zorge). Svima koji putuju MONDO želi lep provod! Mi ćemo, takođe, biti u Moskvi i izveštavati vas o svim zanimljivostima vezanim za duel Crvene zvezde i CSKA. Let's block ads! (Why?)

0 notes