#brodovi

[nemanjak]

#croatia #hrvatska #jadrolinija #luka #port #dalmatia #dalmacija #more #sea #jadransko more #jadran #adriatic sea #adriatic #ferry #trajekt petar hektorovic #trajekt #jadrolinija petar hektorovic #petar hektorovic #brodovi #boats

[zanimljivaekonomija]

Prvi kruzer pristao u Zemun

U okviru projekta ”Zaplovi Srbijom” 2. septembra svečano je otvoreno pristanište za međunarodne putničke brodove u Zemunu, kada je posle 150 godina usidren prvi veliki kruzer iz Nemačke. Putnike je dočekao predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević sa saradnicima. Priređena je tradicionalna dobrodošlica sa prigodnim posluženjem, zemunskim suvenirima, a turisti su imali priliku i da uživaju u nastupu KUD ”Jana”.

 Predsednik Kovačević obišao je kruzer sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem i direktorom Agencije za upravljanje lukama Vukom Perovićem.

 ”Pripala mi je velika čast da sa pozicije predsednika Opštine Zemun danas mogu da učestvujem u otvaranju ovog pristana. Moji prethodnici – Branislav Prostran, kao idejni tvorac ovog projekta i Dejan Matić, koji je danas ovde sa nama, i koji je realizovao ovaj projekat zajedno sa nadležnim gradskim organima i ministarstvima, su najzaslužniji što Zemun ponovo ima pristan. Na tome im veliko hvala. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pri nedavnom predstavljanju projekta ‘Zaplovimo Srbijom’, kao jednu od početnih nautičkih tačaka naglasio Zemun. Ovo je veoma značajno, pre svega sa aspekta saobraćaja. Kao što znate, kroz Zemun prolaze tri auto puta - Novosadski, Zagrebački i Miloš Veliki. Sa druge strane, deo pruge Beograd-Novi Sad-Budimpešta prolazi kroz Zemun, i ovo je faktički peti koridor - plovni, na koji se sada naslanja Zemun. Sa privredno-turističkog aspekta ovo je značajno za našu Opštinu iz razloga što svi turisti imaju šta da vide u Zemunu, pre svega najstariju pravoslavnu crkvu u Beogradu – Nikolajevsku, zatim Milenijumsku kulu i tvrđavu Gardoš, naš prelepi Kej, Zemunski park, tako da pozivam i privrednike i turiste da dolaze u Zemun i da u njemu provedu neko vreme, jer Zemun ima dušu varoši. Kada se u njega dođe, retko se odlazi”, rekao je predsednik Kovačević.

 Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić naglasio je da je ovo drugo pristanište u Beogradu, a prvo na Dunavu. Stvoreni su uslovi da se otvori nova brodska linija i povežu pristaništa na ovoj značajnoj međunarodnoj reci. Prema raspoloživim podacima, 2023. godina će po broju turista koji su kruzerima posetili Srbiju biti bolja od prošle za 30 odsto.

Lokacija na kojoj je izgrađeno pristanište za međunarodne putničke brodove do 130 metara dužine je kod Stare kapetanije, na mestu gde se nekada nalazio pristan i sastoji se od mosta dužine 54,5 metara koji vezuje kopno i četiri pontona sa 21 šipom.

Saopštenje i fotografije: zemun.rs

#turizam #belgrade #zemun #pristan #pristanište #kruzeri #dunav #nautički turizam #go zemun #goran vesic #srbija #brodovi #dobrodošlica

[viragfold]

SMS VIRAG

#linijski brodovi #SMS VIRAG #Virag

[vintageurovision]

Eurovision Song Contest Grand Prix 1963 - Top 6

Full results and voting system:

1st: Grethe and Jørgen Ingmann, Dansevise - Denmark (42 points)

2nd: Esther Ofarim, T'en Va Pas- Switzerland (40 points)

3rd: Emilio Pericoli, Uno Per Tutte - Italy (37 points)

4th: Ronnie Carroll, Say Wonderful Things - United Kingdom (28 points)

5th: Alain Barrière, Elle était Si Jolie - France (25 points)

5th: Françoise Hardy, L'amour S'en Va - Monaco (25 points)

7th: Carmela Corren, Vielleicht Geschieht Ein Wunder - Austria (16 points)

8th: Nana Mouskouri, A Force De Prier - Luxembourg (13 points)

9th: Heidi Brühl, Marcel - Germany (5 points)

10th: Jacques Raymond, Waarom - Belgium (4 points)

11th: Vice Vukov, Brodovi - Yugoslavia (3 points)

12th: José Guardiola, Algo Prodigioso - Spain (2 points)

13th: Monica Zetterlund, En Gång I Stockholm - Sweden (no points)

13th: Anita Thallaug, Solhverv - Norway (no points)

13th: Annie Palmen, Een Speeldoos - The Netherlands (no points)

13th: Laila Halme, Muistojeni Laulu - Finland(no points)

Each country's jury awarded 5, 4, 3, 2, and 1 points

[eurovision.tv; eurovisionworld]

#eurovision #eurovision 1963 #esc #gif #op #60s #{top}

[jupiterovprsten]

brodovi

#photography #analog #photographers on tumblr #la vie en rose #original photographers #analog photography #photooftheday #la vie est belle #original photography blog #photography on tumblr #la vie boheme #la vita è bella #la dolce vita #indie #retro #girly #vintage #bohochic #boho #bohostyle #boho girl #bohemian #aesthetic #river #ships #sava #may #spring #silent #sunset

[aristotels]

dunavom brodovi plove, da li se bar jedan zove sanja, sanja, sanja... maslačak sam, vetar me nosi, ima me u tvojoj kosi, sanja, sanja, sanja...

[rokenrol]

MIROSLAV ANTIĆ, Kad sam bio garav

U ona davna i daleka vremena, kad sam bio dečak, imao sam u osnovnoj školi druga Mileta Petrovića, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaže: Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolići, Petrovići ili Jovanovići, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, bio je ipak, i ostao, nešto drukčije od svih ostalih. Ubili su ga fašisti 1942. godine u drugom svetskom ratu. Sahranjen je negdje ka selu Jabuci, kod Pančeva, u veliku zajedničku grobnicu bezimenih žrtava. Dve humke u ravnici, na dnu negdašnjeg Panonskog mora, liče na dva ostrva koje zapljuskuje veliko nisko nebo južnog Banata. Ponekad tamo odem, zapalim sveću i plačem.

A meni se još i sad učini da Mileta ponekad sretnem. U gradskoj vrevi. U metežu autobuskih stanica ili aerodroma. Na obalama reka kraj kojih me nose brodovi. Na pustim poljanama u predvečerja, kad provirim kroz okno voza. Kroz vazduh, blag i pepeljast kao svila, ide čerga. A za njom, na pedeset koraka, providan kao staklo: Mile. Kad voze zađe za okuku, a on, kao da nadrasta krošnje, rasplinjuje se i pretvara u veliki beli oblak. I tako usamljen, dugo još lebdi na južnom nebu.

Iako najmanji u razredu, Mile je uvek sedeo u poslednjoj klupi kao da nekom smeta, kao da je nešto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom, bez razloga, prosto zato što je Ciganin. Kad god neko nešto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni dužan. A vladalo je verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih očiju, i da se noću druži s đavolima. Jednog dana, kad je sve to prevršilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja razrok kad smo plašili drugu decu. Naučio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nešto što niko ne razume, i bili važni i tajanstveni.

Bio sam dosta nežan dečak, plavokos i kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki vrag i ja sam tukao sve redom, čak i one najjače. Danima sam dolazio kući raskrvavljen i pocepan. Šutirali su mi torbu po blatu. Napadala su me ponekad i petorica. Ali izdržao sam. 

Mile me je obožavao. Počeo je da krade zbog mene gumice, boljice, užine, olovke… i donosio mi sa nekom čudnom psećom vernošću. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle krišom da vraćam, da ga ne uvredim. A vraćati je ponekad mnogo teže nego krasti. Mile Dileja je bio najveći pesnik koga sam poznavao u detinjstvu. Izmišljao je za mene ciganske pesme na već poznate melodije, prerađivao one stare koje je slušao od mame i bake, i dugo smo, danima, pamtim to kao iz neke čudne magle, dugo smo govorili o neobičnim svetovima bilja i životinja, o zlom duhu Čohana što jede decu, o snovima i kletvama, o čergama i skitnjama, i gorko, i šeretski, i tužno, i bezobrazno. Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: loš đak je zato što ne može da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i tablicu množenja, ali da sve to izvrne kako se njemu čini da je lepše, bio bi najbolji đak u razredu.

Onda je došao rat. Došlo je strašno Čohano, koga se plaše i deca i odrasli Cigani. Probajte ako ne verujete: to je nešto u krvi. Čudno. Idite u neku cigansku kuću i, kad dete u kolevci plače, dete koje još ne zna ni da govori, plašite ga đavolom, vilenjacima, vešticama, plašite ga babarogom, čime god hoćete – vrištaće i dalje. Ali ako mu kažete, gledajući ga u oči: mir, ide Čohano – dete će okrenuti glavu, naježiti se i zaspati. 

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.

Bio je nasmrt preplašen. Vodio sam ga kući iz škole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Dogodilo se da smo jednom, vraćajući se tako, sreli nemačkog vojnika. Jednog od ovih naših, domaćih, regrutovanih u diviziju «Princ Eugen». Bio je u šlemu, pod oružjem, a jedva šest ili sedam godina stariji od nas dvojice. Imao je dva plava oka, okruglo rumeno lice, u prvi mah činilo mi se čak dobroćudno. Uperio mi je pušku u grudi. U vilici mu se caklio zlatan zub. «Čega se to vas dvojica igrate?» «Ničega», rekao sam. «On se boji, a ja mu čuvam strah». «A šta je on tebi, kad mu čuvaš strah?» «Brat», rekao sam. I dalje se smeškao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste. «A koga se to bojiš?», upitao je Mileta. Mile je ćutao i gledao u zemlju. «Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojniče», kazao sam dižući se i dalje na prste kao da ću poleteti. Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari. «A ti se ne bojiš?» «Svako ko je mali mora da ima starijega brata koji će ga čuvati», rekao sam. «A gdje je tvoj stariji brat?» «Nemam ga, gospodine vojniče», kazao sam. «Zato se i ja bojim kad sam sam. Ali pred ovim dečakom ne smem».

Ne prestajući da se smeška, vojnik me je poveo ulicom. Išao sam tako na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavljalo. Očekivao je, valjda, da ću zaplakati. A ja, od silnog straha i bola, ništa drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao u sebi: nemoj se saplesti, ostaćeš bez nosa. 

Mileta su jedne noći odveli s grupom Cigana i streljali. Ja sam ostao živ. I kad god vidim nekog Ciganina da mu treba pomoć, stanem uz njega da mu sačuvam strah. Jedno vrijeme odlazio sam u kafane gde sviraju najbolje ciganske družine. Oni to zovu: muzička kapela. Družim se s njima i plačem. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kažu da to ne postoji. Da reči tako ne idu. A ja znam da idu baš tako, i još ponešto izmišljam i sad već, polako, neki dobri orkestri kao što je Tugomirov ili Janike Balaža, Žarkova banda, Džanetova ili Miloša Nikolića iz Deronja, pevaju te pesme. «Iz poštovanja», kaže mi basista Steva iz Silbaša. «Žao nam kad plačete. Ako ne postoje pesme, izmislićemo ih za vas».

I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na ciganskom Romalen znači i: ljudi. I uvek se piše velikim slovom.

A Mile Dileja?

Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišan šešir. Uvek ga je tako mnogo želeo. 

[ladiscribus]

Ilha do Mel, medeni začarani raj

Polazak iz grada Paranagua autobusom do mjesta Pontal do Sul, odakle je kraća brodska linija do otoka Ilha do Mel. Tu se kupuju ulaznice za brod i neka pristojba za otok. Srećom dolazim odmah neposredno prije polaska, tako da nisam dugo čekao. Brodovi kreću svakih pola sata. Može se iskrcati na dva mjesta; Encantadas koji je južni dio otoka, i Brasilia, nešto malo sjevernije. Odlučujem iskrcati se u Encantadas pa pješačiti istočnom stranom otoka, obići svjetionik pa onda zavrnuti do točke Brasilia pa odande se vratiti brodom natrag na kontinent. Pri dolasku na otok, odmah krećem u prvi dućan da se okrijepim kojim hladnim pivom, neke grickalice uz pivo i krećem u obilazak otoka bez puno gubljenja vremena.. U mjestu Encantadas sve je puno pousada, to su neke vrste poluhotela, obično s prizemljem i najviše jednim katom, sobama s kupaonicom, i jednim zajedničkim prostorom za dnevni boravak. One malo luksuznije imaju bazen i mali restoran ili barem snack bar.

Ima više verzija zbog čega je otok dobio svoje ime, koje u prijevodu znači otok meda. Činjenica je da se ovdje vadio divlji med prije 1950. u vrijeme kada je bilo poteškoća u opskrbi industrijskog šećera. Činjenica je također da je ovdje bila jedna obitelj njemačkog porijekla koja je imala mlin i proizvodila je brašno, a brašno se na njemačkom piše Mehl. Boja mora uz obalu, koja se može vidjeti iz svjetionika također je boje meda, najviše zbog pijeska koji se diže zbog valova. Oblik otoka, ima također neku poveznicu s medom, zapadni dio nalikuje medu koji izlazi iz otvora posude (južni dio). Ovdje je obitavao admiral Mehl prije II. svjetskog rata, koji se bavio pčelarstvom. U 19. stoljeću tu su se dovodili najjači crni robovi koji su imali svoj medeni mjesec od nekoliko dana, provodeći ih s više crnih žena, iz razloga da bi se održala reprodukcija tih najboljih primjeraka crnih snažnih muškaraca robova. Slatka voda na otoku sadrži živu. U dodiru sa slanom vodom to uzrokuje žutu boju, sličnu boji saća. Carijós Indijanci koji su živjeli u regiji jako su cijenili pčelinji med, pa je pčelarstvo već postojalo od davnih dana. Na otoku su živjeli umirovljeni pomorci koji su se posvetili pčelarstvu, proizvodeći toliku količinu da su čak i izvozili med sve do 60-ih godina prošlog stoljeća. Prva znamenitost na koju me dovela mapa je špilja Gruta Das Encantadas. 

Voda boje meda zbog prisutne žive

Gruta Das Encantadas

Nastavljam dalje po označenom utabanom putu dok mi se nije ukazala prva plaža, Praia de Fora.. Fantastično! Široka pješčana plaža, malo ljudi i par galeba. Ovo je otok na kojem nema motornih vozila, niti zaprežnih kola koja vuku životinje. Čistoća i ekologija su na jako visokom nivou s obzirom na generalno nisku stopu ekološke osviještenosti ljudi i vlade Brazila. Na cijelom otoku može dnevno boraviti maksimalno 5000 posjetitelja.

Praia do Cano

Šetam po plaži bos, atlantski valovi zapljuskuju mi noge, dok tragovi mojih stopala ostaju u pijesku. Proučavam atlantskog galeba, ima li kakve razlike od našeg jadranskog.. Vidim da je ovaj isto proždrljiv kao i naš jadranski. Jedino ne vidim galebe-muškarčine koji oblijetavaju zgodne turistkinje.. Ipak se moram požuriti dalje da ostvarim svoj plan i stignem obići sve zacrtano u njemu te da ujedno stignem na brod u 17:00 h iz Brasilije. 

Kako je padalo puno kiše, pješačke staze natopljene su vodom tako da sam cijeli put propješačio potpuno bos. Bilo me ponekad strah da ne nagazim na nešto oštro, bodljikavo ili možda na neku otrovnu ili poluotrovnu životinju; zmiju, insekta ili žabu.. A i ne bi bilo baš zgodno kasnije prati tenisice od tog silnog blata. Skoro nigdje nikoga, hodam preko polublatnih staza, masivnih kamena, uspona i padova.. Čista priroda, miris atlantske vegetacije, oceana, mali uski potoci koji se slijevaju u ocean, tu i tamo samo poneki prolaznik, i to obično baš kada ga se najmanje nadam, to jest kada odlučim olakšati se i pomokriti okoliš ;).. 

Praia do Miguel

Praia do Miguel

Na kraju plaže Praia do Miguel plan puta me vodi do sljedeće plaže Praia Grande, međutim nailazim na prepreku. Ogromni kameni blokovi koje je izbrazdio ocean stali su mi na putu.. Krenuo sam preko njih jer nisam vidio nijednu pješačku stazu kojom bi se mogao zaobići nastali problem pred kojim sam se našao. Na nekim dijelovima morao sam koristiti alpinističko umijeće, koje doduše nisam poznavao do tog momenta.. Trebalo se popeti na jedan veliki kameni blok, koji nije izgledao baš pitom za svladati ga.. Kod jednog zamaha nogom na visoki kamen dogodila mi se jedna mala nezgoda. Kupaće gaće koje sam imao na sebi, popustile su pod pritiskom velikog raskoraka i to baš na mjestu gdje se obavlja nužda broj 2. No srećom novonastala rupa nije bila prevelika, a i nije bilo ni znatiželjnih osoba oko mene koji bi se naslađivali mojom malom nezgodnom koja me pratila sve do odlaska s otoka u svoj hotel u gradu Paranagua.

Stijene

Praia Grande

Napokon sam stigao do svjetionika do kojeg vodi stotinjak stepenica te ako niste u dobroj kondiciji, zasigurno ćete se dobro zapuhati i oznojiti. Svjetionik Farol das conchas podignut je 1872. po nalogu Dom Pedra II., drugog braziskog cara, u svrhu usmjeravanja moreplovaca koji su plovili zaljevom Paranagua. Napravljen je od lijevanog željeza i smatra se jednim od najvećih inženjerskih dostignuća toga vremena.

Farol das Conchas

Praia de Fora

Praia do Farol

Otok me potpuno zadivio svojom ljupkošću, svojom skoro netaknutom prirodom, tišinom, plažama na kojima od nekih nisam sreo ama baš nijedno ljudsko biće, svojim relativno nekomercijalnim turizmom, svojom mistikom.. Poželio sam ostati ovdje, gledati valove koji zapljuskuju prazne pješčane plaže, uzeti vreću za spavanje, zapaliti vatru, po noći gledati zvijezde, jesti ono što ulovim u moru, pronaći sebe i smisao života, dok ne ožednim i poželim se hladnog piva.. 

Ima jedna legenda vezana za ovaj otok. Legenda o čarobnicama.. Nekada davno, u neka davna vremena, na ovom otoku živjela su prekrasna stvorenja, napola ribe s bujnim obojenim repovima u nijansama zelene i plave, a napola prekrasne žene duge plave, riđe i tamne kose i senzualnih silueta. Takva stvorenja nekada su živjela u moru, a nekada na kopnu. Voljela su gledati izlazak sunca, pjevati i plesati unutar i oko pećine. Obdarena jedinstvenom ljepotom i očaravajućim glasovima, bile su odgovorne za bezbrojne nesreće brodova, čamaca i ribarskih kanua koji su skrenuli iz kanala i završili nasukani ili su potonuli kod opasnih obala otoka Ilha do Mel. Dolaskom čovjeka na otok, ova prekrasna stvorenja osjećala su se nelagodno i odlučila se udaljiti, počevši kopati drugu špilju, nedostupniju od prve. No kako se to obično s vremenom dogodi, uz prvu se stvorila plaža, i tako omogućila pristup drugoj špilji te su se čarobnice opet osjećale nelagodno zbog prisutnosti ljudi koji su išli zadovoljiti svoju znatiželju. One su se odatle preselile prema otocima Ilhas de Currais i više ih nikada nitko nije od tada vidio, ostajući u sjećanju samo onih koji su ih uspjeli vidjeti.

Ne znam za te lijepe čarobnice hoće li se ikada vratiti na ovaj predivan otok, no mene je definitivno začarao i stvarno se nadam da ću se jedanput vratiti na ovaj raj na Zemlji.. A najbolje bi bilo da se vratimo zajedno, lijepe čarobnice i ja, u isto vrijeme..

[radiogornjigrad]

Žarko Paić: Uz Bachelardovu Poetiku sanjarije

Postoje ugođaji koji stvaraju divna raspoloženja u spokojstvu. Kad gledamo u suton zavaljeni na nekoj klupi na obali udaljenu pučinu s morem koje se svjetluca trenutak prije usahnuća. Palme se njišu na laganome maestralu. Možda smo na Visu ili Lastovu. Pale se diskretno lampe s kandelabra, brodovi se ljuljuškaju na valovlju u luci. Sve je gotovo filmski stopljeno s trenutkom koji spaja…

View On WordPress

#gaston bachelard #goethe #žarko aić

[pismamargareti]

Ekran mi je sjeban na nkrmalnom mobu, koristim stari koji je backup. Kompanija je velika, ali je sailing division katastrofalan. Ovo je najbolje što sam uspio dogovoriti a da je kompletna sezona. Brodovi imaju hrpu sitnih problema pa će biti pomalo frustrirajuće raditi. More je ovdje također malo grublje pa će biti i fizički zahtjevnije. Atena je šarmantna, svidjela bi ti se i kava je dobra.

[gtaradi]

#čakovec #IgorMirković #premijera #SlatkaSimona

[nemanjak]

#croatia #hrvatska #dalmacija #dalmatia #brodovi #boats #boat #luka #port #otok vis #vis #island vis #komiza #bw #jadran #jadransko more #adriatic sea #adriatic #mediteran

[zanimljivaekonomija]

U subotu, 9. jula, 17. Beogradski karneval brodova

Znatno ranije nego prethodnih godina, ovogodišnji Beogradski karneval brodova, 17. po redu, biće održan u subotu, 9. jula. Pod motom “Budi kao reka!”, posetioce kao i uvek očekuje bogat program na vodi i obali, najavili su iz Turističke organizacije Beograda na konferenciji za novinare održanoj danas na brodu “Kovin”. Manifestacija će se održati na Sava promenadi, odnosno delu reke Save od Tramvajskog mosta do mosta Gazela. Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović ističe da će uspešnost ovogodišnjeg karnevala brodova umnogome zavisiti od vremenskih prilika, kao i broja plovila koja će učestvovati. “Gorivo je poskupelo i sigurno je da ima vlasnika plovila koji se dvoume oko učešća, ali nam je pre svega bitno da bude lepo vreme, jer će onda biti i više posetilaca i moći ćemo da realizujemo bogat program koji smo pripremili pre svega na obali gde će se održati koncerti za decu, muzički nastupi poznatih izvođača, edukativne i zabavne radionice, karnevalski Eko bazar i drugo”, kaže Popović dodajući da je ovo značajan događaj za promociju ponude Beograda. Od vremenskih prilika, kako je rekao, zavisi i učešće kajakaša na karnevalu, a njihovo pojavljivanje je bitno jer je Beograd uvek u konkurenciji za velika veslačka tamičenja koja nam dovode goste iz inostranstva. Planirano je da program 17. Beogradskog karnevala brodova počne od 18 časova svečanim defileom uz učešće Policijskog orkestra i mažoretkinja iz Bele Crkve. Biće tu i animatori “Komičnog teatra”, a zatim će nastupiti hor Čarolija. Za 18.30 najavljen je početak defilea okićenih plovila rekom Save. Posle njihovog defilea u opuštenoj atmosferi uslediće koncerti grupa Belgrade Groovz i Texas Flood. Rečeno je da će i ovaj put biti nagrađene tri najveselije ekipe iz svečane povorke plovila. Takođe Jelena Stanković, zadužena za odnose sa javnošću Turističke organizacije Beograda, posebno je najavila Karnevalski EKO bazar na kome će posetioci moći da kupe domaće organske proizvode, zdravu hranu, kao i umetnine, dizajnirani nakit, suvenire i različite unikatne proizvode domaće izrade. Deo postavke Eko bazara je Master Kraft, sa brojnim izlagačima.

Beogradski karneval brodova Turistička organizacija Beograda organizuje uz podršku Skupštine grada Beograda i u saradnji sa Belgrade Waterfront.

Fotografije: A. Bijelić, M. Karan

#turizam #brodovi #plovila #karneval brodova #reka sava #belgrade #beograd #dogadjaj #manifestacije #miodrag popović #koncerti #hor čarolija #mažoretkinje #texas flood

[lookerweekly]

Raznolikost uzroka potonuća brodova odredila je osnovne tematske celine knjige ��Zauvek u Beogradu. Izgubljeni brodovi. Prilozi poznavanju istorije plovidbe“, autorke Gordane Karović. Počinje brodolomom iz 15. veka, a završava se potonućem tegljača Župa 2020. godine. Ovo izdanje, prema rečima autora, ne bi bilo potpuno bez priča o ljudima koji su svoj radni vek posvetili rečnom brodarstvu i neretko bivali žrtve svog poziva.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/knjige/zauvek-u-beogradu-izgubljeni-brodovi/

#Knjige

[manitat]

Pesme Evrovizije - SFRJ 1961-1991.

1961: Ljiljana Petrović - Neke davne zvezde

1962: Lola Novaković - Ne pali svetla u sumrak

1963: Vice Vukov - Brodovi

1964: Sabahudin Kurt - Život je sklopio krug

1965: Vice Vukov - Čežnja

1966: Berta Ambroz - Brez besed

1967: Lado Leskovar - Vse roze sveta

1968: Luci Kapurso & Hamo Hajdarhodžić - Jedan dan

1969: Ivan & 4M - Pozdrav svijetu

1970: Eva Sren - Pridi, dala ti bom cvet

1971: Krunoslav Slabinac - Tvoj dječak je tužan

1972: Tereza Kesovija - Muzika i ti

1973: Zdravko Čolic - Gori vatra

1974: Korni grupa - Generacija '42.

1975: Pepel in kri - Dan ljubezni

1976: Ambasadori - Ne mogu skriti svoju bol

1981: Seid Memić Vajta - Lejla

1982: Aska - Halo, halo

1983: Danijel Popović - Džuli

1984: Vlado & Izolda - Ciao, amore

1986: Doris Dragović - Željo moja

1987: Novi fosili - Ja sam za ples

1988: Srebrna krila - Mangup

1989: Riva - Rock Me

1990: Tajči - Hajde da ludujemo

1991: Bebi Dol - Brazil

#pesma evrovizije #zdravko colic #jugoslavija

[lennagleznic]

pogledaj me u oci;

tu ces naci jednu malu devojcicu

najtoplijeg srca kojeg ces ikad upoznati,

dok plese tihim praznim ulicama

duz bulevara

ove hladne zimske noci

na trotoarima pokrivenim prvim snegom

i zimsku caroliju u vazduhu

ako pogledas dublje

nacices me;

istu tu devojcicu, istog velikog i

iskrenog srca

preplanule koze i slane cupave kose

negde na obalama jadranskog mora

u tik zore

kada brodovi polako odlaze duboko daljinom pucine na svoje daleke puteve;

nacices me kako sklupcana sedim na ostroj visokoj steni u koju udaraju talasi svetlo prozirne plave boje

dok u pozadini idu pesme olivera dragojevica

i sunce polako izlazi na povrsinu menjajuci sve nijanse tamnih narandzasto zutih nijansi

nacices me kako volim, pisem, stvaram, slusam i pricam

nacices me negde sakrivenu i sklupcanu ovako malu u nekom cosku tvog srca gde sam se vec bezbrizno sakrila;

dok koracam putem svoje maste

i osecanja

i volim te beskrajno

onako kako se voli more.

L.G.